РТС: Председник Си други пут долази у Београд – шта Србија може да понуди Кини

После Париза, кинески председник Си Ђинпинг 7. и 8. маја боравиће у Београду. Стручњаци наводе да ће на столу бити читав низ тема – од политичких, преко трговинске размене до инфраструктурних пројеката.

Посета председника Сија Европи, сматрају стручњаци, јасна је порука Кине Европској унији да упркос проблемима због заоштрених геополитичких дешавања, не одустаје од унапређења и развијања односа на обострану корист.

То што су уз Париз, на мапи посете Будимпешта и Београд, јасан је сигнал, кажу, да Кина Мађарску и Србију сматра кључним земљама региона и пријатељима, и да намерава да политички и економски и даље буде присутна у овом делу Европе.

За Србију, посета у тренутку снажних притисака на различитим фронтовима може да буде и показатељ подршке моћног и важног пријатеља.

“Друга посета председника Сија Србији показује да се Србија из Пекинга и даље види као кључна држава региона, као поуздани партнер и пријатељ Кине и показује кинеску намеру да даље развија и подржава, продубљује односе са нашом земљом", каже професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић.

Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације указује да Кина тражи да се поштују међунардоне институције.

“Кина тражи уређење света, a не посебне случајеве као на Западу, не промене међународних институција, тихо кроз Г7, Г20, неке елитистичке варијанте које би неформално требало да управљају светом, него тражи поштовање међународних институција", рекао је Милетић.

Шта ће се наћи на столу

Када је о привреди реч, мишљења су да ће највише пажње бити посвећено инфраструктурним пројектима.

"Oно што наравно предстоји јесте и почетак примене споразума о слободној трговини са Кином који се очекује од јула ове године, тако да вероватно ће се говорити и о пројектима у Србији у оквиру Експа 2027. и тог ширег инвестиционог циклуса који се односи на ‘Скок у будућност 2027‘“, истиче Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Колико Срби познају Кину

Предстојећа посета председника Сија била је повод колегама из Кине да обиђу кинеске продавнице и ресторане у Србији.

Уз констатацију да има много објеката чији су власници кинески држављани, занимало их је и колико српски грађани познају њихову земљу.

"Једна од највећих земаља, један од највећих произвођача свих ствари. Велика економија. Волело бих да отпутујем тамо и видим Кинески зид", рекао је један од анкетираних Новосађана.

Грађани знају и да је Кина веома напредна када је реч о технологији, али на Кинезе гледају и као на веома љубазан народ.

"Дефинитивно бих волео да посетим Велики кинески зид, Пекинг, све велике градове, прелепи су", рекао је још један Новосађанин.

Трговинска размена иде узлазном путањом

Иако трговинска размена Србије и Кине иде узлазном линијом, па је прошле године премашила шест милијарди долара, предност је, логично, на кинеској страни.

Наруку нам не иде ни структура извоза која се базира углавном на сировинама.

"Ту видим простор да се ствари поправе, да се и кроз кинеске директне инвестиције оснажи наша индустрија, пре свега пољопривреда, али и други индустријски сектори", навела је Драгана Митровић.

Бојан Станић сматра да бисмо у производњи хране могли да направимо помак.

"Уколико би могло да се иде на вишу фазу прераде, а пре свега у ономе где имамо ипак конкурентску предност на међународном тржишту, а то је пре свега производња хране. Уколико би, на пример, могли да се повећају извозни капацитети наше индустрије која производи безалкохолна пића, алкохолна пића, о винима се често говори на пример као један потенцијал“, навео је Бојан Станић.

Поред прехрамбене индустрије стручњаци указују да можемо да понудимо услуге у информационим технологијама, јер смо ту бољи од других земља југоисточне Европе, а не сме се занемарити ни потенцијал туризма јер је кинеских туриста све више у нашој земљи.

(РТС)