понедељак, 06. април 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Путин потписао закон о припајању Крима Русији; Пентагон: Сергеј Шојгу обећао Чаку Хејгелу да Русија неће напасти источну Украјину; Јацењук у Бриселу потписао споразум о придруживању ЕУ; Медведев тражи ревизију гасног уговора
Хроника

Путин потписао закон о припајању Крима Русији; Пентагон: Сергеј Шојгу обећао Чаку Хејгелу да Русија неће напасти источну Украјину; Јацењук у Бриселу потписао споразум о придруживању ЕУ; Медведев тражи ревизију гасног уговора

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 22. март 2014.

22.15 - Канада се придружила санкцијама Москви које се односе на Банку Русије и 14 званичника те земље, јавља Раша тудеј.

21.30 - САД: Представничком дому представљен предлог за помоћ Украјини

ВАШИНГТОН – Спољнополитички одбор Представничког дома америчког Конгреса, представио је данас документ који предвиђа помоћ Украјини.

Тим документом довешће се у законски оквир санкције које је председник Обама увео неким руским званичницима и појединцима ван извршне власти, за које сматра да су умешани у припајање Крима Русији.

Документ, такође, позива Обаму да уведе циљане санкције против појединаца - у Русији и ван ње - који имају значајан утицај на руску спољну политику, пренео је Ројтерс.

Мере помоћи подразумевају 50 милиона долара за подршку транспарентности, одговорности, владавине закона, економским променама и програмима борбе против корупције. Предлог, такође, даје овлашћења Обами да употреби осам милиона долара из посебних фондова за Украјину.

Пакет је веома сличан документу који је спољнополитички одбор Сената усвојио почетком месеца, за који се очекује да ће бити одобрен ове недеље. Сенат ће почети гласање у понедељак увече.

У оба документа подржава се пакет од милијарду долара кредитних гаранција за Украјину.

20:48 - „Десни сектор“ ће овучавати омладину за борбу

Лидер „Десног сектора“ Дмитриј Јарош постигао је пристанак владе да му преда имовину и активе 23 кампа за децу које ће користити као базе за обуку омладине Националне гарде, испричао је анонимно један посланик Врховне Раде из фракције Слобода.

Према његовим речима, борци „јарошјугенда“ ће пролазити основну војну обуку, обуку за диверзијску борбу, борбу прса у прса и минирање.

Националисти из „Десног сектора“ су се показали током нереда на Тргу независности који су се резултирали заузимањем владиних зграда.

20.43 - Москва, Кијев -- Генерални секретар УН Бан Ки Мун изјавио у Кијеву да украјинска криза може бити решена само уз поштовање принципа територијалног интегритета те земље.

20.40 - Вашингтон -- Сузан Рајс рекла је данас да су САД сумњичаве кад су у питању уверавања Русије да померање војске на украјинској граници није ништа друго него војна вежба.

20.35 - Венецијанска комисија саопштила да је референдум о статусу Крима нелегалан и да је њиме прекршен Устав Украјине, јавља АФП.

19.48 - Брисел -- Руски амбасадор при НАТО Александар Грушко изјавио је данас да се Русија оштро противи уласку Грузије у НАТО.

18:45 - Дмитриј Рогозин доспео на „црну листу ЕУ“

Брисел -- Заменик премијера Русије Димитриј Рогозин налази се на листи дванаест руских функционера којима је забрањено да путују у ЕУ и да располажу рачунима у банкама.

Рогозин, који је донедавно био амбасадор Русије при НАТО, стављен је на списак санкционисаних због отвореног залагања за припајање Крима Русији, објављено је данас у службеном гласнику ЕУ.

Поред њега, проширена “црна листа” ЕУ обухвата саветника редседника Владимира Путина Сергеја Глазјева, председницу горњег дома руског парламента Валентину Матвијенко, председника Думе Сергеја Наришкина и директора информативне агенције “Русија данас” Дмитрија Кисељова.

На листи је и генерал-потпуковник Игор Турчењук, командант руских оружаних снага на Криму, неколико посланика и функционера кримских власти.

Уз раније усвојену листу од 21 особе, број руских и кримских функционера под санкцијама попео се на 33.

Проширена црна листа ЕУ усвојена је касно синоћ на састанку шефова држава и влада чланица ЕУ у Бриселу.

18:40 - Дмитриј Медведев: Украјина треба да нам врати новац

Москва -- Украјина би требало да врати Русији 16 милијарди долара, јер постаје неважећи споразум из Харкова, према којем Москва снабдева Украјину јефтиним гасом.

То је данас на састанку са председником Владимиром Путином изјавио руски премијер Дмитриј Медведев.

