RTS: Peti oktobar, četvrt veka kasnije – o pobednicima i gubitnicima

 Pre 25 godina, 5. oktobra 2000. godine održane su demonstracije u Beogradu, kojima je okončana vladavina tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Petooktobarski protest bio je kulminacija višednevnih štrajkova i pobuna širom Srbije, koji su usledili pošto je Savezna izborna komisija (SIK) osporila pobedu Vojislava Koštunice, kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima za predsednika SRJ održanim 24. septembra 2000.

Na poziv Demokratske opozicije Srbije u Beograd su došli građani iz cele zemlje. Različite su procene broja učesnika demonstracija 5. oktobra 2000. u Beogradu i variraju između 50.000 u ključnim momentima oko Skupštine Srbije do nekoliko stotina hiljada, kako su prenosili različiti izvori, u širem gradskom području. Kako bilo, taj protest je proglašen i najmasovnijim do tada u Srbiji.

Masovne demonstracije su primorale tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prizna izborni poraz i ode s vlasti.

Iz SIK-a je saopšteno da je Vojislav Koštunica osvojio 49 odsto glasova, što je, prema njihovim navodima, kandidata ondašnje udružene opozicije moglo samo da odvede u drugi krug predsedničkih izbora zajedno sa Slobodanom Miloševićem. 

Savezna izborna komisija je, naime, utvrdila da "nijedan kandidat u prvom glasanju nije dobio većinu" i saopštila da će se obaviti drugi krug glasanja 8. oktobra.

Koalicija 18 opozicionih stranaka je, pak, tvrdila da je njihov kandidat osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila mogućnost održavanja drugog kruga, pa su čelnici DOS-a pozvali narod Srbije na blokadu svih institucija i generalni štrajk.

Posebno značajan u kontekstu petooktobarskih promena bio je štrajk rudara u rudnicima Kolubare koji je počeo u petak, 29. septembra.

Vojislav Koštunica, predsednički kandidat DOS-a, zatražio je od Slobodana Miloševića da prizna poraz u prvom krugu predsedničkih izbora i ukazao na opasnost od izbijanja otvorenih sukoba u Srbiji. 

DOS je Slobodanu Miloševiću postavio ultimatum da do četvrtka, 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima održanim 24. septembra.

Zahtevano je i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.

Barikade nisu zaustavile demonstrante

Pristalice DOS-a su od ranog jutra pristizale u Beograd iz cele Srbije, predvođene opozicionim liderima, a policija je pokušavala da zaustavi kolone demonstranata na lokalnim i regionalnim putevima, praveći barikade na prilazima Beogradu. 

Ispred Savezne skupštine policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u Skupštinu, ali zgrada parlamenta je demolirana i delom zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici.

Tokom sukoba policije i demonstranata čula se i pucnjava iz vatrenog oružja. Zgrada RTS-a u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a redovni program RTS-a je prestao da se emituje posle 17 časova.

Demonstranti su tog 5. oktobra tražili priznavanje pobede opozicionog kandidata Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije održanih 24. septembra.

Šta je doneo 6. oktobar?

Vojislav Koštunica obratio se predveče građanima sa terase Skupštine grada Beograda, a potom i preko RTS-a.

Demonstranti su tokom cele noći bili u centru Beograda, slaveći pobedu, ali i strepeći od moguće intervencije vojske i drugih bezbednosnih formacija režima.

Slobodan Milošević je 6. oktobra priznao izborni poraz, a Vojislav Koštunica je 7. oktobra položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao predsednik SRJ.

U protestima je poginula aktivistkinja DSS-a Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je nesrećnim slučajem pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara.

Tokom protesta povređeno je 65 ljudi.

Spomen-obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula.

U proteklih 25 godina, 5. oktobar je glorifikovan i obezvređivan, a najčešće izgovorena rečenica razočaranih jeste ona da 6. oktobar nikada nije došao. Obećanja čelnika DOS-a nisu ispunjena, a koalicija nije potrajala.  

Odlazak Slobodana Miloševića

Vlast Slobodana Miloševića u poslednjoj deceniji 20. veka, obeležili su ratni sukobi na prostoru bivše SFRJ, sankcije koje je međunarodna zajednica uvela zbog uloge Beograda u tim sukobima, kao i bombardovanje NATO-a 1999. godine, samo godinu i po dana pre petooktobarskih promena.

Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen, a dva meseca kasnije izručen Haškom tribunalu, gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.

Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.

Vođu DOS-a i premijera Srbije Zorana Đinđića "zemunski klan" je ubio 2003. godine u dvorištu Vlade Srbije. Stranke koje su činile DOS, pre svih Demokratska stranka, na vlasti su, u različitim koalicijama, bile do 2012. godine.

Vojislav Koštunica, koji je pobedio Miloševića na izborima 24. septembra 2000. potpuno se povukao iz politike 2014. godine.

(RTS)