Синиша Мали: Имамо новца за трећи пакет помоћи, део ћемо покрити са рачуна, а део задуживањем

 БЕОГРАД - Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је данас да држава неће имати проблем у финансирању трећег пакета мера за помоћ привреди и грађанима од 257 милијарди динара, с обзиром да на рачуну тренутно има 259 милијарди, али да ће се без обзира на то, део покрити јефтиним задуживањем на финансијском тржишту.

"Ако погледамо колико у овом тренутку имамо пара на рачуну, а то је 259 милијарди динара, а трећи пакет је 257 милијарди, нећемо да се задужујемо, али новац је и даље јефтин на финансијском тржишту тако да ћемо део покрити са рачуна, а део на финансијском тржишту, јер се то тренутно исплати", казао је министар одговарајући на питање којим новце ће трећи пакет бити финансиран.

Истиче да је то принцип економске политике којег се држи влада, да дугорочне капиталне инвестиције финансира дугорочним изворима финансирања.

"Водимо рачуна о сваком динару, нама јавни дуг у односу на БДП и са овим ребалансом и са трећим пакетом мера, као и с рекордним инвестицијама у капиталне пројекте, не прелази 60 одсто БДП-а, што је ниво Мастрихта, а погледајте остале земље: Немачка има дуг на 80 одсто, Црна Гора преко 100 одсто БДП-а, задужене су и Француска, Шпанија, Грчка, Италија...", навео је Мали.

Истакао је да ће укупна помоћ привреди и грађанима, заједно са два пакета помоћи од претходне године, бити у вредности од око осам милијарди евра, што је 17,2 одсто БДП-а.

Министар Мали је додао да нема пуно земаља у свету које су толику помоћ издвојиле за ту намену сразмерно свом БДП-у.

Казао је да је држава издваја рекордне суме за капиталне инвестиције, чак 7,2 одсто БДП-а, да се граде четири аутопута и да је обезбеђен новац за изградњу још четири, нове болнице, фабрику вакцина, метро и друго.

На питање зашто се сада доноси ребаланс буџета и зашто та средства нису планирана када се усвајао буџет у децембру прошле године, с обзиром да се знало да ће нова помоћ привреди и грађанима бити потребна, Мали каже да се није знало унапред како ће се одвијати ситуација са короном, вакцинама и економијом, као и да се буџет припремао још у октобру, а да је усвојен почетком децембра.

Додаје је и немачка влада имала у ребаланс у априлу.

Коментаришући примедбе Фискалног савета за меру новчане помоћи грађанима, Мали је рекао да је реч о помоћи људима које држава не посматра само као "мултипликаторе" и колико ће се нешто вратити у буџет.

Хтели смо да помогнемо свима и да грађани када је било најтеже осете да је држава ту, јака и стабилна, нагласио је Мали.

Мали додаје да је помоћ грађанима од 100 евра прошле године погодила "право у центар" и да је та помоћ психолошки много значила грађанима.

Напомиње да је у 2020. била већа наплата ПДВ-а него 2019. године упркос пандемији корона вируса.

"Нама се промет у продавницама упркос пандемији корона вируса повећао с обзиром да смо наплатили више ПДВ-а, а помогли смо грађанима са око 90 милијарди динара укупно када се сабере једнократна помоћ пензионерима и 100 евра за све пунолетне грађана. Разлика у наплати ПДВ-а је била око 20 милијарди, таман око 20 одсто од тога што смо дали грађанима нам се то вратило у систем. Не само сто смо помогли грађанима, већ се то и вратило кроз наплату ПДВ-а".

Мали, такође, каже да се тако стимулисала потрошача и о обезбедио наставак производње.

Сваком од ових мера покривамо део мозаика "привреда и грађани", додао је Мали.

Истиче да су јавне финансије Србије здраве, али да га једино брине у каквом ће стању бити глобална економија, пошто би то могло да утиче на нашу земљу.

"Плаши ме брзина отварања глобалне економије. Ипак, Кина је имала у првом кварталу раст од 18,2 одсто у односу на први квартал прошле године, а Кина нам све важнији трговински партнер", навео је министар.

Додаје да је Србија у сваком случају спремна и за исцрпљујућу борбу са корона вирусом.

