Putin potpisao zakon o pripajanju Krima Rusiji; Pentagon: Sergej Šojgu obećao Čaku Hejgelu da Rusija neće napasti istočnu Ukrajinu; Jacenjuk u Briselu potpisao sporazum o pridruživanju EU; Medvedev traži reviziju gasnog ugovora

22.15 - Kanada se pridružila sankcijama Moskvi koje se odnose na Banku Rusije i 14 zvaničnika te zemlje, javlja Raša tudej.

21.30 - SAD: Predstavničkom domu predstavljen predlog za pomoć Ukrajini

VAŠINGTON – Spoljnopolitički odbor Predstavničkog doma američkog Kongresa, predstavio je danas dokument koji predviđa pomoć Ukrajini.

Tim dokumentom dovešće se u zakonski okvir sankcije koje je predsednik Obama uveo nekim ruskim zvaničnicima i pojedincima van izvršne vlasti, za koje smatra da su umešani u pripajanje Krima Rusiji.

Dokument, takođe, poziva Obamu da uvede ciljane sankcije protiv pojedinaca - u Rusiji i van nje - koji imaju značajan uticaj na rusku spoljnu politiku, preneo je Rojters.

Mere pomoći podrazumevaju 50 miliona dolara za podršku transparentnosti, odgovornosti, vladavine zakona, ekonomskim promenama i programima borbe protiv korupcije. Predlog, takođe, daje ovlašćenja Obami da upotrebi osam miliona dolara iz posebnih fondova za Ukrajinu.

Paket je veoma sličan dokumentu koji je spoljnopolitički odbor Senata usvojio početkom meseca, za koji se očekuje da će biti odobren ove nedelje. Senat će početi glasanje u ponedeljak uveče.

U oba dokumenta podržava se paket od milijardu dolara kreditnih garancija za Ukrajinu.

20:48 - „Desni sektor“ će ovučavati omladinu za borbu

Lider „Desnog sektora“ Dmitrij Jaroš postigao je pristanak vlade da mu preda imovinu i aktive 23 kampa za decu koje će koristiti kao baze za obuku omladine Nacionalne garde, ispričao je anonimno jedan poslanik Vrhovne Rade iz frakcije Sloboda.

Prema njegovim rečima, borci „jarošjugenda“ će prolaziti osnovnu vojnu obuku, obuku za diverzijsku borbu, borbu prsa u prsa i miniranje.

Nacionalisti iz „Desnog sektora“ su se pokazali tokom nereda na Trgu nezavisnosti koji su se rezultirali zauzimanjem vladinih zgrada.

20.43 - Moskva, Kijev -- Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio u Kijevu da ukrajinska kriza može biti rešena samo uz poštovanje principa teritorijalnog integriteta te zemlje.

20.40 - Vašington -- Suzan Rajs rekla je danas da su SAD sumnjičave kad su u pitanju uveravanja Rusije da pomeranje vojske na ukrajinskoj granici nije ništa drugo nego vojna vežba.

20.35 - Venecijanska komisija saopštila da je referendum o statusu Krima nelegalan i da je njime prekršen Ustav Ukrajine, javlja AFP.

19.48 - Brisel -- Ruski ambasador pri NATO Aleksandar Gruško izjavio je danas da se Rusija oštro protivi ulasku Gruzije u NATO.

18:45 - Dmitrij Rogozin dospeo na „crnu listu EU“

Brisel -- Zamenik premijera Rusije Dimitrij Rogozin nalazi se na listi dvanaest ruskih funkcionera kojima je zabranjeno da putuju u EU i da raspolažu računima u bankama.

Rogozin, koji je donedavno bio ambasador Rusije pri NATO, stavljen je na spisak sankcionisanih zbog otvorenog zalaganja za pripajanje Krima Rusiji, objavljeno je danas u službenom glasniku EU.

Pored njega, proširena “crna lista” EU obuhvata savetnika redsednika Vladimira Putina Sergeja Glazjeva, predsednicu gornjeg doma ruskog parlamenta Valentinu Matvijenko, predsednika Dume Sergeja Nariškina i direktora informativne agencije “Rusija danas” Dmitrija Kiseljova.

Na listi je i general-potpukovnik Igor Turčenjuk, komandant ruskih oružanih snaga na Krimu, nekoliko poslanika i funkcionera krimskih vlasti.

Uz ranije usvojenu listu od 21 osobe, broj ruskih i krimskih funkcionera pod sankcijama popeo se na 33.

Proširena crna lista EU usvojena je kasno sinoć na sastanku šefova država i vlada članica EU u Briselu.

18:40 - Dmitrij Medvedev: Ukrajina treba da nam vrati novac

Moskva -- Ukrajina bi trebalo da vrati Rusiji 16 milijardi dolara, jer postaje nevažeći sporazum iz Harkova, prema kojem Moskva snabdeva Ukrajinu jeftinim gasom.

To je danas na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom izjavio ruski premijer Dmitrij Medvedev.

Medvedev je rekao da sporazum iz Harkova (prema kojem Rusija snabdeva Ukrajinu jeftinim gasom, a zauzvrat iznajmljuje pomorsku bazu Sevastopolj na Krimu), postaje nevažeći i da Rusija shodno tome ima zakonsko pravo da traži povraćaj novca od Kijeva.

Medvedev je rekao na sastanku s predsednikom Putinom da ukupan dug Ukrajine prema Rusiji iznosi 16 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.

Medvedev je rekao da, pored duga od 11 milijardi dolara za najam pomorske baze, Ukrajina duguje Rusiji tri milijarde dolara za nedavni zajam i oko dve milijarde ruskom koncernu Gaspromu.

Moskva i Kijev potpisali su 21. aprila 2010. godine Sporazum iz Harkova, prema kojem je najam baze za flotu produžen u narednih 25 godina, pošto je najam tada isticao 2017. godine.

Veći deo Crnomorske flote stacioniran je u luci Sevastopolj na Krimu prema sporazumu o najmu sa Ukrajinom.

17:45 - Ukrajina odustala od učešća u mornaričkim vežbama BLEKSIFOR

Ukrajina je odustala od komandovanja Crnomorskom mornaričkom grupom BLEKSIFOR, javio je izvor u vojno-diplomatskom korpusu Rusije.

BLEKSIFOR-om je od 2013, na bazi principa godišnje rotacije, komandovao predstavnik Ukrajinske mornarice, koga je u avgustu 2014. trebalo da zameni predstavnik Bugarske, rekao je izvor.

Vežbe na Crnom moru planirane su za period od 28. marta do 15. aprila.

BLEKSIFOR grupa je formirana 2001, a njene članice su Bugarska, Gruzija, Rusija, Rumunija, Turska i Ukrajina.

17:40 - Sergej Lavrov: Zapad je svestan da sankcije nemaju perspektivu

Moskva računa s tim da je Zapad svestan da pritisak putem sankcija nema nikakvu perspektivu i da će početi da komunicira sa Rusijom na način koji je fer, partnerski i ravnopravan, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Tu se ne radi o tome da neko nekoga za nešto kazni, već o tome da svako postane svestan svog dela odgovornosti za stvaranje uslova koji će ukrajinskom narodu omogućiti da sam, bez spoljnog pritiska, odluči o svojoj sudbini“, napomenuo je on.

SAD i EU su odlučile da uvedu sankcije protiv visokih ruskih činovnika koje smatraju odgovornim za „kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine“.

17:32 - Rusija olakšava postupak za dobijanje viza za strance

Vlada je odobrila projekat zakona kojim je predviđeno olakšanje postupka za dobijanje ruskih viza za strane državljane.

Kabinet ministara je između ostalog predložio da se smanji broj dokumenata potrebnih za dobijanje ruskih turističkih viza i da se njihova važnost poveća sa 30 dana na šest meseci i da budu višekratne.

Predviđeno je olakšanje postupka za dobijanje viza za strance koji u Rusiju putuju radi unapređenja kulturnih, naučnotehničkih, društvenopolitičkih, sportskih i omladinskih kontakata.

Pojaviće se mogućnost olakšanja viznog režima sa drugim zemljama na osnovu bilateralnih sporazuma.

