Скупштина Србије усвојила Закон о буџету за 2026. годину, као и низ других закона

 БЕОГРАД - Скупштина Србије усвојила је данас Закон о буџету за 2026. годину, а приходи државне касе у следећој години ће износити 2.414,7 милијарди динара, што је за 2,9 одсто, односно 68,5 милијарди динара, више у односу на износ прихода предвиђен оригиналним буџетом за ову годину.

Укупни расходи и издаци буџета планирани су у износу од 2.751,7 милијарди динара, па ће фискални дефицит буџета бити 337 милијарди динара, односно три одсто бруто домаћег производа (БДП).

Предвиђено је да ће стопа привредног раста износити три одсто.

Буџетом за следећу годину је за капиталне инвестиције издвојено 6,7 одсто а како је истакао министар финансија Синиша Мали држава и локалне самоуправе ће за ове инвестиције одвојити око 740 милијарди динара.

Према његовим речима, буџет је и развојни и намењен је очувању животног стандарда, па су у њему предвиђена средства за повећање плата у јавном сектору за 5,1 одсто, пензија од децембра ове године за 12,2 одсто и минималне зараде од 1. јануара следеће године за 10,1 одсто.

Када је реч о приходима, највећа приходна ставка је порез на додату вредност (ПДВ), пројектован је у висини од 1.084 милијарди динара, што представља номинално повећање од 8,2 одсто у односу на процену за ову годину, а његово учешће у структури укупних прихода у 2026. години и износи 44,9 одсто.

Што се расхода тиче, највећа ставка су средства за запослене, тј. за њихове плате, накнаде, додатке, социјалне доприносе на терет послодавца и остале расходе, за шта је намењено 656,15 милијарди динара.

Амандманом на буџет који је поднео народни посланик Српске напредне странке Верољуб Арсић и који је парламент усвојио за набавку финансијске имовине а у циљу обезбеђивања енергетске сигурности и стабилности земље, издвојено је додатних 164 милијарде динара.

За одбрану је издвојено 277 милијарди динара, за пољопривреду 147,5 милијарди, што је 7,1 одсто буџета а од те суме за субвенције пољопривредницима је намењено 116,5 милијарди динара.

- Усвојене измене Закона о Војсци Србије и Закон о војном образовању

Скупштина Србије усвојила је данас измене и допуне Закона о Војсци Србије, Закон о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника и Закон о војном образовању.

Овим законским решењима, како се наводи, унапређује се положај припадника Војске Србије и пружа се могућност да професионални војници заснују радни однос на неодређено време након истека првог уговора на одређено.

Како је у начелној расправи о изменама Закона о Војсци Србије рекао министар одбране Братислав Гашић, по први пут од увођења категорије професионалних војника њима би било омогућено да независно од прописаних година живота, уколико потребе служба захтева, без конкурса, буду примљени на службу у Војску Србије на неодређено време, након најмање три године непрекидне службе у својству професионалног војника по уговору на одређено време.

Министар је истакао да је циљ који се постиже изменама и допунама у том смислу да се обезбеди ефикаснија попуна организација и функционисања Војске Србије и нагласио да се не мења ништа када су у питању надлежности председника Републике.

Законом о здравственој заштити и здравственом осигурању војних осигураника се обезбеђује континуитет у несметаном пружању здравствене заштите и остваривању свих права и здравственог осигурања припадника Војске Србије.

Законом о војном образовању извршено је неопходно усклађивање са републичким прописима у области образовања уз уважавање одређених специфичности војног образовања, посебно средњег војног образовања и васпитања, његовог наставног плана и програма.

- Скупштина усвојила Закон о акцизама и подршци младима за станове

Изменама Закона о акцизама који су данас усвојене у Скупштини Србије повећавају се акцизе на цигарете, дуван и течност за пуњење електронских цигарета од 1. јануара следеће године.

Повећање акциза на цигарете односи се и на увозне и на цигарете произведене у земљи.

У првој половини 2026. године акциза ће износити 106,90 динара по паклици, повећаваће се на сваких пола године и у другој половини 2030. године износиће 120,40 динара по паклици цигарета.

