Tanasije Marinković o slučaju "zvučni top": Država vodi hibridni rat protiv svojih građana - vlast oseća da "gubi tlo pod nogama"

Profesor na Pravnom fakultetu Tanasije Marinković govorio je za N1 o slučaju "zvučni top" i istakao da se iz postupanja institucija može zaključiti da "država vodi hibridni rat protiv svojih građana". On je podsetio na postupke koji se vode protiv studenata i upitao: "kakva je to sila kojom studenti raspolažu, pa mogu da promene ustavno uređenje?".

Marinković ocenjuje da najnovija dešavanja vezana za slučaj "zvučni top" ne treba posmatrati izolovano, već kao nastavak postupanja državnih organa prema građanima, studentima i kritičarima vlasti.

"Za mene je ovo kontinuitet postupanja državnih organa od kraja juna do današnjeg dana. Taj veliki Vidovdanski skup prošle godine pokazao je otpornost i neprihvatanje vlasti Aleksandra Vučića. Jasna je bila medijska reakcija predsednika, poziv u pomoć "lojalistima", a sada su javne službe, državna uprava i organi pravosuđa upregnuti u otvorenoj političkoj borbi protiv građana Srbije“, rekao je Marinković.

"Kakva je to sila kojom studenti raspolažu, pa mogu da promene ustavno uređenje?"

On je podsetio i na postupke koji se vode protiv studenata, ocenjujući da je teško razumeti kako se studentsko delovanje može dovoditi u vezu sa napadom na ustavno uređenje.

"Imali smo i prošle nedelje, a i pre toga, postupke koji se vode protiv studenata za napad na ustavno uređenje. Kakva je to sila kojom studenti raspolažu, pa mogu da promene ustavno uređenje ili da vrše pritisak na državne organe vlasti? Kakva je to sila kojom se može služiti Aleksandar Radić?“, upitao je Marinković. Podsetimo, Radić je jedna od prvih osoba koja je govorila o tome da je 15. marta upotrebljeno zvučno oružje, a juče je obavljen preteres njegovog stana i kancelarije. Do pretresa je došlo nakon što je VJT u petak, 19. juna, saopštilo da sumnja da su studenti "planirali simulaciju zvučnog topa" na protestu 15. marta, dodajući da je naložilo prikupljanje informacija u vezi sa tim, ali i obavljanje razgovora sa svima onima koji su javno izneli tvrdnje da je protiv učesnika tog protesta upotrebljen zvučni top.

Govoreći o ovom slučaju, Marinković je ocenio da je reč o korišćenju slobode izražavanja, a ne o bilo kakvom pozivu na rušenje ustavnog poretka.

"On se služio slobodom izražavanja, i to argumentovanom kritikom. Nije to bila bilo kakva kritika. Ono što je Radić činio bilo je vrlo argumentovano. Nisam video ni od koga ko osporava režim Aleksandra Vučića poziv na rušenje ustavnog poretka“, naveo je Marinković.

"Borba za preživljavanje u političkom smislu"

Na pitanje zbog čega se, više od godinu dana kasnije, ponovo otvara tema takozvanog zvučnog topa, Marinković kaže da vlast, prema njegovoj oceni, sve češće pribegava pritiscima, jer oseća da gubi političko tlo pod nogama.

Marinković je podsetio na atmosferu koja je bila nakon protesta održanog 15. marta, navodeći da su, prema njegovim rečima, tada upravo predstavnici vlasti širili paniku.

"Ovo je nastavak onoga što smo videli u martu prošle godine. Anketna komisija je tri dana nakon skupa održanog 15. marta održala konferenciju i skrenula pažnju da su oni koji šire nered i paniku zapravo organi vlasti. Više javno tužilaštvo je uoči tog skupa, tačnije tužilac Stefanović, izašlo sa poprilično širokom listom krivičnih dela koja bi mogla da se dese, a ništa se od toga nije dogodilo. Ako se nešto desilo, desilo se s njihove strane“, rekao je Marinković.

"Zašto tužilac ne goni Bratislava Gašića?"

Prema njegovoj oceni, državne institucije koriste se u političkoj borbi umesto da daju odgovore na pitanja od javnog interesa.

"Sve javne poluge su upotrebljene. Reći ću ono što je rekao i gospodin Radić - reč je o hibridnom ratu. Umesto da pričamo zašto tužilac ne goni Bratislava Gašića, jer je u trenutku kada su počinjeni masakri u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju bio ministar unutrašnjih poslova, i zašto svojim aktima nije uredio ono što se sada uređuje zakonom, pa time možda počinio krivično delo nesavesnog rada u službi, oni sada ne rade svoj posao, nego nas napadaju i stavljaju nas u defanzivnu poziciju“, naveo je Marinković.

"Mi nismo potčinjeni"

On je ocenio da država vodi, kako kaže, "hibridni rat“ protiv sopstvenih građana.

"Država vodi hibridni rat protiv svojih građana, iako država obično vodi rat protiv drugih država, u međunarodnim okolnostima. Na primer, Rusija protiv Moldavije. Ali ovde se radi o tome da mi nismo potčinjeni, jer znamo koja su naša prava i za njih ćemo se izboriti“, poručio je Marinković.

Tema zvučnog topa godinu dana kasnije

Upitan zašto se o "zvučnom topu“ ponovo govori više od godinu dana kasnije, iako je tužilac Stefanović neposredno nakon protesta najavljivao postupke protiv onih koji budu širili "lažne vesti“, Marinković je rekao da to sada treba posmatrati u kontekstu takozvanih Mrdićevih zakona.

"Sada se to dešava upravo u kontekstu Mrdićevih zakona, jer su njima postigli ono što tada nisu mogli da postignu. Setite se da su se neki postupci pokušavali voditi pred Odeljenjem za visokotehnološki kriminal. Komisija koja je pokušala da se suprotstavi argumentovanim stavovima obaveznim uputstvima koja je Stefanović izdavao, praktično je uništena“, ocenio je Marinković.

Pokušaj personalnog kadriranja Komisije Visokog saveta sudstva?

Na pitanje kako vidi poslednju verziju izmena Mrdićevih zakona i da li ona vraća mehanizme zaštite tužiocima, Marinković kaže da su pojedina rešenja vraćena nakon primedbi Venecijanske komisije, ali da problem ostaje u načinu na koji će se ta tela ubuduće formirati.

"Ta verzije je neke stvari vratila, one za koje je Venecijanska komisija konstatovala da su u suprotnosti sa Ustavom. Zato su prvobitna rešenja odbačena. Međutim, problem je u tome što se ne vraća komisija onakva kakva je postojala pre donošenja Mrdićevih zakona, već se propisuju nova pravila“, rekao je Marinković.

Kako je dodao, komisija se formalno vraća, ali se, prema njegovoj oceni, pokušava kadrovski oblikovati na drugačiji način.

"Vraća se komisija, ali se pokušava personalno kadrirati, a ne vratiti ona koja je postojala pre Mrdićevih zakona, u kadrovskom smislu“, naveo je Marinković.

"Šibicarenje i kupovina vremena"

On je dodao da nedostatak jasnih prelaznih i završnih odredbi, koje su izostale, ukazuje na kupovinu vremena.

"Nisu poslali prelazne i završne odredbe u kojima bi bili postavljeni rokovi potrebni da bi se ona rešenja koja su pohvalna zaista primenila. Sama ta činjenica govori o šibicarenju i kupovini vremena, jer postoji strah od rezultata izbora do kojih će doći. Umesto da se bavimo time, mi smo u poziciji da se branimo“, rekao je Marinković.

(N1)