Srđan Verbić: Ekološka bomba - kome stvarno treba data centar u Kragujevcu?

Farma servera u Kragujevcu proždiraće struje makar koliko ceo Požarevac. Lokalnoj zajednici takvi superkompjuteri ne donose ništa, a predstavljaju ekološku bombu. Zato bogate zemlje vole takve data centre u državama poput Srbije, piše u autorskom tekstu za „Vreme“ profesor Srđan Verbić.

Prošle sedmice je pušten u rad novi superkompjuter u Kragujevcu. Reakcije medija, opozicije na lokalu i ekoloških organizacija nema ni u tragovima, premda bi sve njih ovo moralo da brine.

Saopštenje koje su preneli mediji kaže da je reč o „jednom od najbržih superkompjutera“, čak 33.000 puta bržem od običnog računara.

Navodno, ova farma servera bi trebalo da bude namenjena istraživačima, kompanijama koje se bave razvojem veštačke inteligencije i državnim institucijama čiji je posao da prikupljaju i obrađuju velike količine podataka.

Data centar u Kragujevcu trošiće struju kao ceo Požarevac

Usput se najavljuje da će data centar narednih godina sa sadašnjih 14 megavata biti nadograđen do 40 MW.

Niko od novinara, međutim, nije pitao kakve će to podatke da obrađuju računari koji troše struje kao dvadeset hiljada rerni odjednom uključenih. Ili barem kao ceo grad veličine Požarevca.

Još manje su pitali ima li Kragujevac dovoljno resursa da podrži ovakvu potrošnju. Niko nije pitao da li je ovo uopšte potrebno, a kamoli da li je isplativo.

Zašto toliko struje

Veštačka inteligencija troši nenormalno mnogo struje. Toliko mnogo da se po svetu ubrzano grade nove nuklearne elektrane kako bi napajale sve veći broj sve većih centara podataka.

Međutim, nuklearne elektrane ne mogu da se izgrade toliko brzo koliko brzo raste potražnja za strujom. Zato se serverski centri sve više grade u zemljama koje se neće mnogo buniti ako se u termoelektrane ubaci još malo uglja.

Pošto data centri ništa fizički ne proizvode, sva se uložena energija na kraju pretvara u toplotu. Zamislite u svom gradu peć od 40 MW, ili 10.000 peći od 4 kW koje rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Tolika toplota mora nekako da se odvede.

Procenjuje se da današnje farme servera troše 35-50 odsto energije samo za hlađenje. Klima uređaji, naravno, nisu dovoljni. Da bi se ohladili svi ti čipovi, centri po svetu troše desetine milijardi litara vode dnevno.

Premijer Đuro Macut se divi državnom data centru u Kragujevcu

Ako imate dovoljno vode, onda vam to reši deo problema. Serveri se ohlade, ali se sva ta voda zagreje.

Satelitska posmatranja pokazuju da data centri menjaju mikroklimu tako što prave „urbana toplotna ostrva“. U naseljima koja okružuju ove centre temperatura je porasla u proseku za dva stepena Celzijus. Tamo gde su imali manje sreće ili pameti pri izboru lokacije, zabeležen je porast čak do devet stepeni!

Kome to služi, a kome šteti

U Sjedinjenim Državama sada već postoje hiljade ovih računarskih skladišta. Gradili su ih svugde gde je postojala infrastruktura.

Lokalne zajednice su u međuvremenu zaključile da se njima pravljenje data centara nikako ne isplati. Oni smatraju da je ekonomska dobit neuporedivo manja od štete koju su im data centri naneli. Zbog toga je u SAD sve širi front organizacija civilnog društva koji traži nacionalni moratorijum na dalju izgradnju.

Tanka je korist lokalne zajednice od farmi servera. Zajednice svakako dobiju prihode od poreza. Pitanje je da li su oni veći od poreskih i drugih olakšica kojima se privlače investitori.

Realno, ekonomski efekti na lokalnu zajednicu su skoro nikakvi. Nema tu novih visokotehnoloških poslova niti usluga koje bi bile značajne lokalnoj zajednici.

U suštini, ovo su samo velika skladišta servera. Dok se grade, neki izvođači radova mogu da imaju koristi. Međutim, kada počnu sa radom, tu maltene nema posla sem za čuvare i tehničare koji održavaju postrojenje.

Tipični data centri zapošljavaju manje od sto ljudi, a koštaju stotine miliona dolara. Nije čudo što neće više da ih grade u razvijenim zemljama.

Srbija kao meta

Zemlje u razvoju, poput Srbije, postale su meta AI kompanija i njihovih investitora koji traže jeftinije lokacije.

Konkretno, Vlada Republike Srbije je sa tehnološkom grupom UAE e& enterprise sa sedištem u Abu Dabiju prošle godine potpisala memorandum o razumevanju kojim je predviđeno da se kapaciteti data centara u Srbiji povećaju na 40 megavata.

Ne bih da licitiram koliko će vode biti potrebno da se hladi farma servera u Kragujevcu kada bude radila u punom kapacitetu jer ionako ne znamo za šta će toliki serveri biti korišteni.

Ako taj centar bude stvarno trošio 40 MW, građani Kragujevca će se sa setom sećati vremena kada je kragujevački vodovod samo apelovao na sugrađane da ne troše vodu na bilo šta drugo sem osnovnih potreba.

Veštačka inteligencija odavno više nije čista tehnologija. Razvijene zemlje žele da zadrže samo razvoj. Za sve ostalo su potrebni „digitalni saveznici“ koji će obezbediti resurse i infrastrukturu.

Ukratko, investitori svoje data centre sve više prebacuju u zemlje gde ekološki propisi nisu restriktivni ili gde procene da lokalne zajednice i civilno društvo nemaju šanse da utiču na odluke hoće li nešto da se gradi ili ne. Izgleda da misle da je Srbija baš takva zemlja.

(Vreme)