Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила резолуцију о Србији: Поменута корупција, стање у медијима и могућа употреба соничног оружја против демонстраната

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) усвојила је данас резолуцију о Србији, у којој се истиче забринутост због изостанка дијалога власти и опозиције, ризика по независност правосуђа, корупције, ограничења слободе удруживања и говора, као и због стања у медијима, а поменута је и могућа употреба соничног оружја против демонстраната.

За резолуцију је гласало 89 представника ПССЕ, 13 је било против, а четворо уздржано.

Нацрт резолуције представили су известиоци Мониторинг комитета ПССЕ Викторија Тиблом и Јунус Емре, који су у марту посетили Београд и разговарали са званичницима Владе, судске власти и тужилаштва, као и са цивилним друштвом.

Тиблом је оценила да политичку сцену Србије карактеришу изражена поларизација и дуготрајне тензије између власти, предвођене председником државе Александром Вучићем и Српском напредном странком, с једне, и опозиције, студентског покрета и организација цивилног друштва, с друге стране.

У извештају се наводи да би наредни парламентарни и председнички избори требало да буду одржани 2027. године, уз напомену да могућност превремених избора није искључена.

Говорећи о изборном оквиру, известиоци су оценили да део ранијих препорука међународних тела остаје нереализован, посебно у областима спречавања злоупотребе јавних ресурса и унапређења бирачких спискова.

ПССЕ је изразила забринутост и због навода о неправилностима и инцидентима током локалних избора одржаних 29. марта ове године.

Посебан део извештаја односи се на последице трагедије у Новом Саду из 2024. године, након које су уследили масовни протести. У документу се наводи да су протести, које су предводили студенти и организације цивилног друштва, отворили питања одговорности, транспарентности и борбе против корупције.

Известиоци су навели да су током протеста забележени наводи о прекомерној употреби силе, привођењима и притисцима на учеснике демонстрација.

Јунус Емре указао је и на наводе о употреби звучног уређаја током протеста у Београду 15. марта 2025. године и указао да се тим случајем бави Европски суд за људска права, додавши да власт негира употребу таквог средства.

„Штавише, 19. јуна је Више јавно тужилаштво у Београду затражило од полиције да идентификује и испита сваку особу која је јавно говорила о употреби звучног оружја, у оквиру истраге о подстицању на насилно рушење уставног поретка“, рекао је Емре.

Када је реч о правосуђу, у извештају је наведено да је Србија претходних година спровела важне реформске кораке, укључујући уставне измене и доношење закона усмерених на јачање независности правосуђа, али да су поједина каснија законска решења изазвала критике и додатне препоруке Венецијанске комисије.

ПССЕ је изразила забринутост и због стања слободе изражавања, положаја независних медија, рада Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), као и због навода о притисцима на организације цивилног друштва и активисте.

„Састав Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) није у потпуности обновљен од новембра 2024. године и сада је потпуно блокиран“, казао је Емре.

Он је изразио забринутост и због одмазде и других мера застрашивања против невладиних организација, активиста цивилног друштва и бранитеља људских права, као и због неких законодавних иницијатива усмерених на ограничавање слободе удруживања.

„Брину нас и откриц́а о надзору српских новинара и активиста, које су објавили Амнести интернешенел и Балканска истраживачка мрежа“, навео је Емре.

У закључку резолуције наводи се да српске власти треба да уложе додатне напоре ради испуњавања обавеза које произлазе из чланства у Савету Европе, уз оцену да Парламентарна скупштина треба да настави да прати стање у Србији.

У документу се наводи и да је у вези са трагедијом у Новом Саду више особа било притворено непосредно након догађаја, укључујући бившег министра саобраћаја, док су поједини осумњичени у међувремену пуштени да се бране са слободе.

Посланици владајуће већине, Биљана Пантић Пиља (СНС), Елвира Ковач (СНС), Александар Мирковић (СНС) и Дуња Братић Симоновић (СПС) гласали су против ове резолуције, док је Владимир Ђорђевић (ПОКС) гласао за.

(Данас, Фонет)