Себастијан Курц: Импресиониран сам начином на који је Ана Брнабић решила ситуацију у парламенту када је опозиција користила сузавац и дим

 Увек сам уживао док сам се бавио политиком и било ми је велико задовољство да служим својој земљи. Међутим, након десет година у влади, драго ми је што сада радим нешто друго, прокоментарисао је Себастијан Курц за наш лист раније спекулације да би могао да се врати на чело аустријске Народне партије (ОВП). Гласине о политичком повратку бившег канцелара, који се повукао 2021. године, дефинитивно су замрле пошто је у понедељак, 3. марта, после пет месеци неизвесности и најдужих коалиционих преговора у историји земље, Аустрија добила нову владу конзервативаца, социјалдемократа и либерала, а најјача странка, десничарска Слободарска партија (ФПО) остала у опозицији.

 „Политички вундеркинд”, како су га некад називали пошто је са 27 година постао министар спољних послова, а са 31 канцелар, каже у разговору за „Политику” да је веома задовољан својим садашњим животом и захвалан на томе како се његове компаније развијају, те да нема планове за повратак у политику.

Недавно је ваш ОВП оформио владу, прву тространачку до сада. Како видите њену будућност?

Ако погледате политички пејзаж широм Европе, видећете да ова ситуација постоји у многим земљама већ неко време. У већини држава коалиција само две странке више није довољна да обезбеди већину. Некадашње велике странке постају мање, а политички пејзаж постаје све фрагментисанији. Канцелар Кристијан Штокер ће своју улогу обављати промишљено.

Сматрате ли да би таква коалиција, где се чини небитним да ли је неко десничар, левичар или екстремно либералан, могла да ојача крајњу десницу у будућности?

Крајње десничарске партије јачају када умерене странке не третирају проблеме грађана довољно озбиљно. Овај феномен видимо широм Европе, посебно када је реч о имиграцији. У Немачкој је Алтернатива за Немачку добила подршку, у Аустрији је Слободарска партија постала водећа странка, а у Француској је странка Марин ле Пен у успону. Овај тренд ће се наставити све док људи буду имали осећај да владајуће странке не решавају њихове проблеме.

Да ли је Аустрији, као војно неутралној земљи, боље да следи проевропски курс западних суседа – Немачке – или суверенистички приступ источних комшија – Мађарске – у светлу нових геополитичких промена?

Војна неутралност је веома важна за Аустрију. Нисмо чланица НАТО-а, али смо део Европске уније. У светлу нових геополитичких дешавања, ЕУ мора да преузме снажнију улогу у глобалним питањима. Поред економске снаге, за то је неопходна и војна снага.

Шта нови мандат Доналда Трампа значи за односе између САД и ЕУ?

Сједињене Америчке Државе су најважнији трговински партнер Европе, и обрнуто, ни ми за њих нисмо безначајни. Обе стране имају снажан интерес за економску сарадњу, а то врло добро зна и Трамп. Различити ставови у вези са ратом у Украјини поново су изазвали тензије последњих недеља. Међутим, за разлику од других, ја ово не видим као прекид између две глобалне силе. Са Доналдом Трампом као председником, скори прекид ватре се чини вероватнијим него раније са Бајденом.

С обзиром на то да лично познајете многе тренутне европске председнике и премијере, како мислите да ће се они понашати у новонасталим геополитичким околностима?

Још увек сам у редовном контакту са колегама из времена када сам био у политици, као и са актуелним политичарима. Мој утисак је да постоји широк консензус да Европа мора да игра јачу улогу у глобалним питањима. Ако постоји неки позитиван аспект тренутне тешке геополитичке ситуације, то је да је Европска унија постала уједињенија.

Иако сте често сарађивали са Ангелом Меркел, недавно сте изјавили да је њена политика допринела порасту екстремне деснице. С друге стране, помало је изненађујуће да вас није споменула у својим мемоарима. Како оцењујете њено управљање Немачком?

