Politiko: Svetska zdravstvena organizacija se priprema za moguću nuklearnu katastrofu na Bliskom istoku

Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) se spremaju za moguću nuklearnu katastrofu u slučaju dalje eskalacije rata između SAD, Izraela i Irana. Osoblje UN pažljivo prati posledice američko-izraelskih napada na iranska nuklearna postrojenja i spremno je da odgovori na svaku nuklearnu pretnju, rekla je Hanan Balki, regionalna direktorka SZO za istočni Mediteran, piše Politiko.

„Najgori mogući scenario je nuklearni incident, i to nas najviše brine“, rekla je Balki. „Bez obzira koliko se pripremamo, ništa ne može sprečiti štetu koja bi pogodila region, a na kraju i ceo svet, sa posledicama koje bi trajale decenijama.“

Ona je objasnila da je osoblje spremno za nuklearni incident u najširem smislu, što uključuje napad na nuklearno postrojenje ili upotrebu takvog oružja. „Razmišljamo o tome i zaista se nadamo da se to neće dogoditi“, dodala je.

Napadi na iranske objekte

Predsednik SAD Donald Tramp obećao je da će „eliminisati neposrednu nuklearnu pretnju koju predstavlja iranski režim“, iako nije pružio dokaze da Teheran razvija nuklearno oružje. Prošlog juna, SAD su, u saradnji sa Izraelom, izvršile napade na iransku nuklearnu infrastrukturu.

Iranska organizacija za atomsku energiju potvrdila je napade na lokacije Fordo, Isfahan i Natanz. SAD i Izrael su nastavili da napadaju nuklearne objekte čak i nakon pokretanja nove ofanzive 28. februara.

I Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju nuklearne objekte u dometu iranskih raketa, ali do sada nije bilo izveštaja da su bili ciljani. Takođe, široko je rasprostranjeno verovanje da sam Izrael poseduje značajan arsenal nuklearnog oružja.

Do danas nisu zabeleženi znaci radioaktivne kontaminacije nigde u regionu. Međutim, Balhi je pojasnio da bi nuklearni incident, koji bi izložio ljude opasnim nivoima zračenja, mogao da izazove teško trenutno oštećenje pluća i kože i poveća rizik od razvoja raka i problema sa mentalnim zdravljem.

Upozorenja iz istorije i strah od eskalacije

Nuklearna nesreća u sovjetskoj elektrani Černobilj 1986. godine zvanično je povezana sa smrću oko trideset ljudi u prvih nekoliko meseci, a kasnije je doprinela hiljadama slučajeva raka štitne žlezde i visokom nivou anksioznosti među lokalnim stanovništvom.

„Verujem da su oni koji poznaju istoriju prethodnih incidenata, bilo namernih ili slučajnih, svesni o čemu govorimo“, rekao je Balki. Procenjuje se da je između 110.000 i 210.000 ljudi poginulo u američkim nuklearnim napadima na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.

Kako rat traje, neki visoki zvaničnici su počeli javno da spekulišu o upotrebi nuklearnih bojevih glava. Dejvid Saks, Trampov savetnik za veštačku inteligenciju, izrazio je zabrinutost da bi „Izrael mogao da eskalira rat i razmotri upotrebu nuklearnog oružja“.

Tramp je odbacio tu mogućnost, rekavši novinarima: „Izrael to ne bi uradio“. SZO trenutno obučava svoje osoblje o tome kako da reaguje u slučaju nuklearnog incidenta, što uključuje savetovanje zvaničnika o rizicima po javno zdravlje i zaštitnim merama.

(Agencije)