Медведев је рекао да споразум из Харкова (према којем Русија снабдева Украјину јефтиним гасом, а заузврат изнајмљује поморску базу Севастопољ на Криму), постаје неважећи и да Русија сходно томе има законско право да тражи повраћај новца од Кијева.

Медведев је рекао на састанку с председником Путином да укупан дуг Украјине према Русији износи 16 милијарди долара, пренели су руски медији.

Медведев је рекао да, поред дуга од 11 милијарди долара за најам поморске базе, Украјина дугује Русији три милијарде долара за недавни зајам и око две милијарде руском концерну Гаспрому.

Москва и Кијев потписали су 21. априла 2010. године Споразум из Харкова, према којем је најам базе за флоту продужен у наредних 25 година, пошто је најам тада истицао 2017. године.

Већи део Црноморске флоте стациониран је у луци Севастопољ на Криму према споразуму о најму са Украјином.

17:45 - Украјина одустала од учешћа у морнаричким вежбама БЛЕКСИФОР

Украјина је одустала од командовања Црноморском морнаричком групом БЛЕКСИФОР, јавио је извор у војно-дипломатском корпусу Русије.

БЛЕКСИФОР-ом је од 2013, на бази принципа годишње ротације, командовао представник Украјинске морнарице, кога је у августу 2014. требало да замени представник Бугарске, рекао је извор.

Вежбе на Црном мору планиране су за период од 28. марта до 15. априла.

БЛЕКСИФОР група је формирана 2001, а њене чланице су Бугарска, Грузија, Русија, Румунија, Турска и Украјина.

17:40 - Сергеј Лавров: Запад је свестан да санкције немају перспективу

Москва рачуна с тим да је Запад свестан да притисак путем санкција нема никакву перспективу и да ће почети да комуницира са Русијом на начин који је фер, партнерски и равноправан, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Ту се не ради о томе да неко некога за нешто казни, већ о томе да свако постане свестан свог дела одговорности за стварање услова који ће украјинском народу омогућити да сам, без спољног притиска, одлучи о својој судбини“, напоменуо је он.

САД и ЕУ су одлучиле да уведу санкције против високих руских чиновника које сматрају одговорним за „кршење територијалног интегритета Украјине“.

17:32 - Русија олакшава поступак за добијање виза за странце

Влада је одобрила пројекат закона којим је предвиђено олакшање поступка за добијање руских виза за стране држављане.

Кабинет министара је између осталог предложио да се смањи број докумената потребних за добијање руских туристичких виза и да се њихова важност повећа са 30 дана на шест месеци и да буду вишекратне.

Предвиђено је олакшање поступка за добијање виза за странце који у Русију путују ради унапређења културних, научнотехничких, друштвенополитичких, спортских и омладинских контаката.

Појавиће се могућност олакшања визног режима са другим земљама на основу билатералних споразума.

15.20 - Немачка канцеларка Ангела Меркел осврнула се на украјинску кризу током прес конференције о енергетској инфраструктури у Европи рекавши: "Осећамо велику несигурност и наше поверење (у Русију) је пољуљано", преноси Би-Би-Си. Она је додала да су споразумом о приступању Украјине Европској унији потврђене "заједничке вредности, добра основа за заједнички рад".

15.07 - Група Московљана протесовала је испред амбасаде САД због санкција које је та земља увела Русији због Крима.

Младићи су на својим телима написали поруке, преноси РИА Новости на свом Твитеру.

14.58 - Русија неће остати дужна САД ако јој уведу нове санкције и жестоко ће узвратити, изјавио је представник МИП Русије Алексадар Лукашевич, преноси РИА Новости.

14.50 - Председник Русије Владимир Путин наредио је да се у Москви, Севастопољу и Симферопољу вечерас организује слављенички ватромет, јављају Раша тудеј и Интерфакс.

Тиме ће се свечано обележити пријем Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације. Славље ће почети у десет увече по локалном времену, а у Москви ће ватромет бити испаљен са десет локација.

14.43 - Бан Ки Мун: Најтежи период за Украјину

Генерални секретар УН Бан Ки Мун изјавио у Кијеву да украјинска криза може бити решена само уз поштовање принципа територијалног интегритета те земље.

"Криза може бити решена једино мирним и дипломатским путем, уз поштовање принципа територијалног интегритета Украјине", рекао је Бан новинарима.

Он је казао и да је ово за Украјину "један од најдраматичнијих и најтежих периода у историји".

"Украјина неће никада прихватити окупацију Крима и учиниће све да ослободи ту окупирану територију", рекао је прелазни председник Украјине Олександер Турчинов на конференцији за новинаре.

