РТ: Да ли је НАТО дао зелено светло Приштини да (пара)војно заузме север КиМ

Улазак конвоја тзв. косовских безбедносних снага на север Косова и Метохије, у пратњи Кфор-а, који је пропраћен ратним покличима "Самоопредељења" да су тзв. КБС први пут на северу као "војска", отворио је разна питања, али и оно најважније: да ли ће тзв. КБС остати на северу јужне српске покрајине или ће се повући, када се заврши потрага за телом мушкарца који није изронио, након што је у недељу скочио са моста у језеро Газиводе?

Да ли је реч о опасном преседану, провокацији или само покушају да се прикупе јефтини политички поени?

Новинар и војни коментатор Андреј Млакар у разговору за РТ Балкан истиче да ово јесте преседан, иако је КФОР дао сагласност.

"Првобитна намена тзв. косовско-безбедносних снага јесте намена акција спасавања. По први пут људе у униформама гурају на север КиМ, где до скоро нису смели да провире. С обзиром на околности, ово јесте преседан, јер се тражи повод. Ово је сада био један повод за присуство. Шта ће бити следећи пут, с обзиром на количину оклопних возила које су они недавно допремили као америчку војну помоћ тзв. КБС-у. Ово бих схватио као врсту провокације и вид оправдања да се они ту нађу у случају нужде, потребе", навео је Млакар.

Истакао је и да су до сада користили хрватски сценарио из деведесетих година о ангажовању полиције и специјалне полиције и прављењу база исто као што се радило у Хрватској после Туђмановог доласка на власт.

Саговорник РТ Балкан наглашава да остаје отворено питање да ли ће се тзв. КБС задржати на северу, односно искористити ову ситуацију као један од повода да се тамо трајно разместе или ће се вратити назад, што би онда показало да је реч о изолованом случају потребе трагања и спасавања.

Ратни усклик Куртијевог покрета, међутим, изазвао је бурне реакције у албанској јавности на КиМ. Огласили су се бивши команданти тзв. косовско-безбедносних снага који су демантовали Куртијево "Самоопредељење".

Рахман Рама који је обављао функцију команданта тзв. КБС у периоду 2015-2021 рекао је за медије на албанском језику да су тзв. косовско-безбедносне снаге неколико пута одлазиле на север КиМ, а навео је пример од прошле године, када су су биле ангажоване у потрази за људима који су упали у језеро након судара два чамца, проналажењу мушкарца који је упао у језеро, а заједно са припадницима Кфора уклањали су мине.

И бивши командант тзв. КБС Кадри Кастрати рекао је да су припадници ове оружане формације и раније учествовали у акцијама спасавања на северу КиМ, додајући да је ово редовна операција и да "праве буку ни око чега због избора који ће се одржати ове године".

Огласила се и некадашња представница Приштине у САД Вљора Читаку која је оптужила "Самоопредељење" да злоупотребљава трагедију за политичку пропаганду, а навела је и да су ретуширали фотографије у те сврхе, додајући да тзв. КБС нису отишле на север КиМ да се боре, већ да траже тело несталог мушкарца.

Иако не би било први пут да неки Куртијев потез постане предмет подсмеха албанске политичке јавности на КиМ, није на одмет поставити питање да ли је сплет ових реакција покушај да се завара траг и сакрије права намера.

Коментаришући гласове који се чују из Приштине, Млакар објашњава да тзв. косовске-безбедносне снаге вероватно јесу учествовале у акцијама спасавања на северу КиМ, зато што тзв. косовска полиција нема ронилачке јединице.

"Они јесу имали обуке из роњења, трагања и спасавања, али проблем је у томе што је то специфична формација која има одређене милитантне намере и већ дуго користи беспилотне летелице у извиђању територије централне Србије", истиче саговорник РТ Балкан и додаје да остаје отворено питање да ли ће се ово искористити као неко оправдање да се формира база или станица на Газиводама и наглашава да је њихова опсесија да језеро ставе под своју контролу.

Млакар истиче да су увек неке баналне ствари биле повод за нешто конкретно.

"Увек постоји опасност да нешто банално прерасте у нешто озбиљније. Неко ће наћи оправдање да су потребни такви рониоци и такве јединице на Газиводама, зато што је лето (постоји ризик од утапања). Чудно је да Кфор не поседује ронилачке јединице, с обзиром да су јединице Кфора раније, 2004, имале рониоце који су учествовали у спасавању у потрази за албанским дечацима који су се утопили у Ибру, а што је послужило као повод за Мартовски погром", истакао је Млакар и додао да остаје и питање, између осталог, и да ли је Кфор тај елемент који гура тзв. КБС према северу Косова и Метохије.

Иначе, управо захваљујући писму које су 2013. потписали Хашим Тачи, као премијер тзв. Косова и тадашњи генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен, предвиђена је обавеза да тзв. КБС неће бити присутне на северу КиМ без сагласности Кфора.

Тзв. КБС су нелегална формација зато што су, према Резолуцији 1244, Кфор једине оружане снаге на КиМ.

Ово није спречило приштинске власти да, уз покровитељство појединих држава, 2009. године оснују ову формацију, а потом покрену процес њеног претварања у праву војску, уз набавку различитог наоружања и војне опреме из Турске, САД, Немачке, Велике Британије, Финске, Канаде и Италије.

Поводом најновијег ангажовања тзв. КБС у акцији потраге на језеру Газиве огласио се и Кфор, саопштивши да је командант Кфора генерал-мајор Енрико Бардуани одобрио да тзв. КБС да распореде тимове за потрагу и спасавање у области језера Газиводе.

Одобрење је условљено, истиче се, испуњавањем специфичних захтева које је поставио Кфор, који ће такође обезбеђивати сигурност током ове операције.

(РТ Балкан)