СПЦ и верници славе празник Христовог вазнесења. Спасовданску литију у Београду предводи патријарх Порфирије

 Српска православна црква и верници славе празник Христовог вазнесења – Спасовдан. То је и слава Београда. Поводом обележавања Спасовдана, у Београд је са Свете Горе стигла једна од највећих светиња - Часни Појас Пресвете Богородице. Литију ће од 19 часова предводити патријарх Порфирије. Часни крст носиће ученик Математичке гимназије Андреј Дробњаковић.

Патријарх српски Порфирије предводиће од 19 часова литију у Београду поводом обележавања градске славе, а овогодишње обележавање празника Васкрсења Исуса Христа - Спасовдана увеличаће проношење Појаса Пресвете Богородице који је стигао у Србију са Свете Горе.

Часни крст носиће Андреј Дробњаковић који је као ученик Математичке гимназије освојио бројне медаље на олимпијадама знања, а верницима ће на крају литије и богослужења у Храму Светог Саве бити подељено 300.000 тракица које су освештане на Појасу Пресвете Богородице у манастиру Ватопед.

Литије ће се кретати од Храма Вазнесења Господњег Улицом кнеза Милоша, а након тога и Улицом краља Милана, затим обилазно с десне стране кружног тока Славија, па даље Булеваром ослобођења до Светосавског платоа код Карађорђевог парка, када ће дијагоналном линијом продужити право у Храм Светога Саве на главни западни улаз.

На раскрсници улица кнеза Милоша и краља Милана биће постављен балдахин, односно "небо", под које ће његова светост лично донети часни Појас Пресвете Богородице.

"Небо" ће носити гардисти, а у литији поред ђакона, свештеника и других црквених лица учествоваће у ешалонима и војни кадети, ученици војне гимназије, културно-уметничка друштва, полицијски оркестар, високе званице и верници.

У Храм Светог Саве патријарх Порфирије унеће Појас који ће верници моћи да целивају након завршетка богослужења.

Верници који желе да целивају Појас Пресвете Богородице улазиће са западне стране и излазити на северна врата. 

Празник Вазнесења Господњег

Спасовдан се празнује увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.  

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Обичаји на Спасовдан

Према народним веровањима, ово је најсрећнији дан у години за започињање нових послова и дан кад се "разбијао малер". Иако је Спасовдан у црквеном календару уписан црвеним словом, наши стари су веровали да би на празник требало започети посао који вам раније није полазио за руком да би се "срећа окренула".

Наши стари веровали су да би на Спасовдан требало устати рано – тако се дочекивао дан спасења рода људског.

После уобичајених јутарњих молитви свако од укућана требало је да направи макар по један крстић од лескових гранчица који би наменио за чување куће, обора са стоком, њиве, дворишта, свуда где је била потребна заштита од злих сила.

Веровало се да крстић направљен од гранчица леске у рану зору на Спасовдан доноси срећу свакоме ко га направи и штити га од лоших енергија у наредних годину дана. Лескове гранчице нису биране случајно.

Наиме, наши преци су веровали да ово дрво има чудотворне моћи и да може да испуни жеље, отера ђаволе и призове срећу и благостање.

Јагоде су, према обичају, биле прва намирница која се износила на трпезу за Спасовдан. Веровало се да ово сочно и слатко воће симболизује срећу и берићет током целе године, па се зато прво и јело. Потом се износи спасовданска цицвара, јело на бази млека, сира, кајмака и кукурузног брашна.

Шта не треба радити на Спасовдан

Постоје и ствари које је боље избегавати, да не бисте "привукли" несрећу. Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном веровању, може да спасе кућу од невоље, а децу од болести.

Према обичајима, данас се мушкарци не брију, жене се не умивају, а деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.

Након црквених обреда, гости су се водили на богат ручак, док су они који нису били позвани уживали у слављу испред цркве - уз пиће, печење и друштво.

(РТС)