RT: Dvadeset godina "Raša tudeja" - Glas istine koji Zapad nije uspeo da ućutka

Urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić u svojoj autorskoj emisiji "OsvRT" analizira najvažnije događaje u zemlji i svetu protekle sedmice, ovoga puta u specijalnom izdanju snimljenom u Moskvi.

Proslava povodom 20 godina od osnivanja RT-a koja je održana u Boljšoj teatru, značaj ovog brenda i njegova uloga, pokušaji da se alternativni uglovi gledanja na svetska dešavanja predstave kao dezinformacije i propaganda, ali i analiza celokupne medijske scene, teme su koje je urednik informativnog programa televizije RT Balkan Nikola Vrzić u svojoj autorskoj emisiji "OsvRT" analizirao sa gošćama – glavnom urednicom Sputnjika Srbija Ljubinkom Milinčić i novinarkom i autorkom emisije "Relativizacija" Ljiljanom Smajlović. Specijalno izdanje emisije "OsvRT" snimljeno je u Moskvi.

O počecima RT-a, uticaju i drugačijem prozoru u svet

Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se na ceremoniji proslave u Boljšoj teatru. On je govoreći o RT-u, rekao: "Nismo nametali, samo smo ponudili alternativu, a to je izazvalo reakciju".

Na pitanje zbog čega je bilo važno za Rusiju da pokrene jedan ovakav projekat i koliki je danas značaj i uticaj RT posle dve decenije postojanja, Milinčić objašnjava da "samo prisustvo Putina na proslavi nešto govori", ali i "buket čestitki koje je RT dobio proteklih dana".

"Ne postoji čovek koji nešto znači u Rusiji, ali i mnogi iz sveta, koji nisu čestitali. Značaj se vidi po tome ko je sve došao, ko je čestitao, a pokazatelj su i milijarde gledalaca", ističe Milinčić.

Kako navodi, jasno je shvaćeno da u ovom svetu postoji ogromna potreba da se čuje druga strana, koju ne nameće jedan čovek, jedan moćnik.

"Tada se pojavljuje jedna mala televizija i mlada žena koja pokušava pionirskim radom da nešto promeni. Bilo je teško naterati ljude da prvi put pogledaju. Ali, taj ko je jednom pogledao televiziju bilo gde u svetu, teško da se nije zamislio, ako je video drugu stranu, o tome koja strana je ispravna. Putin kaže da smo mi ponudili drugu tačku gledišta. Ponudili smo i prave stvari i prave vrednosti. A čini mi se da je u čoveku ostalo malo tragova ljudskosti i ako ga vi čačnete, ona se probudi", smatra Milinčić.

RT je pokazao ljudima, smatra Smajlovićeva, da ono što su mislili da je univerzalni model koji samo ljudi u Berlinu, Parizu, Njujorku umeju da rade – ume svako da radi, ali sa nešto drugačijom porukom. Ona se osvrnula i na to da je otpočela jedna nova faza u kojoj je došlo do" sovjetizacije Zapada".

"Čim je počelo opadanje moći, gubitak monopola, oni su rekli: 'Ona pravila su važila dok smo imali monopol, sad kad gubimo monopol, važe druga pravila. Nema govora o tome da čuješ alternativne poglede na svet", ukazuje Smajlovićeva.

Opadanje poverenja u mejnstrim medije i pokušaji da se eliminiše alternativno

Na konstataciju Vrzića da je trend ukrupnjavanja vlasništva nad medijima doveo do toga da opada poverenje u te medije i da se pojačava potreba da se potom, eliminiše sve što je alternativno, a ne samo da se kontrolišu ovi drugi, Milinčić podseća na to da takvi zagovaraju tezu – ispravno je ono što oni misle.

"Mislili su da je sloboda govora i da je ispravno samo to što oni misle, jer misle ispravno, a da ove druge treba 'ubiti'. Na primer, Ruse koji sve to kvare. Ali, imaju problem sa Rusijom jer je mnogo velika. Ali, ja stvarno mislim da rukopisi ne gore, ne možeš da ubiješ istinu, potrebno je samo vreme", smatra Milinčić.

Poverenje u velike medije je, smatra Smajlović, opalo čim su se pojavile društvene mreže i kada su ljudi otkrili da mogu negde da saznaju šta drugi misle. Ona ukazuje da je EU, kako bi to suzbila, morala da napravi specijalna odeljenja službenika koji otkrivaju navodne ruske dezinformacije.