Отварање граница и каснија неконтролисана миграција од 2015. године главни су разлог зашто су странке попут АфД-а и ФПО-а данас толико јаке. Многи од тренутних проблема, нарочито у урбаним подручјима, могу се повезати са недостатком интеграције – насилни криминал, сексуални преступи и притисак на социјални систем, између осталог. Што се миграције тиче, оно што је остало од заоставштине Ангеле Меркел је фраза „Ми то можемо”. Али шта смо тачно постигли? Нисам прочитао њену књигу, али сумњам да се ту налази одговор на то питање.

Били сте најмлађи шеф владе у историји ЕУ, али већ са 35 година сте се повукли из политике. Да ли вам тај метеорски успон сада делује као сан који се десио прерано?

Често не можете сами да изаберете тајминг. Чињеница је да сам био веома млад када сам постао државни секретар за интеграцију са 24 године. Првобитно нисам ни желео да прихватим ту улогу. Био је то тежак период јер су ме медији критиковали због тога што сам био премлад. На срећу, након неколико месеци, та критика је нестала јер смо мој тим и ја почели да постижемо успехе кроз напоран рад. Од тада је све постајало лакше. На своје време проведено у политици гледам веома позитивно.

Иако нисте били лично укључени у аферу „Ибица”, већ ваши тадашњи коалициони партнери из ФПО-а, нашли сте се на суду због оптужби за лажно сведочење. Да можете да вратите време, шта бисте променили?

Нажалост, све је више случајева широм света где се кривично право злоупотребљава као политички алат. Тада су чланови опозиције поднели тужбу против мене зато што сам у парламентарном испитивању изјавио да сам био „информисан” о једној ствари, док је судија сматрао да је требало да кажем да сам „укључен”. И даље верујем да би ово могла бити интересантна дебата за лингвисте, али то није нешто што је за кривични суд. Истраге ми ни на који начин нису оптеретиле живот, али наравно да то није пријатан осећај. Очекујем да будем ослобођен у другом степену.

Након што сте напустили политику, основали сте неколико компанија. Једна од њих се зове „Дрим” и недавно је досегла вредност од милијарду долара. Како сте се упустили у свет сајбер-сигурности и чиме се ваша компанија бави?

Када сам прешао у приватни сектор са 35 година, након деценије у политици, желео сам да постанем предузетник и започнем нешто ново. Заједно са два израелска партнера, основао сам компанију за сајбер-безбедност „Дрим”, која користи вештачку интелигенцију за заштиту критичне инфраструктуре. Данас имамо канцеларије у Тел Авиву, Абу Дабију и Бечу, са око 150 запослених. Веома сам задовољан тиме како је компанија еволуирала у прве две године од оснивања.

Раније сте заговарали значај земаља западног Балкана за ЕУ. Како оцењујете досадашњи напредак Србије на европском путу?

Под вођством Александра Вучића, Србија је остварила значајан напредак последњих година. Док у Немачкој и Аустрији влада рецесија, Србија се економски веома добро развија. Земља је добро геополитички позиционирана, јер је Вучић успео да одржи добре односе са свим великим светским силама – било да је то САД, Русија, било Кина. Тешко је предвидети када ће преговори о приступању напредовати, јер многе ствари стоје због рата у Украјини. Ипак, Србија је постигла значајан напредак и заслужује чланство у Унији. Нажалост, морам да кажем да недавне слике из парламента – које приказују дим и сузавац који су користиле опозиционе странке – не шаљу добру слику у свет. Веома сам импресиониран начином на који је Ана Брнабић решила ситуацију, а као пријатељ Србије, надам се да ће политички дискурс поново постати респектабилнији.

Према писању медија, ваша бака је рођена у Србији и овде је живела до 16. године. Знамо да сте као дете проводили пуно времена са њом на селу, да ли вам је икада причала о животу у Србији?

Да, ти медијски извештаји су тачни. Још увек се живописно сећам многих разговора са њом и увек сам уживао у времену проведеном са њом. Можда је она и разлог зашто се осећам тако повезано са Србијом и волим да посећујем вашу земљу.

(Политика)