Турчинов је казао и да је генералном секретару УН предложио да се на Криму формира "демилитаризована зона", уз повлачење руских и украјинских војника са те територије.

"Потом можемо да тражимо дипломатско решење", додао је он.

Од како је избила криза у Украјини, генерални секретар и други званичници УН константно позивају на решење које би било вођено начелима Повеље светске организације и које би уважавало јединство, суверенитет и територијални интегритет Украјине.

Током боравка у Москви, Бан је изјавио да напетости између Украјине и Русије представљају велики ризик за саме те земље и шире и позвао на уздржаност у кризи која би могла да измакне контроли.

"Све стране треба да се уздрже од било какве исхитрене или провокативне акције која би могла да погорша ионако веома напету и веома нестабилну ситуацију. Оштра реторика може да доведе до ширења тензија и могућих погрешних процена, као и опасних контрареакција", рекао је Бан после састанка с председником Русије Владимиром Путином.

Генерални секретар УН је, такође, истакао да по сваку цену треба спречити деловање радикалних елемената. За састанак који је трајао више од једног сата, Бан је рекао да је био веома продуктиван и конструктиван и додао да је "Русија кључна у одржању међународног мира и безбедности - нигде више него у овом региону".

"Постоје у историји тренуци као што је овај, кад мали инцидент може брзо да доведе до тога да ситуација измакне било чијој контроли. Кључан је искрен и конструктиван дијалог између Кијева и Москве", нагласио је Бан и додао: "Јасно је да смо на прекретници".

Генерални секретар УН је разговарао и са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом, којем је такође поручио да ће УН помоћи у нормализацији ситуације у Украјини, у интересу дуготрајне стабилности.

Лавров је том приликом изразио дубоку забринутост због "бројних случајева кршења права Руса на истоку и југоистоку Украјине", саопштило је руско Министарство спољних послова. Лавров је Бану рекао да "радикалне групе" подстичу раст тензија у Украјини "уз прећутни пристанак власти у Кијеву".

14.15 - Русији потребна Европа више него што је Европи потребна Русија када је у питању снабдевање гасом, каже Дејвид Камерон, преноси Ројтерс.

13.51 - Француска је одлучила да до даљег обустави војну сарадњу са Русијом, изјавио је данас француски министар одбране Жан-Ив Ледријан.

12.35 - Председник Русије Владимир Путин потписао је у Кремљу документ којим се украјинско полуострво Крим и град Севастопољ припајају Руској Федерацији.

Председник Русије Владимир Путин ставио је потпис на Споразум о пријему Крима и Севастопоља у Руску Федерацију, чиме је тај споразум постао закон. Крим је сада Русија.

На свечаности у Кремљу, са председницом горњег дома парламента Валентином Матвијенко с десне и председником доњег дома парламента Сергејом Наришкином с леве стране, председник Русије је пред посланицима оба дома парламента ставио на документ историјски потпис, после којег су Кримљани и званично постали Руси.

Владимир Путин прво се обратио присутнима кратким говором, у којем је похвалио повратак Крима у територијални састав Русије, оценивши да је то изузетан догађај, а затим је потписао закон.

Русија од данас нема више 83, него 85 федералних јединица. До 1. јануара 2015. трајаће прелазни период, током којег ће бити уређена практична питања интеграције Крима и Севастопоља у економски, финансијски и правни систем Руске Федерације.

Овим законом за државне језике на Криму проглашени су руски, украјински и кримско-татарски. Државне границе су оне које су де факто затечене у моменту потписивања. Граница Крима са Украјином сада је државна граница Руске Федерације.

Крим је био у саставу Русије од 18. века до 1954. године када га је тадашњи совјетски лидер Никита Хрушчов поклонио Украјини. И Руси и већина становника Крима, углавном руског порекла, сматрају да је прикључење тог црноморског полуострва исправљање историјске грешке.

Претходно је Савет федерације, горњи дом парламента Русије, усвојио једногласно Споразум о пријему Републике Крим и града Севастопоља у састав Руске Федерације.

О самом споразуму, корацима који су до њега довели, о међународним законима и легитимитету референдума на Криму, а затим и одлуке председника Русије да потпише споразум, посланицима је говорио шеф дипломатије Сергеј Лавров.

Лавров је западне санкције против Русије назвао "неправедним и ирационалним" и додао да ће оне створити непотребне баријере. Оценио је да Москва отежано комуницира са Западом, који је одвојен од реалности и још сматра да ће Русија одустати од Крима.

Такође је најавио да ће руска влада објавити "Белу књигу" о последњим догађајима у Украјини. "Сматрам да је то неопходно", рекао је он.

Валентина Матвијенко, председавајућа горњег дома парламента Русије, која је на листи руских званичника под америчким санкцијама, предложила је Западу да све чланове Савета федерације ставе под санкције.

12.25 - Арсениј Јацењук затражио од међународне заједнице да заведе економске санкције Русији како би се зауставило њено стварање "новог светског поретка", преноси АФП.

11.16 - Руски председник Владимир Путин рекао је да би Москва, за сада, требало да се уздржи од наметања санкција Американцима у знак одмазде за казнене мере које је Вашингтон увео његовим блиским сарадницима због кризе у Украјини, као и од увођења визног режима Кијеву, јавиле су руске новинске агенције.

11.03 - Премијер Русије Дмитриј Медведев рекао је на састанку са председником Владимиром Путином да Украјина треба да врати Русији 16 милијарди долара, јер постаје неважећи споразум из Харкова, према којем Москва снабдева Украјину јефтиним гасом.

10.29 - Представници привремене украјинске владе потписали су данас у Бриселу Споразум о придруживању са Европском унијом. Споразум је у име Украјине потписао вршилац дужности премијера Арсениј Јацењук, пренео је Ројтерс.

ЕУ је поделила Споразум на два дела, политички и економски, како би пружила прилику прелазној влади да одмах потпише први део.

Економски део споразума биће потписан након председничких избора и формирања нове владе у мају.

10:31 Савет Федерације одобрио припајање Крима Русији

Савет Федерације је данас једногласно ратификовао међудржавни Уговор о припајању Републике Крим Руској Федерацији и о формирању нових субјеката РФ.

За ратификацију документа је гласало свих 155 присутних чланова горњег дома руског парламента.

Уговор је потписан у Кремљу 18. марта од стране председника Русије Владимира Путина, председника Државног савета Републике Крим Владимира Константинова, премијера Републике Сергеја Аксјонова и градоначелника Севастопоља Алексеја Чалог.

09:25 Пентагон: Русија обећала Америци да неће напасти источну Украјину

Руски министар одбране Сергеј Шојгу обећао је америчком министру одбране Чаку Хејгелу, у телефонском разговору, да Москва неће напасти источну Украјину, саопштио је Пентагон.

Хејгел је изразио забринутост због руских потеза, али Шојгу га је уверио да су снаге које су распоредјене дуж границе са Украјином тамо послате само да спроводе вежбе, да немају намеру да пређу границу и неће вршити агресију, изјавио је у четвртак портпарол Пентагона Џон Кирби.

Шојгу је апеловао на Хејгела да направи објективну процену војне активности Русије у регионима дуж украјинске границе и да не диже тензије, навео је Итар-Тасс.

08:14 ЕУ увела санкције за још 12 појединаца због Крима Руских и Кримских званичника

БРИСЕЛ –Европска унија је додала 12 имена списку оних којима су уведене санкције због руског припајања Крима, објавио је ноћас француски председник Франсоа Оланд по завршетку првог дана самита ЕУ у Бриселу углавном посвећеном украјинској кризи.

„Биће 33 особа на том списку. Русија треба да схвати да не може да настави овако и да треба да нађе пут дијалога”, рекао је Оланд.

Санкције се састоје у рестрикцији издавања виза и у замрзавању њихове имовине у ЕУ.

Прва група од 21 Руса и Украјинаца, на којој се налази и проруски премијер Крима и команданта руске флоте на Црном мору објављена је у понедељак.

Нова листа биће објављена данас, а доста је слична оној коју су увеле САД, рекао је Оланд и додао да ће се односити на руске и украјинске званичнике који су имали удела у припајању украјинског полуострва Русији.

Председник Еврпопског савета Херман Ван Ромпеј је рекао да ће у недостатку политичког решења садашњи руски став имати и „економске последице” и најавио да је Европска комисија задужена да припреми „циљане мере” у том смислу.

САД су јуче прошириле своје санкције на 31 особу, међу којима су Сергеј Иванов, шеф кабинета председника Владимира Путина и његов веома близак сарадник, његов помоћник Алексеј Громов, као и председник Думе Сергеј Наришкин.

Амерички председник Барак Обама казао је и да је потписао нову уредбу којом се Вашингтону омогућава да уведе санкције за кључне секторе руске економије, уколико Москва не промени понашање. Он је упозорио да би те мере могле да имају „озбиљне последице” по руску економију.

(Глас Русије-Танјуг-Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће зграда Генералштаба бити срушена и на њеном месту саграђен хотел?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер