РТ: Двадесет година "Раша тудеја" - Глас истине који Запад није успео да ућутка

Уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализира најважније догађаје у земљи и свету протекле седмице, овога пута у специјалном издању снимљеном у Москви.

Прослава поводом 20 година од оснивања РТ-а која је одржана у Бољшој театру, значај овог бренда и његова улога, покушаји да се алтернативни углови гледања на светска дешавања представе као дезинформације и пропаганда, али и анализа целокупне медијске сцене, теме су које је уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализирао са гошћама – главном уредницом Спутњика Србија Љубинком Милинчић и новинарком и ауторком емисије "Релативизација" Љиљаном Смајловић. Специјално издање емисије "ОсвРТ" снимљено је у Москви.

О почецима РТ-а, утицају и другачијем прозору у свет

Руски председник Владимир Путин обратио се на церемонији прославе у Бољшој театру. Он је говорећи о РТ-у, рекао: "Нисмо наметали, само смо понудили алтернативу, а то је изазвало реакцију".

На питање због чега је било важно за Русију да покрене један овакав пројекат и колики је данас значај и утицај РТ после две деценије постојања, Милинчић објашњава да "само присуство Путина на прослави нешто говори", али и "букет честитки које је РТ добио протеклих дана".

"Не постоји човек који нешто значи у Русији, али и многи из света, који нису честитали. Значај се види по томе ко је све дошао, ко је честитао, а показатељ су и милијарде гледалаца", истиче Милинчић.

Како наводи, јасно је схваћено да у овом свету постоји огромна потреба да се чује друга страна, коју не намеће један човек, један моћник.

"Тада се појављује једна мала телевизија и млада жена која покушава пионирским радом да нешто промени. Било је тешко натерати људе да први пут погледају. Али, тај ко је једном погледао телевизију било где у свету, тешко да се није замислио, ако је видео другу страну, о томе која страна је исправна. Путин каже да смо ми понудили другу тачку гледишта. Понудили смо и праве ствари и праве вредности. А чини ми се да је у човеку остало мало трагова људскости и ако га ви чачнете, она се пробуди", сматра Милинчић.

РТ је показао људима, сматра Смајловићева, да оно што су мислили да је универзални модел који само људи у Берлину, Паризу, Њујорку умеју да раде – уме свако да ради, али са нешто другачијом поруком. Она се осврнула и на то да је отпочела једна нова фаза у којој је дошло до" совјетизације Запада".

"Чим је почело опадање моћи, губитак монопола, они су рекли: 'Она правила су важила док смо имали монопол, сад кад губимо монопол, важе друга правила. Нема говора о томе да чујеш алтернативне погледе на свет", указује Смајловићева.

Опадање поверења у мејнстрим медије и покушаји да се елиминише алтернативно

На констатацију Врзића да је тренд укрупњавања власништва над медијима довео до тога да опада поверење у те медије и да се појачава потреба да се потом, елиминише све што је алтернативно, а не само да се контролишу ови други, Милинчић подсећа на то да такви заговарају тезу – исправно је оно што они мисле.

"Мислили су да је слобода говора и да је исправно само то што они мисле, јер мисле исправно, а да ове друге треба 'убити'. На пример, Русе који све то кваре. Али, имају проблем са Русијом јер је много велика. Али, ја стварно мислим да рукописи не горе, не можеш да убијеш истину, потребно је само време", сматра Милинчић.

Поверење у велике медије је, сматра Смајловић, опало чим су се појавиле друштвене мреже и када су људи открили да могу негде да сазнају шта други мисле. Она указује да је ЕУ, како би то сузбила, морала да направи специјална одељења службеника који откривају наводне руске дезинформације.

"То никад нису конкретне вести и материјалне чињенице. Они се баве тиме како да етикетирају. На пример, ако вам се учини да је то што каже РТ привлачно и тачно, то је проруска пропаганда. Свака теза која нам се не свиђа, она је проруска. Европска унија је морала да направи апаратуру и да означава шта су непожељни начини мишљења, а сада спрема неко тело које ће да надзире друштвене мреже као полицајац. Мене то брине и надам се да ће бити отпора", напомиње Смајловић.

Ипак, упркос свему у шта ЕУ улаже у борби против руске стране приче, људи и даље гледају РТ, истиче Милинчић.

"Зато кад данас РТ нема своје редакције у Берлину, Паризу, друштвене мреже су те које шире истину коју говори РТ, па им је зато потребно да угасе РТ", објашњава Милинчић.

Борба против "проруског" наратива и економски притисак на медије

Врзић подсећа на један извештај невладине организације о рекламном тржишту у Србији. У њему се наводи да половину новца дају стране компаније као и да оне дају новац и приватним телевизијама које гаје проруски наратив.

Препоручено је, подсећа Врзић, да је се изврши притисак на ове компаније да се не оглашавају, како би се извршио економски притисак на те телевизије да промене своју уређивачку политику.

"Постоји податак да ЕУ годишње на сопствено рекламирање троши више него Кока-кола. Ипак, то код нас није произвело жељени ефекат. Нису успели да убеде Србе да уведу санкције Русији, да уђу у НАТО, да признају КиМ. Србија постаје острво слободе, имамо Спутњик, РТ, иако смо на 665 каналу", објашњава Врзић.

"Путин је рекао једну занимљиву реченицу пре неки дан: 'Купиш карту за воз и онда нећеш да путујеш за инат кондуктеру'. Не финансирају они те комерцијалне телевизије зато што су оне проруске, него зато што су најгледаније, јер раде у Србији, земљи која је 80 одсто проруска. А ти онда хоћеш да идеш против тржишта и економске логике", наводи Милинчић.

Пропаганда Запада је таква, указује Смајловић, да нисмо ми против њих зато што су нас бомбардовали, него зашто смо слушамо руске аргументе.

"Али, кад бисмо вам одузели те медије, ви бисте сви исправно мислили. Не могу да верујем да земља која зна која је то предност тога бити неутрална, да можеш да читаш и ово и оно, да би се тога одрекла", сматра Смајловић.

Милиничић подсећа да на тренутну антируску кампању у Србији због НИС-а, иако се губи из вида да су у питању америчке санкције, а не руске.

"Упркос томе, не можете рећи да због тога људи мање воле Русију. На неке ствари се не може утицати", закључује Милинчић.

О државним медијима, приватном капиталу и власништву

Говорећи о потреби да, у склопу евроинтеграција у Србији, држава изађе из медија као рецепт за медијске слободе, Врзић истиче да је по његовом мишљењу, реч о скривеној подвали.

"Кад држава изађе из медија, отвара се простор некоме другоме да уђе. То је или приватник или страна корпорација, који, у начелу, немају никакву обавезу према јавном интересу, него искључиво према својим власницима. Када говоримо у склопу овога што је информациони рат, потенцијалном непријатељу се на тај начин уступа простор. Наравно, ја овим не заговарам да је неопходно да држава мора да буде власник свих медија", наводи Врзић.

Осврћући се на период кад је НИН имао највећи тираж и на долазак великог западног концерна, Смајловић истиче да је НИН продавао много више примерака пре тог "великог доласка".

"Још је забавније било кад су рекли да ће сад да нам промене циљну групу. Не треба да пишете за оне људе који вас читају, него, вама требају другачији читаоци, млађи, образованији и прозападно оријентисани", присећа Смајловић.

(РТ)