"To nikad nisu konkretne vesti i materijalne činjenice. Oni se bave time kako da etiketiraju. Na primer, ako vam se učini da je to što kaže RT privlačno i tačno, to je proruska propaganda. Svaka teza koja nam se ne sviđa, ona je proruska. Evropska unija je morala da napravi aparaturu i da označava šta su nepoželjni načini mišljenja, a sada sprema neko telo koje će da nadzire društvene mreže kao policajac. Mene to brine i nadam se da će biti otpora", napominje Smajlović.

Ipak, uprkos svemu u šta EU ulaže u borbi protiv ruske strane priče, ljudi i dalje gledaju RT, ističe Milinčić.

"Zato kad danas RT nema svoje redakcije u Berlinu, Parizu, društvene mreže su te koje šire istinu koju govori RT, pa im je zato potrebno da ugase RT", objašnjava Milinčić.

Borba protiv "proruskog" narativa i ekonomski pritisak na medije

Vrzić podseća na jedan izveštaj nevladine organizacije o reklamnom tržištu u Srbiji. U njemu se navodi da polovinu novca daju strane kompanije kao i da one daju novac i privatnim televizijama koje gaje proruski narativ.

Preporučeno je, podseća Vrzić, da je se izvrši pritisak na ove kompanije da se ne oglašavaju, kako bi se izvršio ekonomski pritisak na te televizije da promene svoju uređivačku politiku.

"Postoji podatak da EU godišnje na sopstveno reklamiranje troši više nego Koka-kola. Ipak, to kod nas nije proizvelo željeni efekat. Nisu uspeli da ubede Srbe da uvedu sankcije Rusiji, da uđu u NATO, da priznaju KiM. Srbija postaje ostrvo slobode, imamo Sputnjik, RT, iako smo na 665 kanalu", objašnjava Vrzić.

"Putin je rekao jednu zanimljivu rečenicu pre neki dan: 'Kupiš kartu za voz i onda nećeš da putuješ za inat kondukteru'. Ne finansiraju oni te komercijalne televizije zato što su one proruske, nego zato što su najgledanije, jer rade u Srbiji, zemlji koja je 80 odsto proruska. A ti onda hoćeš da ideš protiv tržišta i ekonomske logike", navodi Milinčić.

Propaganda Zapada je takva, ukazuje Smajlović, da nismo mi protiv njih zato što su nas bombardovali, nego zašto smo slušamo ruske argumente.

"Ali, kad bismo vam oduzeli te medije, vi biste svi ispravno mislili. Ne mogu da verujem da zemlja koja zna koja je to prednost toga biti neutralna, da možeš da čitaš i ovo i ono, da bi se toga odrekla", smatra Smajlović.

Miliničić podseća da na trenutnu antirusku kampanju u Srbiji zbog NIS-a, iako se gubi iz vida da su u pitanju američke sankcije, a ne ruske.

"Uprkos tome, ne možete reći da zbog toga ljudi manje vole Rusiju. Na neke stvari se ne može uticati", zaključuje Milinčić.

O državnim medijima, privatnom kapitalu i vlasništvu

Govoreći o potrebi da, u sklopu evrointegracija u Srbiji, država izađe iz medija kao recept za medijske slobode, Vrzić ističe da je po njegovom mišljenju, reč o skrivenoj podvali.

"Kad država izađe iz medija, otvara se prostor nekome drugome da uđe. To je ili privatnik ili strana korporacija, koji, u načelu, nemaju nikakvu obavezu prema javnom interesu, nego isključivo prema svojim vlasnicima. Kada govorimo u sklopu ovoga što je informacioni rat, potencijalnom neprijatelju se na taj način ustupa prostor. Naravno, ja ovim ne zagovaram da je neophodno da država mora da bude vlasnik svih medija", navodi Vrzić.

Osvrćući se na period kad je NIN imao najveći tiraž i na dolazak velikog zapadnog koncerna, Smajlović ističe da je NIN prodavao mnogo više primeraka pre tog "velikog dolaska".

"Još je zabavnije bilo kad su rekli da će sad da nam promene ciljnu grupu. Ne treba da pišete za one ljude koji vas čitaju, nego, vama trebaju drugačiji čitaoci, mlađi, obrazovaniji i prozapadno orijentisani", priseća Smajlović.

(RT)