Саша Јанковић: Стање људских права у Србији током 2014. није било задовољавајуће; Владимир Ђукановић: Извештај заштитника грађана за 2014. годину је политички памфлет

БЕОГРАД - Стање људских права у прошлој години није било задовољавајуће, изјавио је данас заштитник грађана Саша Јанковић на седници скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, одбацујући примедбе посланика СНС Владимира Ђукановића да је извештај заштитника за 2014. годину политички памфлет.

Ђукановић је оценио извештај омбудсмана као политички памфлет, без икаквих утемељења, наводећи да неће гласати за њега.

"Ово је чиста злоупотреба институције заштитника грађана за своје политичке ставове и амбиције", казао је Ђукановић и позвао Јанковића да поднесе оставку и да са представљеним извештајем изађе на изборе.

Подсећајући да су институције нотара и извршитеља уведене 2011. и 2012. године, за које је Јанковић рекао да су уведене уз пропусте, Ђукановић је навео да не зна да ли је заштитник грађана тада оцењивао стање у правосуђу, када је мрежа судова била потпуно разорена и када је Венецијанска комисија дала негативну оцену реформе тог сектора.

Јанковић је на то казао да је први изашао са критикама на рачун тадашње реформе правосуђа. Он је додао и да је у извештају за 2014. годину нимало стидљиво констатовао да у правосуђу има помака, али да може још боље.

"У овом извештају политичких оцена нема у смислу ова странка ово, ова странка оно, ова влада ово. Ово је извештај за 2014. годину", рекао је Јанковић.

Заштитник је навео да правосуђе још увек није стало на ноге и да домаћа управа још увек нема атрибуте добре управе, иако, додао је, има јако пуно појединаца који свој посао раде добро.

"Администрација реагује врло брзо на препоруке заштитника грађана. Она зна да не ради добро, а оно што недостаје је одговорност, деполитизација, координација", рекао је Јанковић, додајући да у пракси није извршена деполитизација, професионализација и рационализација.

Он је навео и да Светска банка недостатак институционалног капацитета види као прву препреку Србије у расту и развоју.

Према његовим речима, Светска банка је констатовала и да су обраћања грађана Србије судовима мања него у Европи и да се у просеку дупло мање обраћају него у другим земљама ЕУ, као и да судије, тужиоци и адвокати немају довољно сазнања о новим прописима који се брзо доносе, што усложњава судске поступке.

Јанковић је указао и на високе судске таксе, да закони који се доносе често нису међусобно усаглашени, да судски систем у Србији није у мањку са кадровима, а да су укупна издвајања за судове 0,66 одсто БДП, што је више него у већини земаља ЕУ.

Осврћући се на две нове правосудне функције - извршитељи и нотари, Јанковић је казао да поздравља њихово увођење, али да је то учињено кроз пропусте који су могли бити исправљени.

Када су у питању права особа лишених слободе, Јанковић је казао да у 2014. години није дошло до драстичног погоршања њиховог положаја и да је то једна од ретких области у којој се може констатовати побољшање.

И даље, како је напоменуо, остају проблеми смештаја и здравствене заштите, будући да се највећи број притужби заштитнику грађана односи на здравствену заштиту.

Пошто је Ђукановић критиковао део у коме се каже да у Србији постоји некажњивост за тортуру, јер се може закључити да у Србији постоји хронична тортура, Јанковић је одговорио да је више пута говорио да у Србији нема системске тортуре, већ само појединачних случајева који нису процесуирани.

"Постоје случајеви атака на физички и психички интегритет који нису процесуирани. Не ради се о једном случају, будите уверени, не ради се ни о системској тортури", рекао је Јанковић.

(Танјуг)