15.20 - Nemačka kancelarka Angela Merkel osvrnula se na ukrajinsku krizu tokom pres konferencije o energetskoj infrastrukturi u Evropi rekavši: "Osećamo veliku nesigurnost i naše poverenje (u Rusiju) je poljuljano", prenosi Bi-Bi-Si. Ona je dodala da su sporazumom o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji potvrđene "zajedničke vrednosti, dobra osnova za zajednički rad".

15.07 - Grupa Moskovljana protesovala je ispred ambasade SAD zbog sankcija koje je ta zemlja uvela Rusiji zbog Krima.

Mladići su na svojim telima napisali poruke, prenosi RIA Novosti na svom Tviteru.

14.58 - Rusija neće ostati dužna SAD ako joj uvedu nove sankcije i žestoko će uzvratiti, izjavio je predstavnik MIP Rusije Aleksadar Lukaševič, prenosi RIA Novosti.

14.50 - Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je da se u Moskvi, Sevastopolju i Simferopolju večeras organizuje slavljenički vatromet, javljaju Raša tudej i Interfaks.

Time će se svečano obeležiti prijem Krima i Sevastopolja u sastav Ruske Federacije. Slavlje će početi u deset uveče po lokalnom vremenu, a u Moskvi će vatromet biti ispaljen sa deset lokacija.

14.43 - Ban Ki Mun: Najteži period za Ukrajinu

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio u Kijevu da ukrajinska kriza može biti rešena samo uz poštovanje principa teritorijalnog integriteta te zemlje.

"Kriza može biti rešena jedino mirnim i diplomatskim putem, uz poštovanje principa teritorijalnog integriteta Ukrajine", rekao je Ban novinarima.

On je kazao i da je ovo za Ukrajinu "jedan od najdramatičnijih i najtežih perioda u istoriji".

"Ukrajina neće nikada prihvatiti okupaciju Krima i učiniće sve da oslobodi tu okupiranu teritoriju", rekao je prelazni predsednik Ukrajine Oleksander Turčinov na konferenciji za novinare.

Turčinov je kazao i da je generalnom sekretaru UN predložio da se na Krimu formira "demilitarizovana zona", uz povlačenje ruskih i ukrajinskih vojnika sa te teritorije.

"Potom možemo da tražimo diplomatsko rešenje", dodao je on.

Od kako je izbila kriza u Ukrajini, generalni sekretar i drugi zvaničnici UN konstantno pozivaju na rešenje koje bi bilo vođeno načelima Povelje svetske organizacije i koje bi uvažavalo jedinstvo, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Tokom boravka u Moskvi, Ban je izjavio da napetosti između Ukrajine i Rusije predstavljaju veliki rizik za same te zemlje i šire i pozvao na uzdržanost u krizi koja bi mogla da izmakne kontroli.

"Sve strane treba da se uzdrže od bilo kakve ishitrene ili provokativne akcije koja bi mogla da pogorša ionako veoma napetu i veoma nestabilnu situaciju. Oštra retorika može da dovede do širenja tenzija i mogućih pogrešnih procena, kao i opasnih kontrareakcija", rekao je Ban posle sastanka s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Generalni sekretar UN je, takođe, istakao da po svaku cenu treba sprečiti delovanje radikalnih elemenata. Za sastanak koji je trajao više od jednog sata, Ban je rekao da je bio veoma produktivan i konstruktivan i dodao da je "Rusija ključna u održanju međunarodnog mira i bezbednosti - nigde više nego u ovom regionu".

"Postoje u istoriji trenuci kao što je ovaj, kad mali incident može brzo da dovede do toga da situacija izmakne bilo čijoj kontroli. Ključan je iskren i konstruktivan dijalog između Kijeva i Moskve", naglasio je Ban i dodao: "Jasno je da smo na prekretnici".

Generalni sekretar UN je razgovarao i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, kojem je takođe poručio da će UN pomoći u normalizaciji situacije u Ukrajini, u interesu dugotrajne stabilnosti.

Lavrov je tom prilikom izrazio duboku zabrinutost zbog "brojnih slučajeva kršenja prava Rusa na istoku i jugoistoku Ukrajine", saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Lavrov je Banu rekao da "radikalne grupe" podstiču rast tenzija u Ukrajini "uz prećutni pristanak vlasti u Kijevu".

14.15 - Rusiji potrebna Evropa više nego što je Evropi potrebna Rusija kada je u pitanju snabdevanje gasom, kaže Dejvid Kameron, prenosi Rojters.

13.51 - Francuska je odlučila da do daljeg obustavi vojnu saradnju sa Rusijom, izjavio je danas francuski ministar odbrane Žan-Iv Ledrijan.

12.35 - Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u Kremlju dokument kojim se ukrajinsko poluostrvo Krim i grad Sevastopolj pripajaju Ruskoj Federaciji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je potpis na Sporazum o prijemu Krima i Sevastopolja u Rusku Federaciju, čime je taj sporazum postao zakon. Krim je sada Rusija.

Na svečanosti u Kremlju, sa predsednicom gornjeg doma parlamenta Valentinom Matvijenko s desne i predsednikom donjeg doma parlamenta Sergejom Nariškinom s leve strane, predsednik Rusije je pred poslanicima oba doma parlamenta stavio na dokument istorijski potpis, posle kojeg su Krimljani i zvanično postali Rusi.

Vladimir Putin prvo se obratio prisutnima kratkim govorom, u kojem je pohvalio povratak Krima u teritorijalni sastav Rusije, ocenivši da je to izuzetan događaj, a zatim je potpisao zakon.

Rusija od danas nema više 83, nego 85 federalnih jedinica. Do 1. januara 2015. trajaće prelazni period, tokom kojeg će biti uređena praktična pitanja integracije Krima i Sevastopolja u ekonomski, finansijski i pravni sistem Ruske Federacije.

Ovim zakonom za državne jezike na Krimu proglašeni su ruski, ukrajinski i krimsko-tatarski. Državne granice su one koje su de fakto zatečene u momentu potpisivanja. Granica Krima sa Ukrajinom sada je državna granica Ruske Federacije.

Krim je bio u sastavu Rusije od 18. veka do 1954. godine kada ga je tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio Ukrajini. I Rusi i većina stanovnika Krima, uglavnom ruskog porekla, smatraju da je priključenje tog crnomorskog poluostrva ispravljanje istorijske greške.

Prethodno je Savet federacije, gornji dom parlamenta Rusije, usvojio jednoglasno Sporazum o prijemu Republike Krim i grada Sevastopolja u sastav Ruske Federacije.

O samom sporazumu, koracima koji su do njega doveli, o međunarodnim zakonima i legitimitetu referenduma na Krimu, a zatim i odluke predsednika Rusije da potpiše sporazum, poslanicima je govorio šef diplomatije Sergej Lavrov.

Lavrov je zapadne sankcije protiv Rusije nazvao "nepravednim i iracionalnim" i dodao da će one stvoriti nepotrebne barijere. Ocenio je da Moskva otežano komunicira sa Zapadom, koji je odvojen od realnosti i još smatra da će Rusija odustati od Krima.

Takođe je najavio da će ruska vlada objaviti "Belu knjigu" o poslednjim događajima u Ukrajini. "Smatram da je to neophodno", rekao je on.

Valentina Matvijenko, predsedavajuća gornjeg doma parlamenta Rusije, koja je na listi ruskih zvaničnika pod američkim sankcijama, predložila je Zapadu da sve članove Saveta federacije stave pod sankcije.

12.25 - Arsenij Jacenjuk zatražio od međunarodne zajednice da zavede ekonomske sankcije Rusiji kako bi se zaustavilo njeno stvaranje "novog svetskog poretka", prenosi AFP.

11.16 - Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da bi Moskva, za sada, trebalo da se uzdrži od nametanja sankcija Amerikancima u znak odmazde za kaznene mere koje je Vašington uveo njegovim bliskim saradnicima zbog krize u Ukrajini, kao i od uvođenja viznog režima Kijevu, javile su ruske novinske agencije.

11.03 - Premijer Rusije Dmitrij Medvedev rekao je na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom da Ukrajina treba da vrati Rusiji 16 milijardi dolara, jer postaje nevažeći sporazum iz Harkova, prema kojem Moskva snabdeva Ukrajinu jeftinim gasom.

