Срећна „Српска нова година“! У градовима широм Србије, Црне Горе, Републике Српске дочекана православна Нова година по Јулијанском календару

Широм Србије дочекана је Нова година по јулијанском календару. Весело је на трговима, у ресторанима, а многи грађани славе у својим домовима, у кругу породице.

Током дана широм Србије, поводом Српске нове године, организоване су многе манифестације намењене деци.

На Косову и Метохији, православну Нову годину већина Срба дочекује у својим домовима, код пријатеља, али ће се окупити и на отвореном, у Грачаници.

Иако је календарска нова година кренула да одмиче, за преостале Србе на Косову и Метохији, духовна нова година почиње вечерас, односно у поноћ.

Нова година по јулијанском календару међу Србима на Косову добила је на значају након сукоба 1999. године, и симболизује њихово додатно зближавање са Српском православном црквом, њеном рашко-призренском епархијом, чији су свештеници, монахиње и монаси постали стожер останка и опстанка на Косову и Метохији.

Локална самоуправа у Грачаници организовала је поводом новогодишњих празника више програма, углавном посвећених најмлађима.

Окупљање највише занима омладину. Очекују се млади из више средина централног дела Косова, из Метохије, Косовског поморавља, из српских северних општина.

На Златибору се Српска нова година дочекује на два места - уз народне обичаје у селу Јабланици и уз концерт на Краљевом тргу.

Вечерас се дочекује Српска нова година – који се обичаји поштују и ко све слави

Нова година по јулијанском календару свечано се вечерас дочекује широм Србије – на трговима, у ресторанима, а многи грађани ће славити у својим домовима, у кругу породице.  Јулијанска Нова година празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Иако је у Србији устаљен назив Српска нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.

Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске.

Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.

Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Када су Срби почели да славе Нову годину

Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог, а поготово после Другог светског рата.

Иако није била званично забрањена, за време комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.

До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.

Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.

Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, Српска нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.

Обичаји који се поштују на овај празник

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, "василицу".

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред "василице" месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

(РТС)