среда, 12. март 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ПроГлас: Излаз из кризе је да поштене изборе припреми „влада друштвеног поверења“
Хроника

ПроГлас: Излаз из кризе је да поштене изборе припреми „влада друштвеног поверења“

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 11. март 2025.

Решење евидентне политичке кризе у Србији није насиље на улицама, већ су то слободни и поштени избори које треба да припреми "влада друштвеног поверења", закључено је данас у Београду на "округлом столу" Иницијативе "ПроГлас".

То би била „мешовита влада, експертско-политичког карактера“, пише у закључцима скупа на којем су говорили стручњаци за уставно право и политичке науке.

Основни циљеви су испуњавање студентских захтева и обезбеђивање елементарних услова за слободне и поштене изборе на основу којих би се формирали легитимни органи власти.

Елементарни услови за слободне и поштене изборе су сређивање бирачких спискова, делотворна заштита изборних права и истинито, правовремено и објективно информисање, уз промену руководстава јавних сервиса и уређивање информативно политичког програма.

Ту спада и забрана злоупотребе јавних ресурса и функционерске кампање као и „спречавање крупних манипулација системом социјалне заштите“.

Указано је и да рад јавног тужилаштва није могућ без разрешења врховне јавне тужитељке и председника Високог савета судства, главног тужиоца за организовани криминал и главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду.

У закључцима се наводи да би влада за коју се залажу „имала оптимални мандат који траје шест месеци, а најдуже девет месеци“.

Аутори пишу и да, на челу министарстава треба да буду особе несумњиве стручности и потврђеног друштвеног угледа и ауторитета, независно о тога да ли су чланови странака.

Та влада би имала минималан број министарстава за обављање текућих послова и остваривања њених основних циљева, без министара вез портфеља.

Професор Миодраг Јовановић, члан Иницијативе ПроГлас је после скупа казао новинарима да се „из дубоке кризе у којој се Србија налази, суштински може изаћи на један начин“ – да се „припреме слободни и поштени избори“.

„Претпоставка за те изборе је влада друштвеног поверења и та влада је нешто ка чему би требало ићи ако заиста постоје искрени позиви који су више пута упућивани од стране власти за дијалог са оним делом друштва који је тренутно побуњен“, казао је он.

Рекао је и да је то „једини нормалан начин изласка из кризе“, а не „било шта што би било насиље на улици или насилна смена власти коју заправо нико не прижељкује“.

Јовановић је казао и да у вези с испуњавањем студентских захтева „највећи проблем тренутно постоји у раду јавних тужилаштава“ и зато је мишљење данашњег скупа да неће бити испуњења тих захтева без смењивања челника тих служби.

ПроГлас сматра да би влада требало да буде усмерена искључиво на циљеве које треба да оствари.

„Ради се о једном политичком процесу који би се кретао унутар уставних оквира што значи и спремност председника Републике да сада коначно делује у својим уставним надлежностима и да оног тренутка када се формално верификује оставка (садашње) Владе, заправо крене у свеобухватне разговоре о влади која би била влада друштвеног поверења“, казао је Јовановић.

По његовим речима, та влада би „повукла Србију у једном правцу који је свима преко потребан“, а то је „правац смиривање тензија у друштво и враћања у оквире уставне демократије“.

Професорка Маријана Пајванчић је резимирала да су студенти у блокадама, симболично носећи Устав у Крагујевац, „вратили Устав на место на које припада у правном систему“, да су „у Нишу своју будућност видели у својој земљи“, а све време „позивају на солидарност различитих друштвених група и актера, свих оних оних који су спремни да поштују Устав и законе и да се институције врате свом послу… оним надлежностима које су изгледа заборавиле“.

„Устав јесте документ који мора да пружи могућност, говорим грубо, да се грађани и власт договоре о томе како треба да изгледа заједница у којој живе и шта је добро за све… то је смисао Устава“, рекла је она.

(Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер