уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Саут Чајна морнинг пост": Тим кинеских војних научника извео симулацију како потопити амерички носач авиона
Хроника

"Саут Чајна морнинг пост": Тим кинеских војних научника извео симулацију како потопити амерички носач авиона

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. мај 2023.

 Према симулацији, коју је извео тим кинеских војних научника, хиперсонично оружје било би "катастрофално" за најмоћнију групу носача авиона у америчкој флоти, преноси "Саут Чајна морнинг пост".

У овој симулацији, покренутој на главној софтверској платформи за такозване ратне игре коју користи кинеска војска, кинеске снаге су потопиле флоту носача "Џералд Форд" са 24 хиперсоничне противбродске ракете.

Према овом сценарију, амерички бродови су нападнути у тренутку када су се приближили острву у Јужном кинеском мору на које Кина полаже право.

Истраживање са детаљима о овој ратној игри објављено је на кинеском језику у мају, у часопису "Џорнал ов тест енд межурмент технолоџи". Иначе, ово је први пут да се објављују резултати симулираних хиперсоничних напада на амерички носач авиона.

Напад у три таласа

Истраживачи, предвођени Цао Ђонгсонгом са Северног универзитета Кине, саопштили су да су у симулираном нападу потпопљени сви амерички бродови.

Ова ратна игра показује да би група носача авиона, која се раније сматрала непотопивим конвенционалним оружјем, "са сигурношћу била уништена" релативно малим бројем хиперсоничних удара, тврде кинески научници.

У симулацији кинеске снаге су испалиле 24 хиперсоничне противбродске ракете са укупно шест локација, у распону од јужне Кине до пустиње Гоби. Тим научника је саопштио да су у симулацији тестирана два хиперсонична модела противбродских ракета, са веома различитим перформансама.

Кинеска војска показала је "необичну снагу у софистицираној стратегији лансирања", која се састојала од напада у три таласа, који је имао за циљ да савлада одбрамбене системе америчког носача авиона, наводи се у часопису.

Војни планери користе софистициране симулације ратних игара како би проценили различите сценарије и развијали одговарајуће стратегије, али оне у стварном свету нису потпуно поуздане.

Поједини војни стручњаци упозоравају да се перформансе пројектила у стварности могу разликовати од онога што предвиђају симулације, и то због терена, временских прилика и других фактора који су непредвидиви. Због тога је потребно да јавност овим симулацијама приступа са опрезом и реализмом, напомињу истраживачи.

Два поготка у носач авиона

Америчка флота се у овој ратној игри састојала од шест бродова, изабраних због своје "неупоредиве снаге и напредне технологије". Војни планери су одабрали бродове која се сматрају најбољим у америчкој морнарици.

Према истраживачима, носач класе "Форд", пуштен у погон у јулу 2017, може се похвалити изузетним напретком у пројектовању. Његове карактеристике укључују електромагнетни систем за лансирање, најсавременије радаре и системе за електронско ратовање.

Системи одбране укључивали су напредне ракете РИМ-161Е СМ-3, намењене да пресрећу балистичке ракете. Група носача била је опремљена и бројним "меким" оружјима за одбрану од ракетних напада.

Неколико оштрих ограничења је важило за кинеску војску, попут немогућности приступа шпијунским сателитима стационираним у свемиру и ограниченог броја хиперсоничних пројектила.

Основни принцип у овој симулацији је био: "Буди благ према непријатељу, а строг према себи", додао је Цао.

Два модела противбродских ракета, које је кинеска страна користила у симулацији, могу да лете на великим висинама и достигну максималну брзину од 11 маха, наводи овај лист. Према Цаоу, оба модела су способна да потопе носач са само два поготка. Један модел је остварио ефикасност од 80 одсто, други од 90 одсто.

Иако се аутентичност података коришћених у ратним играма не може независно проверити, неки војни стручњаци сматрају да су овакве информације о перформансама оружја прилично поуздане.

"Тачност података коришћених у симулацијама ратних игара кључна је за њихову примену у реалности", рекао је инжењер ваздухопловне одбрамбене индустрије из Пекинга, који је тражио да остане анониман. "Ако су подаци далеко од стварности," додао је, "то би довело до нетачних закључака."

Неки од пројектила у симулацији су пресретнути, али напад је убрзо исцрпио резерве муниције америчке флоте.

Кинеска армија је потом лансирала осам хиперсоничних пројектила из северне и западне Кине, од којих су четири погодила носач авиона, а остали разараче. Две ракете су испаљене на крстарицу.

Након потврде статуса преосталих циљева, кинеска војска је покренула операцију "чишћења" са још шест хиперсоничних пројектила.

Ко подстиче тензије у Азијско-пацифичком региону

Тим кинеских научника је поновио ову симулацију још 19 пута како би се искључиле непредвиђене околности. У нападу од шест пловила успешно је елиминисано 5,6, што је на концу довело до потпуног уништења групе носача авиона.

Разлози за објављивање резултата ове ратне игре у Кини остају непознати. Цао, искусни истраживач технологије виртуелне симулације и интелигентне технологије управљања пројектилима, није био доступан за коментар.

Његов универзитет из провинције Шанси има веома снажне везе са војском и одбрамбеном индустријом.

Кинеска влада је до сада много пута оптуживала САД да подстичу тензије у Азијско-пацифичком региону.

Вашингтон је тврдио да јача своје војно присуство у Азији како би заштитио "слободу пловидбе".

(РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер