Срђа Јанковић за РТС: Вирус стагнира у последња два дана, можемо да се надамо да смо досегли одређени плато криве новооболелих, али нико не треба да мисли да је унапред заштићен или безбедан

Имунолог др Срђа Јанковић каже за РТС да благи пад новооболелих у последња два дана тумачи као стагнацију и да можда можемо да се надамо да смо досегли одређени плато криве новооболелих. Поручује и да нико не треба да мисли да је унапред заштићен или безбедан.

Срђа Јанковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да што се тиче броја пацијената на респиратору, ту имамо пораст али да је то очекивано.

Да ли је вирус мутирао?

На питање да ли је вирус мутирао, Јанковић каже да вирус мутира стално при свакој репликацији и сваком умножавању, сваки пут када се копира његов РНК постоји вероватноћа мутација.

"Међутим, само мали, веома мали део свих мутација доводи до промене особина вируса, а од њих само мали део доводи до трајне еволуције вируса", рекао је Јанковић.

"Постоје прве назнаке да неке варијанте вируса имају другачије особине, то још није непобитно доказано, али јесте очекивано. Вирус се већ поделио у неколико подтипова и сада научници истражују да ли неки од тих подтипова јесу опаснији и не би нимало изненадило да буду", додао је Јанковић.

"Клиничка слика се развија током одређеног времена, тако да крива броја пацијената на респиратору увек мало касни у односу на број новооболелих", додао је Јанковић.

На питање колико тестирање даје реалну слику, Јанковић каже да сигурно не можемо очекивати да тестирањем откријемо баш све заражене особе.

"Међутим, с обзиром на строге индикације тестирања које су систематичне, можемо да очекујемо да нам тестирање да увид у кретање епидемије ако те индикације држимо из дана у дан", нагласио је Јанковић.

Због повећане активности вируса, попуњавају се ковид болнице. Говорећи о томе може ли наш здравствени систем то издржати, Јанковић каже да може уколико не будемо имали даљи пораст и уколико је ово плато на коме смо сада.

"Уколико се настави пораст наравно да даљи резервни капацитети ће морати да буду пуштени у дејство", истакао је Јанковић.

Када је реч о промени тежине клиничке слике, Јанковић каже да је увек у групама које нису ризичне постојао један проценат особа које развију тежу клинику слику и да се због тога каже да нико није потпуно безбедан.

"Није се ништа променило. Код деце и даље је тежа клиничка слика екстремно ретка, као и код младих здравих особа, а код ризичних група пре свега старијих особа и особа са хроничним обољењима и са поремећајем имунског система наравно да је ризик највећи", рекао је Јанковић.

"Када говоримо о факторима ризика ми говоримо заправо о статистици, а појединац може увек да прође боље или лошије у зависности од неких индивидуалних предиспозиција и зато нико не треба да мисли да је унапред заштићен или безбедан", поручио је Јанковић.

Нагласио је да у свим ситуацијама треба да мислимо о томе да је вирус међу нама и да мислимо како да се пре свега сами заштитимо, а самим тим и да заштитимо друге да им не пренесемо вирус.

(РТС)