Републички Завод за заштиту споменика културе у писму Влади Србије: Тражимо повлачење одлуке о брисању зграде Генералштаба из регистра непокретних културних добара, чиме се грубо крши Закон о културном наслеђу

Републички Завод за заштиту споменика културе припремио је писмо Влади Србије и Министарству културе, у које је Н1 имао увид, а у ком кажу да је Влада својим одлукама да зграде Генералштаба избрише из регистра непокретних културних добара - грубо прекршила Закон о културном наслеђу. Захтевају од Владе да без одлагања одлуке стави ван снаге "како не бисмо били једина земља у цивилизованом свету која не поштује властити закон", "не уважава службу заштите непокретних културних добара" и "руши и уништава своја културна добра".

Влада je својим одлукама да зграде Генералштаба избрише из регистра непокретних културних добара - грубо прекршила Закон о културном наслеђу. Захтевамо од Владе да без одлагања одлуке стави ван снаге како не бисмо били једина земља у цивилизованом свету која не поштује властити закон

Документ је саставила Стручна служба Републичког завода за заштиту споменика културе.

Подсетимо, Влада Србије одлучила је да из регистра избрише зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране, а  одлука је објављена у Службеном гласнику у петак, 15. новембра и ступа на снагу осмог дана од објаве.

У писму се констатује да стручна служба Републичког завода није израдила елаборат нити предлог одлуке о престанку својства непокретног културног добра. Додају да такав предлог одлуке не би ни могли да израде јер не постоји „ниједна чињеница која указује на то да је непокретно културно добро“ тих зграда „изгубило споменичка својства“, због којих су и добила такав статус.

Одлука Владе, да се из просторно културно-историјске целине изузму зграде Генералштаба представља грубо девастирање овог културног добра и уништавање сведока настанка и трајања модерне српске државе у 19. и 20. веку

У писму у које смо имали увид, стоји да не постоји разумни, а ни законски прописан основ за то да ово непокретно културно добро изгуби свој статус.

„Важно је истаћи и то да ће се овом одлуком засигурно олакшати даљи планирани процеси који за резултат имају уништења врхунских дела, баштине модерне архитектуре у Београду а која представљају сведочанства једне идеолошке визије карактеристичне за средину 20. века која представља наше културно наслеђе“, стоји у писму.

Како наводе, према мишљењу службе заштите непокретних културних добара, зграда Генералштаба је с временом добила и „меморијални значај“ и да „данас представља споменик страдању државе Србије и њених грађана током НАТО агресије 1999. године“.

У писму се наводи и да су „архитектоснки, урбанистички и меморијални значај били основ да се у Републичком заводу покрене поступак израде Одлуке о категоризацији зграде Генералштаба за непокретно културно добро од изузетног значаја, који је у току“.

У писму се наводи и да нема стручних аргумената за брисање две парцеле 804/2 и 969/1,  из просторно културно-историјске целине уз Улицу кнеза Милоша, што је такође, наводи се, као одлука донето на истој седници Владе.

„Одлука Владе, да се из просторно културно-историјске целине изузму зграде Генералштаба представља грубо девастирање овог културног добра и уништавање сведока настанка и трајања модерне српске државе у 19. и 20. веку“, стоји, између осталог, у писму у ком се објашњава и значај те културно-историјске целине.

Уколико следе пример српске Владе, органи такозване државе 'Косово' могу да донесу одлуку да Црква Богородице Љевишке у Призрену, девастирана у мартовском погрому 2004. године, више не буде споменик културе. Како ћемо је штитити, кад ми сами рушимо наше наслеђе

„Овим грубим кршењем Закона о културном наслеђу од стране Владе постаје упитан статус сваког културног добра у Србији. Уколико Влада без стручне службе доноси одлуке о укидању статуса културног добра, наглашава се у писму – „отвориће се питање незаустављивог безвлашћа“. Како додају, „свако културно добро које засмета неком инвеститору или засмета из политичких или неких других разлога, може да буде обрисано на исти начин“.

Како додају, уколико држава Србија на овај начин поступа према сопственом културном добру и наслеђу „с којим правом ћемо тражити од међународних институција да заштити наше наслеђе не Косову и Метохији“.

„Уколико следе пример српске Владе, органи такозване државе Косово могу да донесу одлуку да Црква Богородице Љевишке у Призрену, девастирана у мартовском погрому 2004. године, више не буде споменик културе. Како ћемо је штитити, кад ми сами рушимо наше наслеђе у центру Београда“, стоји у писму.

Подсетимо и на то да је за Н1 раније данас потврђено да је у Заводу у току дана била БИА. Међутим, из те институције нам је речено да се обратимо званичним путем. Одговор чекамо. Да ли је тачно да су припадници БИА у Заводу били због изјава конзерваторке Естеле Радоњић-Живков за Н1, нису желели да потврде.

Подсећања ради, она је за Н1 навела да није задовољена процедура, односно да би неко културно добро било избрисано из листе споменика централног регистра, оно мора да нестане или да буде потпуно уништено, а када се о Генералштабу ради, ниједну ствар због које је утврђен за културно добро, није изгубио.

Контактирали смо и данас Естелу Радоњић-Живков која нам је одговорила на позив, али није хтела да говори о дешавањима у Заводу.

Директора БИА Владимир Орлић одговорио је на позив Н1, али нам је рекао да се обратимо СМС поруком са питањима. Питали смо га да ли је тачно да су инспектори БИА током јутра били службено у просторијама Завода, као и да ли то има везе са скидањем заштите зграда Генералштаба и старог Министарства одбране као и са иступањем запослених Завода медијима. Одговор још нисмо добили.

(Н1)