Umesto na Gazimestanu, Vučić slavi Vidovdan u „Ćacilendu“

Završna promocija Kurtijevog Samoopredeljenja za parlamentarne izbore u samoproglašenoj republici Kosovo koja je održana u severnom delu Kosovske Mitrovice pokazuje slom nacionalne i državne politike države Srbije. Ovo nije poraz samo Srba na KiM, već i još veći poraz države Srbije u odbrani svog suvereniteta i integriteta.

Do dolaska na vlast Aleksandra Vučića na severu Kosova i Metohije nije bilo, niti je moglo da bude saobraćajnih registarskih tablica sa RKS ili KS oznakama. Albanske carinike na Jarinju i Brnjaku KFOR je prevozio helikopterima

Ovo iz razloga, jer je severni deo grada Kosovske Mitrovice bio simbol otpora u nastajanju još jedne albanske države na Balkanu ostvarenog kroz bombardovanje SRJ odnosno Srbije. Vredi istaći, zbog građana Republike Srbije, da do dolaska na vlast Aleksandra Vučića na severu Kosova i Metohije nije bilo, niti je moglo da bude saobraćajnih registarskih tablica sa RKS ili KS oznakama. Albanske carinike na Jarinju i Brnjaku KFOR je prevozio helikopterima.

Srpski sunovrat desio se u trouglu Beograd-Priština-Berlin. Zašto Berlin, jer se Nemačka i Angela Merkel žestoko trudila da samoproglašena republika Kosovo zaokruži svoju državnost. Dobro je poznato da je i 17. mart 2004. godine rezultat rada nemačke tajne službe BND o čemu su tada, doduše pomalo stidljivo, govorili evropski političari. U ovom trouglu svako je dobio ponešto. Priština i Berlin zaokruživanje državnosti samoproglašene republike Kosovo preko Briselskog sporazuma i Francusko-nemačkog plana, Aleksandar Vučić neprikosnovenu vlast, a Beograd izdaju kakva nije viđena u srpskoj istoriji.

Priština i Berlin dobile zaokruživanje državnosti samoproglašene republike Kosovo preko Briselskog sporazuma i Francusko-nemačkog plana, Aleksandar Vučić neprikosnovenu vlast, a Beograd izdaju kakva nije viđena u srpskoj istoriji

Uostalom, više od deset godina prisustvo Jerga Heskensa nemačkog savetnika u predsedništvu a ranije i u vladi Aleksandra Vučića jasno govori da srpsku politiku na Kosovu i Metohiji vodi nemačka vlada a ne Beograd. Tog istog savetnika plaća nemačka vlada a Vučić ga naziva „moj Švaba“ a navodno savetnik njega od milošte „moj divlji Srbin“.

Zatiranje institucija srpske države ostvareno je uz prećutnu saglasnost Aleksandra Vučića gde su čak i nekadašnje srpske sudije po njegovoj izričitoj naredbi položile novu zakletvu na ustavu samoproglašene republike Kosovo. Isti se nije se libio da preko svoje Srpske liste dâ kvorum za formiranje vojske Kosova. Ovo je redak primer u istoriji čovečanstva da vrhovni komandant vojske jedne države na svojoj teritoriji stvara neprijateljsku vojnu formaciju uz suverenov potpuni blagoslov. Izgradnja policijskih kasarni na severu Kosova i Metohije opet je uz podršku vlasti u Beogradu odnosno njenog predsednika. Ministar u tadašnjoj vladi i ondašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić na vladi Kosova glasao je da se od Srba oduzme zemljište i to bez naknade i da se u Gornjem Jasenoviku opština Zubin Potok izgradi kasarna tek nešto manja od Bondstila. Inače u Zubinom Potoku postoji deset što policijskih punktova, policijskih stanica, podstanica, graničih postaja pa otprilike ispada da na svakog stanovnika u opštini Zubin Potok ima po jedan albanski policajac.

U ovoj političkoj igri predsednik Srbije se obavezao i da rapidno smanji broj Srba u južnoj srpskoj pokrajini. Glavni cilj je da on bude ispod 3%

U ovoj političkoj igri predsednik Srbije se obavezao i da rapidno smanji broj Srba u južnoj srpskoj pokrajini. Glavni cilj je da on bude ispod 3%. Za vreme njegove vladavine po istraživanju brojih nevladinih organizacija više od 50 hiljada Srba je napustilo Kosovo i Metohiju. Na pitanje novinara upućeno srpskom predsedniku da se Srbi sa KiM sele, on odgovara – pa šta, sele se i iz Srbije. Stoga je razumljivo da za vreme svoje vladavine za više od 14 godina problem povratka 250 hiljada raseljenih Srba nikada nije spomenuo. Bizarno deluje činjenica da njegove jungerbrigade i krimosi dok su harali na severu Kosova i Metohije nijednog nasrtaja prema Albancima nisu učinili. Ali su zato zapalili više od 130 vozila neposlušnim i nepodobnim Srbima a o broju i brutalnom nasilju nad njima izlišno je govoriti.

Sve što je obećao nije ostvario odnosno slagao je. Govorio je „Ne dam Gazivode“, a onda je i telekomunikacije, i energetiku i jezero sve predao Prištini. Pre neki dan na istom jezeru Gazivode održano je takmičenje u paraglajdingu Kosova i Albanije. Nikakvog protesta iz Beograda nije bilo. Čak i stalna kukumavka u liku direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića je zaćutala. Hodro-sistem Ibar-Lepenac je izgradila Republika Srbija i do poslednje pare je vratila kredit i dugovanja prema Londonskom i Pariskom klubu. Međutim, to ne obavezuje Aleksandra Vučića da taj adut koristi u ostvarivanju prava nad hidrocentralom i jezerom Gazivode jer bi time ugrozio sopstveni položaj kod nemačkih vlastodržaca.

Hapšenje, progon, proterivanje Srba, nasilje nad njima izuzev cviljenja, zapomaganja, vriskanja, prenemaganja Kancelarije za KiM ne izaziva nikakvu drugu reakciju od strane Beograda. Nema zahteva Savetu bezbednosti da se o teškom položaju srpskog naroda na KiM raspravlja u toj instituciji. Neobično je da o teškom položaju Srba raspravlja švajcarski parlament ali ne i srpski. Ovo iz razloga jer Aleksandar Vučić ne želi da talasa, on je čovek mira i stabilnosti i svoju fotelju čuva preko srpske nevolje i nesreće.

Čak i događaj u Banjskoj izaziva sumnju da je to rezultat njegovog dogovora sa Prištinom. Jer onakav vojno-policijski debakl može samo da bude ako je fingiran

Čak i događaj u Banjskoj izaziva sumnju da je to rezultat njegovog dogovora sa Prištinom. Jer onakav vojno-policijski debakl može samo da bude ako je fingiran. Uostalom, da je Aleksandar Vučić imao ozbiljne namere, a on je taj koji je rukovodio Banjskom a ne Milan Radoičić i da to i vrapci u Srbiji znaju, poslao bi obučene formacije iz Žandarmerije i SAJ-a a ne neiskusne i neobučene momke koji prvi put vatreno oružje drže u rukama. Cilj je bio da se Srbi na KiM proglase teroristima da bi onda svaki njihov otpor njihovom ugnjetavanju bio uzaludan.

Indikativno je da bez obzira na zatiranje i progon srpskih institucija od strane Aljbina Kurtija, gubitaka na hiljade radnih mesta i masovnog egzodusa Srba iz južne srpske pokrajine Vučićeva Srpska lista nikada nije napustila parlament samoproglašene republike Kosovo. Pa i danas bez obzira na tešku sudbinu Srbi učestvuju na takozvanim izborima legalizujući i legitimišući sopstvenu nesreću.

O nedaćama i nevoljama Srba ćute svi, i režimski i antirežimski mediji. Režimski ćute jer bi se time otkrila katastrofalna nacionalna i državna politika Srbije a ovi antirežimski možda sa simpatijama gledaju na samoproglašenu republiku Kosovo. Ono što samo Srbi na KiM mogu da konstatuju i ne baš preteranu brigu srpske opozicije za njihov težak položaj. Najveći deo te opozicije bavi se Evropom i ulaskom u EU zaboravljajući pritom patnju sopstvenog naroda u, po ustavu, sopstvenoj državi. Njegoš bi kazao - da ima ko da zažali, ko da bi pomogao.

Danas uoči Vidovdana svedoci smo da uz veliku halabuku Aleksandar Vučić Vidovdan obeležava u tzv. Ćacilendu a ne na Gazimestanu. Takvo obeležavanje samo skrnavi kosovsku epopeju i tragediju što možda nije ni čudno imajući u vidu da je u više navrata predsednik Srbije govorio da se divi junaštvu cara Murata a ruga knezu Lazaru i Nebeskoj Srbiji. Na kraju krajeva, od onog ko je za ubistvo Srba u kafiću Panda u Peći 1998. godine optužio državnu bezbednost Srbije a ne albanske teroriste drugo ne može ni da se očekuje.

(Informativna služba Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije)