"Радар": Како су институције „скинуле“ Николу Петровића с кокаина?

 Чим су случај кума председника Србије, који је изазвао саобраћајни удес, док је по извештају полиције био под дејством алкохола и дроге, преузеле институције система, почела су да важе правила за привилеговане. Урађена, а нарочито избегнута тестирања могла су само да представљају помоћ осумњиченом, објавио је недељник Радар.

Недељник Радар је имао увид у службена документа о саобраћајној незгоди 6. марта 2023. на Дедињу, када је Никола Петровић, кум председника Републике возећи скупоцени аутомобил „мекларен“ и не поштујући првенство пролаза ударио возило. Том приликом повређене су две жене.

Јавност је за саобраћајни удес сазнала одмах, путем медија. Али чим су случај кума преузеле институције система, почела су да важе правила за привилеговане – изостало је задржавање, ређала су се сумњива вештачења, почео је прогон полицајке Катарине Петровић која је открила да је по пријави полиције кум председника изазвао удес пијан и дрогиран, предмет се пребацује у прекршајни суд…, подсећа Радар.

Како су тестирања помогла осумњиченом

У првом извештају, који је сачинила полиција 6. марта прошле године, у који је Радар имао увид, пише да је Петровић тестиран на лицу места и да му је измерено 0,41 промила алкохола у крви. Тестиран је одмах и брзим тестом за наркотике и био је позитиван на кокаин. Две повређене жене у другом возилу биле су негативне на оба теста.

Истог дана Петровић је одведен на ВМА. Правила прописују два тестирања алкохола. Али, урађено је само једно, које је показало 0,46 промила. За наркотике уопште није рађено тестирање из крви, иако је уобичајено да се оно узима из истог узорка.

На наркотике је Петровић на ВМА тестиран једино анализом урина, а вештаци су навели да је имао 0,34 милиграма по литру метаболита кокаина. Налаз на дрогу потписале су начелница Одељења за токсикологију Снежана Ђорђевић, начелница Института за токсикологију и фармакологију Весна Килибарда и заменица начелнице Центра за контролу тровања Јасмина Врвић Стошић. Налаз за алкохол потписале су докторке Ђорђевић и Килибарда.

Од тада се предмет налазио у Првом основном тужилаштву у Београду, да би више од десет месеци касније, 29. јануара 2024, вештак специјалиста судске психијатрије Александар Милошевић написао да се алкохолемија (присуство алкохола у тренутку саобраћајне несреће) не може прецизно утврдити. Он је, ипак, додао да се највероватније кретала од 0,1 до 0,2 промила (дозвољена количина алкохола износи до 0,2 промила).

За кокаин је констатовао: „Једини сигуран показатељ дејства овог наркотика била би анализа крви, јер он има дејство док је присутан у крви“. А управо то је и пропуштено да се утврди.

То је био основ да тужилаштво одустане од кривичног гоњења Петровића и предмет уступи прекршајном суду.

Вештаци са дугогодишњом праксом за Радар наводе да овако урађена тестирања немају употребну вредност у поступку, јер не објашњавају утицај алкохола и наркотика приликом саобраћајне незгоде и да тако урађени могу само представљати помоћ осумњиченом.

Специјалиста судске медицине и ванредна професорка Медицинског факултета у пензији, Иванка Баралић Обрадовић, једина је јавно пристала да коментарише вештачење након увида у налазе Николе Петровића. Она каже заРадар да не може да прихвати ова вештачења јер нису урађена по принципима савремене медицинске науке и праксе.

„Основни пропуст је што није рађен тест на присуство психоактивних супстанци у крви. Петровић је имао метаболите кокаина у урину, што потврђује да је сигурно узимао кокаин. Невероватно је да му у Београду, где је све доступно, не раде тест на присуство психоактивних супстанци у крви, када су већ узели крв на анализу за алкохол. Са налазом кокаина у крви знало би се када је тачно и колико је узео тог наркотика. У Институту за судску медицину у Београду постоји најсавременија токсиколошка лабораторија, у којој је на основу анализа могло да се установи када је и колико неко користио дрогу, када је узео и у којој количини. Да су хтели да ти налази буду прецизни, надлежни би Петровића одвели у Институт за судску медицину где би се урадиле све неопходне анализе. Након тога обавило би се квалитетно судскомедицинско вештачење“, рекла је саговорница Радара.

Дуги пропуст је, прецизира др Иванка Баралић Обрадовић, то што није два пута узета крв Николе Петровића у размаку од пола сата или највише једног сата, што је, како наглашава, доктринарни став у свим оваквим случајевима.

Две анализе крви су, објашњава, неопходне крви како би се одредила тачна концентрација алкохола у време саобраћајне незгоде.

„Зато је немогуће, без два налаза, да се израчуна било која вредност концентрације алкохола у крви, па ни она од 0,1 до 0,2 промила, коју у свом извештају наводи вештак. Мислим да је то крајње произвољно написано, односно није базирано на медицински утврђеним чињеницама. Овако је експертизна вредност крајње ирелевантна за суд“, закључује др Баралић Обрадовић.

Уместо задржавања у полицији – прекршајни поступак

Адвокат Иван Нинић, који је погледао сва документа везана за овај случај, наводи да целокупни догађај на најбољи начин илуструје функционисање институција у Србији.

„Да новинари, исте вечери, нису сазнали за незгоду, верујем да би полиција у сарадњи са тужилаштвом све заташкала. Питање је да ли би уопште Никола Петровић био евидентиран у полицијским извештајима као возач мекларена, већ би можда напрасно добио улогу сувозача. Не треба заборавити да је највећа брига полиције било питање фото-репортерима портала Нова.рс те вечери одакле им информација о догађају. У време увиђаја Петровић свој идентитет прикрива капом од јакне, чак и док седи у полицијском аутомобилу, а такву ‘привилегију’ углавном немају остали возачи од којих се, ради састављања записника, прикупљају лични подаци након саобраћајне незгоде. Најбизарнија околност заташкавања овог случаја је политичка одлука да се ухапси и суспендује полицајка Катарина Петровић“, каже адвокат Нинић.

Он напомиње да се оштећене у овом случају нису јавно оглашавале и да јавност ништа не зна о повредама које су задобиле.

„Полиција исте вечери има неспорно утврђену чињеницу о присуству умереног стања пијанства и присуства кокаина код Петровића. Он је, као возач, управо у таквом психофизичком стању изазвао непосредну опасност по живот свих учесника у овом саобраћајном удесу. Нелогично је да полиција није привела и задржала таквог возача. Уколико језички, логички и циљно тумачимо одредбу члана 283. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, тачно је да граница умерене алкохолисаности није разлог за полицијско задржавање, али присуство психоактивнх супстанци у организму јесте. И законодавац прописује да ће се возач под дејством психоактивних супстанци, по наредби полицијског службеника, задржати у просторијама полиције најдуже до 12 сати. Сада, годину дана касније, видимо да су из предмета напрасно `испарили` и алкохол и кокаин, што ваљда треба да оправда и тадашње поступке полиције“, наводи адвокат Нинић.

Напомиње да је тужилаштво годину дана тражило начин како да „испегла“. Два дана пред наступање релативне застаре, што је период у коме се прекршајни поступак мора покренути, предмет се из тужилаштва сели у прекршајни суд. Истог датума, када у суду примају предмет, доносе решење и покрећу прекршајни поступак који у року од годину дана мора бити окончан.

(РТС)