10.29 - Predstavnici privremene ukrajinske vlade potpisali su danas u Briselu Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. Sporazum je u ime Ukrajine potpisao vršilac dužnosti premijera Arsenij Jacenjuk, preneo je Rojters.

EU je podelila Sporazum na dva dela, politički i ekonomski, kako bi pružila priliku prelaznoj vladi da odmah potpiše prvi deo.

Ekonomski deo sporazuma biće potpisan nakon predsedničkih izbora i formiranja nove vlade u maju.

10:31 Savet Federacije odobrio pripajanje Krima Rusiji

Savet Federacije je danas jednoglasno ratifikovao međudržavni Ugovor o pripajanju Republike Krim Ruskoj Federaciji i o formiranju novih subjekata RF.

Za ratifikaciju dokumenta je glasalo svih 155 prisutnih članova gornjeg doma ruskog parlamenta.

Ugovor je potpisan u Kremlju 18. marta od strane predsednika Rusije Vladimira Putina, predsednika Državnog saveta Republike Krim Vladimira Konstantinova, premijera Republike Sergeja Aksjonova i gradonačelnika Sevastopolja Alekseja Čalog.

09:25 Pentagon: Rusija obećala Americi da neće napasti istočnu Ukrajinu

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obećao je američkom ministru odbrane Čaku Hejgelu, u telefonskom razgovoru, da Moskva neće napasti istočnu Ukrajinu, saopštio je Pentagon.

Hejgel je izrazio zabrinutost zbog ruskih poteza, ali Šojgu ga je uverio da su snage koje su rasporedjene duž granice sa Ukrajinom tamo poslate samo da sprovode vežbe, da nemaju nameru da pređu granicu i neće vršiti agresiju, izjavio je u četvrtak portparol Pentagona DŽon Kirbi.

Šojgu je apelovao na Hejgela da napravi objektivnu procenu vojne aktivnosti Rusije u regionima duž ukrajinske granice i da ne diže tenzije, naveo je Itar-Tass.

08:14 EU uvela sankcije za još 12 pojedinaca zbog Krima Ruskih i Krimskih zvaničnika

BRISEL –Evropska unija je dodala 12 imena spisku onih kojima su uvedene sankcije zbog ruskog pripajanja Krima, objavio je noćas francuski predsednik Fransoa Oland po završetku prvog dana samita EU u Briselu uglavnom posvećenom ukrajinskoj krizi.

„Biće 33 osoba na tom spisku. Rusija treba da shvati da ne može da nastavi ovako i da treba da nađe put dijaloga”, rekao je Oland.

Sankcije se sastoje u restrikciji izdavanja viza i u zamrzavanju njihove imovine u EU.

Prva grupa od 21 Rusa i Ukrajinaca, na kojoj se nalazi i proruski premijer Krima i komandanta ruske flote na Crnom moru objavljena je u ponedeljak.

Nova lista biće objavljena danas, a dosta je slična onoj koju su uvele SAD, rekao je Oland i dodao da će se odnositi na ruske i ukrajinske zvaničnike koji su imali udela u pripajanju ukrajinskog poluostrva Rusiji.

Predsednik Evrpopskog saveta Herman Van Rompej je rekao da će u nedostatku političkog rešenja sadašnji ruski stav imati i „ekonomske posledice” i najavio da je Evropska komisija zadužena da pripremi „ciljane mere” u tom smislu.

SAD su juče proširile svoje sankcije na 31 osobu, među kojima su Sergej Ivanov, šef kabineta predsednika Vladimira Putina i njegov veoma blizak saradnik, njegov pomoćnik Aleksej Gromov, kao i predsednik Dume Sergej Nariškin.

Američki predsednik Barak Obama kazao je i da je potpisao novu uredbu kojom se Vašingtonu omogućava da uvede sankcije za ključne sektore ruske ekonomije, ukoliko Moskva ne promeni ponašanje. On je upozorio da bi te mere mogle da imaju „ozbiljne posledice” po rusku ekonomiju.

(Glas Rusije-Tanjug-Beta)