Мали каже да је најбоља потврда стања српског БДП-а о и јавних финансија кредитни рејтинг Србије и подсетио да је агенција Мудис недавно повећала кредитни рејтинг нашој земљи, као да треба видети шта међународне институције потпут ММФ-а кажу за српску економију.

Напоменуо је да се у доста ствари слаже са Фискалним саветом и Павлом Петровићем и да му значи свака аргументовала расправа са представницима Фискалног савета, али да не може да се сложи са неаргументованим тврдњама бившег државног секретара у Министарству финансија Горана Радосављевић који је изјавио да ће се јавни дуг Србије због ребаланса и новог задуживања попети на 70 одсто БДП-а.

Мали је рекао да не знам како је Радосављевић дошао до те рачунице.

На питање како ће бити решен проблем са фриленсерима који не прихватају предлог владе за измиривање пореза у претходних пет година, Мали каже да је једно удружење фриленсера прихватило тај предлог, али да друго које представља Миран Погачар није.

Мали истиче да то друго удружење не прихвата предлог државе да сви који су зарађивали месечно до 56.000 динара не плаћају ништа, а осталима да се репрограмира дуг и да га измире без камата на 10 односно на 120 рата.

Додаје да има и фриленсера који су, као и сви остали грађани, плаћали порез у претходном периоду иако су зарађивали до 56.000 динара месечно и који с правом постављају сада питање да ли су били будале што су плаћали порез.

Мали је објаснио да ће они који су зарађивали, на пример, 700 евра месечно кроз репрограм на 120 рата плаћати 7,4 евра месечно.

Министар је нагласио да је држава својим предлогом изашла у сусрет социјално угроженој групи фриленсера, али да не може да изађе у сусрет онима који су на интернету зарађивали велики новац и отпише им порез, јер ни у једној држави не би било могуће, како је рекао, да неко дође и каже да није знао да треба да плати порез.

Мали је по питању клубова и ноћних барова и наплате пореза иако нису радили казао да локалне самоуправе разговарају са њима.

"Сада смо близу да пронађемо решење и за њих, јуче су били веома конструктивни разговори. Наша политика је таква да покушамо да помогнемо свима у зависности колико је ко погођен кризом", рекао је Мали.

Наставак решавања проблематичних кредита банака у стечају

Агенција за осигурање депозита (АОД) успешно је реализовала продају тзв. великог портфеља потраживања осам банака у стечају, као и потраживања којима АОД управља у име и за рачун Републике Србије, у номиналном износу од 1,82 милијарди евра.

Министар финансија оценио је да је управо реализована продаја другог пакета такозваних лоших пласмана или проблематичних кредита (НПЛ), знак да успешно решавамо вишедеценијски проблем банака у стечају.

Министар је нагласио да се наставља решавање проблема који су годинама кочили српску привреду, објаснивши да је суштина да се имовина која је годинама била заробљена, врати у привредне токове и да се ти ресурси поново активирају, а да се захваљујући томе повећава стопа раста.

"Чињеница да су инвеститори своје финалне понуде доставили у септембру 2020. године, када је већ увелико трајала светска криза изазвана пандемијом вируса корона, сведочи о несмањеном интересу домаћих и страних инвеститора за улагања у Србију", рекао је Мали.

Додаје да када у условима пандемије имате конкуренцију у виду пет обавезујућих понуда, међу којима су и понуде светски респектабилних компанија, то сведочи о изузетно успешно спроведеном поступку.

Ова продаја представља наставак процеса одлучног решавања проблема спорних потраживања, навео је министар, подсетивши да је у јуну 2019. године успешно окончана продаја тзв. пилот портфеља проблематичних потраживања, номиналне вредности 240 милиона евра, што је представљало прву такву продаје након 18 година.

Продаја другог или тзв. великог портфолија спорних потраживања била је дефинисана и као реформски циљ у претходном аранжману који је Република Србија имала са Међународним монетарним фондом.

Процес је отпочео у септембру 2019. године, када је оглашен позив за јавно прикупљање понуда за уступање портфеља потраживања Агенције за осигурање депозита и осам банака у стечају.

Поступак уступања портфеља потраживања је спроведен кроз двофазни процес и то кроз поступак подношења необавезујућих понуда и поступак подношења обавезујућих понуда.

Агенцији за осигурање депозита било је у овом поступку достављено шест необавезујућих и у финалној фази тендера пет обавезујућих понуда од стране заинтересованих инвеститора.

(Танјуг)