АП: Цена сирове нафте типа „Брент“ опала на 93 долара по барелу

Данас се цена нафте у свету колебала, а привреда и берзе су се чврсто држале: акције су најпре пале у Европи и Азији када су цене нафте скочиле, а акције су се опоравиле од губитка како је дан одмицао и нафта појефтинила.

Данас се цена нафте у свету колебала, а привреда и берзе су се чврсто држале: акције су најпре пале у Европи и Азији када су цене нафте скочиле, а акције су се опоравиле од губитка како је дан одмицао и нафта појефтинила.

Јутро је почело застрашујуће пошто је цена сирове нафте "Брент" која је међународни стандард, накратко порасла изнад 119 долара по барелу, док је пре почетка рата са Ираном била око 70 долара.

Скок цене се десио јер је Иран појачао нападе на нафтна и гасна постројења око Персијског залива као одговор на израелски напад на важно иранско поље природног гаса. То је погоршало страховања да би рат могао да обустави производњу нафте и гаса у Заливу на дуже време што би значило да би високе цене могле да потрају и изазову скок инфлације широм света.

Берзански индекси су пали за 3,4 одсто у Јапану, 2,8 посто у Немачкој и 2,7 одсто у Јужној Кореји.

Међутим, цене нафте су опадале како је дан одмицао.

"Брент" нафта је застала на 108,65 долара, што је само 1,2 посто више него дан раније, а затим је додатно пала како се трговање наставило. Пошто је накратко прешао 101 долар, барел те референтне америчке сирове нафте је једно време стао на 96,14 долара, а затим се спустио на 93 долара.

То је помогло акцијама на Вол стриту да смање губитке који су већ били мањи него у Европи и Азији, јер су америчке компаније мање зависне од нафте са Блиског истока.

Индекс Њујоршке берзе С&П 500 је пао за 0,1 одсто, индустријски просек Дау Џонса је пао за 72 поена, или 0,1 одсто, а композитни Насдак за 0,1 посто.

"Јо-јо ефекат" је погодио и тржиште обвезница, где су приноси трезорских обвезница скочили ујутру са ценом нафте, а затим се смањили.

Двогодишњи принос трезорских обвезница САД достигао је чак 3,96 посто - највиши ниво од лета пре него што се вратио на 3,79 одсто. То прати и очекивања шта ће Федералне резерве учинити са краткорочним каматним стопама.

Широко праћени принос 10-годишњих трезорских обвезница пао је за 4,25 одсто са 4,26 посто у среду. Али је и даље знатно изнад нивоа од 3,97 одсто од пре почетка рата са Ираном.

У четвртак су Банка Јапана, Европска централна банка и Банка Енглеске задржале каматне стопе непромењене.

Злато је пало за 5,9 посто и завршило се на 4.605,70 долара по унци. Сребро је пало још више, за 8,2 одсто.

Пале су и акције компанија које експлоатишу те метале.

(Бета, АП)