Акциза на течности за пуњење електронских цигарета ће се повећавати једном годишње у наредних пет година, као и на несагоревајући дуван, такође у наредних пет година.

Акциза на течност за пуњење електронских цигарета плаћа се по милилитру, а следеће године износиће 13,12 динара, наредних повећаваће се за по динар годишње да би 2030. достигла 17,12 динара по милилитру.

Када је реч о несагоревајућем дувану, акциза се плаћа по килограму дуванске смесе, сада износи 100 одсто минималне акцизе на 1.000 комада цигарета утврђене за категорију просечне пондерисане малопродајне цене цигарета а следеће године ће се повећати на 110 одсто.

Наредних година повећаваће се годишње за по 10 одсто, да би од 1. јануара 2030. износила 150 одсто минималне акцизе на 1.000 комада цигарета утврђене за категорију просечне пондерисане малопродајне цене.

Посланици су усвојили и предложене измене Закона о факторингу, о накнадама за коришћење јавних добара, алтернативним инвестиционим фондовима.

Усвојен је и Предлог закона о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, чиме је омогућено да се ова мера помоћи младима продужи и следеће године.

За ту сврху обезбеђено је додатних 200 милиона евра, док је овогогодишња гарантна шема вредела 400 милиона евра.

Очекује се да уз помоћ ових средстава до првог стана дође укупно око 7.500 младих.

- Скупштина усвојила измене пореских закона, закона о ПДВ-у, једношалтерском систему...

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас измене Закона о порезу на доходак грађана, о републичким административним таксама, електронским отпремницама, Националном спољнотрговинском једношалтерском систему, пореском поступку и пореској администрацији, Закона о електронском фактурисању, доприносима за обавезно социјално осигурање.

Усвојене су и измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, о порезу на додату вредност (ПДВ), завршном рачуну буџета Србије за 2024. годину и о изменама и допунама Закона о тржишту капитала.

Национални једношалтерски систем требало би да омогући једно место на коме ће привреда и грађани моћи електронски да подносе захтеве за различита уверења и одобрење за увоз и извоз и за транзит.

Овим законом се уређује успостављање, рад, функционалност, управљање и друга питања у вези са Националним спољнотрговинским једношалтерским системом, као и размена података између корисника система за подношење захтева и других исправа и достављање одлука у електронској форми, у вези са увозом, извозом и транзитом робе у складу са прописима.

Усвојеним изменама Закона о електронским отпремницама између осталог се предвиђају додатни изузеци од обавезе слања електронске отпремнице.

У том смислу, прописује се изузетак у случају снабдевања ваздухоплова горивом и мазивом уколико је место отпреме и место преузимања исти аеродром, након што је дефинитивно утврђено да би, у случају примене обавезе на овакве ситуације, постојао ризик у случају коришћења уређаја који садрже електронику и емитују електромагнетна зрачења.

- Усвојен закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште

Скупштина Србије усвојила је  Закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште и Закон о порезу на увоз угљенично-интензивних производа.

Законом о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште уводи се порез за највеће емитере гасова са ефектом стаклене баште којим се обезбеђује систематско смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Циљ закона је смањење емисије и усклађивање с европским климатским политикама, примена принципа емитер плаћа и обезбеђивање јавних прихода за финансирање зелене транзиције.

Закон је предвидео могућност давања подстицаја за обвезнике који спроводе пројекте у циљу декарбонизације а њиме се уводи порез на емисије и то угљен-диоксид, азот, субоксид и перфлуоро угљоводонике.

Законом о порезу на увоз угљенично-интензивних производа спречава се неравноправна конкуренција између увозних производа и производа домаћих произвођача, који су обвезници пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се обезбеђује стимулативно окружење за смањење емисије и унапређење заштите животне средине.      

Утврђује се порез на увоз угљенично-интензивних производа по узору на механизам за утврђивање угљеника на граници Европске уније, такозвани ЦБАМ.

Дефинишу се врсте производа на које се порез односи, при чему су обухваћени производи из четири групе.

То су гвожђе односно челик, цемент, ђубриво и алуминијум, према одговарајућим тарифним ознакама царинске тарифе.

(Танјуг)