Срђан Вербић: Еколошка бомба - коме стварно треба дата центар у Крагујевцу?

Фарма сервера у Крагујевцу прождираће струје макар колико цео Пожаревац. Локалној заједници такви суперкомпјутери не доносе ништа, а представљају еколошку бомбу. Зато богате земље воле такве дата центре у државама попут Србије, пише у ауторском тексту за „Време“ професор Срђан Вербић.

Прошле седмице је пуштен у рад нови суперкомпјутер у Крагујевцу. Реакције медија, опозиције на локалу и еколошких организација нема ни у траговима, премда би све њих ово морало да брине.

Саопштење које су пренели медији каже да је реч о „једном од најбржих суперкомпјутера“, чак 33.000 пута бржем од обичног рачунара.

Наводно, ова фарма сервера би требало да буде намењена истраживачима, компанијама које се баве развојем вештачке интелигенције и државним институцијама чији је посао да прикупљају и обрађују велике количине података.

Дата центар у Крагујевцу трошиће струју као цео Пожаревац

Успут се најављује да ће дата центар наредних година са садашњих 14 мегавата бити надограђен до 40 МW.

Нико од новинара, међутим, није питао какве ће то податке да обрађују рачунари који троше струје као двадесет хиљада рерни одједном укључених. Или барем као цео град величине Пожаревца.

Још мање су питали има ли Крагујевац довољно ресурса да подржи овакву потрошњу. Нико није питао да ли је ово уопште потребно, а камоли да ли је исплативо.

Зашто толико струје

Вештачка интелигенција троши ненормално много струје. Толико много да се по свету убрзано граде нове нуклеарне електране како би напајале све већи број све већих центара података.

Међутим, нуклеарне електране не могу да се изграде толико брзо колико брзо расте потражња за струјом. Зато се серверски центри све више граде у земљама које се неће много бунити ако се у термоелектране убаци још мало угља.

Пошто дата центри ништа физички не производе, сва се уложена енергија на крају претвара у топлоту. Замислите у свом граду пећ од 40 МW, или 10.000 пећи од 4 кW које раде 24 сата дневно, 365 дана у години. Толика топлота мора некако да се одведе.

Процењује се да данашње фарме сервера троше 35-50 одсто енергије само за хлађење. Клима уређаји, наравно, нису довољни. Да би се охладили сви ти чипови, центри по свету троше десетине милијарди литара воде дневно.

Премијер Ђуро Мацут се диви државном дата центру у Крагујевцу

Ако имате довољно воде, онда вам то реши део проблема. Сервери се охладе, али се сва та вода загреје.

Сателитска посматрања показују да дата центри мењају микроклиму тако што праве „урбана топлотна острва“. У насељима која окружују ове центре температура је порасла у просеку за два степена Целзијус. Тамо где су имали мање среће или памети при избору локације, забележен је пораст чак до девет степени!

Коме то служи, а коме штети

У Сједињеним Државама сада већ постоје хиљаде ових рачунарских складишта. Градили су их свугде где је постојала инфраструктура.

Локалне заједнице су у међувремену закључиле да се њима прављење дата центара никако не исплати. Они сматрају да је економска добит неупоредиво мања од штете коју су им дата центри нанели. Због тога је у САД све шири фронт организација цивилног друштва који тражи национални мораторијум на даљу изградњу.

Танка је корист локалне заједнице од фарми сервера. Заједнице свакако добију приходе од пореза. Питање је да ли су они већи од пореских и других олакшица којима се привлаче инвеститори.

Реално, економски ефекти на локалну заједницу су скоро никакви. Нема ту нових високотехнолошких послова нити услуга које би биле значајне локалној заједници.

У суштини, ово су само велика складишта сервера. Док се граде, неки извођачи радова могу да имају користи. Међутим, када почну са радом, ту малтене нема посла сем за чуваре и техничаре који одржавају постројење.

Типични дата центри запошљавају мање од сто људи, а коштају стотине милиона долара. Није чудо што неће више да их граде у развијеним земљама.

Србија као мета

Земље у развоју, попут Србије, постале су мета АИ компанија и њихових инвеститора који траже јефтиније локације.

Конкретно, Влада Републике Србије је са технолошком групом УАЕ е& ентерприсе са седиштем у Абу Дабију прошле године потписала меморандум о разумевању којим је предвиђено да се капацитети дата центара у Србији повећају на 40 мегавата.

Не бих да лицитирам колико ће воде бити потребно да се хлади фарма сервера у Крагујевцу када буде радила у пуном капацитету јер ионако не знамо за шта ће толики сервери бити кориштени.

Ако тај центар буде стварно трошио 40 МW, грађани Крагујевца ће се са сетом сећати времена када је крагујевачки водовод само апеловао на суграђане да не троше воду на било шта друго сем основних потреба.

Вештачка интелигенција одавно више није чиста технологија. Развијене земље желе да задрже само развој. За све остало су потребни „дигитални савезници“ који ће обезбедити ресурсе и инфраструктуру.

Укратко, инвеститори своје дата центре све више пребацују у земље где еколошки прописи нису рестриктивни или где процене да локалне заједнице и цивилно друштво немају шансе да утичу на одлуке хоће ли нешто да се гради или не. Изгледа да мисле да је Србија баш таква земља.

(Време)