Професор Владан Кузмановић: Не поклапају се грађевински дневници за реконструкцију Железничке станице, упитна веродостојност документације

Професор Грађевинског факултета у Београду Владан Кузмановић, члан неформалне Анкетне комисије за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице на новосадској Железничкој станици, рекао је данас да постоје неусаглашености између грађевинских дневника које су водили главни извођач радова, конзорцијум две кинеске фирме China Railway International Corporation (CRIC) и China Comunication Construction Company (CCCC) и подизвођач, фирма Стартинг. Грађевински дневници обе компаније морају се подударати у потпуности. Због тога се, како је навео професор, оправдано поставља питање колико је објављена документација веродостојна и када је сачињена.

Члан комисије и професор Грађевинског факултета у Београду, Владан Кузмановић, упозорава и на још један пример одступања у вођењу грађевинских дневника главног извођача и подизвођача. Тај пример указује и на могућност да је подизвођач у посао реконструкције ушао много пре него што је о свему обавестио главног извођача. Тако нешто било би супротно комерцијалном уговору који су потписале две кинеске компаније, као главни извођач, држава као финансијер и “Инфраструктура железнице Србије”, као инвеститор.

„Извођач, конзорцијум две фирме CRIC&CCCC, почео је да води грађевинске дневнике 13. децембра 2021. За разлику од тих грађевинских дневника, грађевински дневници фирме Стартинг су почели практично читавих месец дана раније, 10. новембра. То значи да је извођач Стартинг више од месец дана радио на градилишту без увођења главног извођача и заправо без правог почетка радова. Осим тога, постоји разлика у описима између ових грађевинских дневника. Такође, у листовима грађевинског дневника фирме Стартинг не постоји ни један једини упис, коментар или примедба надзорног органа, што постоји у грађевинским дневницима ове две кинеске фирме“, рекао је професор Кузмановић, члан Подкомисије за грађевинска питања.

Нагласио је да се због свега овога оправдано поставља питање колико је ова документација веродостојна.

„Поставља се и питање када је сачињена и ко је заправо ту документацију потписивао, посебно имајући у виду оно што смо вас претходно информисали, да једно од лица, потписника, заправо у то време није радило у компанији Стартинг“, истакао је Кузмановић.

Професор је рекао и да у објављеној документацији нема статичког прорачуна за застакљени део надстрешнице – односно документа ког је било неопходно прибавити пре почетка радова.

„Прегледом документације видели смо да постоји обавеза да извођач уради статички прорачун застакљеног дела на настрешници, што такође постоји и у техничким условима пројекта за извођење. Међутим, ова документација до сада није стављена на располагање, па се поставља питање да ли је заиста то неко урадио, иако је то била обавеза извођача радова“, истакао је професор Грађевинског факултета.

Уколико овај статички прорачун није урађен, то представља могуће кршење процедура и закона, а уколико је урађен, а није обављен, поставља се питање зашто није.

Инсајдер: Хронологија пада

Бетонска надстрешница тешка 300 тона срушила се у тренутку, иако је зграда неколико месеци раније реконструисана и свечано отворена. Погинуло је 15 људи, а две особе су тешко повређене. Инсистирање на одговорности изазвало је највећу побуну студената, масовне протесте и блокаду више од 80 факултета широм земље.

Како је Инсајдер раније објавио, оптужница која је подигнута против 13 особа нити је дала све одговоре, нити је обухватила све одговорне за пад надстрешнице са зграде Железничке станице у Новом Саду 1. новембра. Тек недавно је саопштено да ће Јавно тужилаштво за организовани криминал истраживати финансијске токове у овом случају.

На сам дан пада надстрешнице једини доступан документ била је грађевинска дозвола, а њен део и главна свеска пројекта. Анализом овог документа откривено је да није у потпуности тачна првобитна тврдња надлежних, да реконструкција зграде која је свечано отворена само три месеца пре пада, није обухватала реконструкцију надстрешнице. Већ је главна свеска открила да је планирана реконструкција фасаде, чији је део и надстрешница.

Новинари Инсајдера открили су да је зграда Железничке станице свечано отворена у јулу ове године без употребне дозволе. Испоставило се да није ни предат захтев за издавање дозволе Министарству грађевинарства. То је требало да уради предузеће „Инфраструктуре железнице Србије“, које је власник железничке станице и инвеститор реконструкције.

Једанаестог дана након пада надстрешнице новинари Инсајдера откривају да је зграда Железничке станице отворена на основу једног папира, који није представљао никакву гаранцију да је зграда безбедна.

Док су једни на друге у ланцу одговорних пребацивали одговорност, новинари Инсајдера објавили су хијерархију одговорних државних институција и фирми за пројектовање, извођење радова и надзор.

Новинари Инсајдера дошли су до свих пројекта који се тичу реконструкције зграде, а документи су открили да није урађено ни све како је пројектом било предвиђено, односно да иако је то предвиђено, није темељно реконструисана камена фасада.

Откривамо и да би проблеми били уочени да је предузеће „Инфраструктуре железнице Србије“ вршило одржавање и контролу безбедности објекта, на шта су по прописима били дужни. Испоставиће се, како смо накнадно открили, да не постоје докази да је икада вршена контрола од када је објекат изграђен - пре 60 година.

У емисији “Хронологија пада” је, између осталог, утврђено да није реконструкција није смела да буде започета. Наиме, пројектанти преузимају посао иако констатују да није пронађен оригинални пројекат из 1964. године. Таква ситуација захтевала је елаборат о стању зграде, али он није урађен. Упркос томе, пројекат реконструкције одобрава и ревизиона комисија и техничка. Нико не захтева да се утврди у каквом је стању зграда и надстрешница која је прикачена за затеге.

Сваки следећи корак је представљао нови пропуст нових комисија и стручњака за надзор. Било је уочљиво да постоји корозија између затега и крова и да је то крпљено малтером, али то нико није написао у грађевинском дневнику. Када је бетонска надстрешница пала испоставило се да је унутрашњост затега већ била 40 посто неупотребљива.

На основу увида у прикупљену документацију, открили смо цео низ пропуста који су на крају довели до пада надстрешнице, када је 15 особа погинуло, а две су и даље у болници у тешком стању. Све детаље погледајте у емисији „Хронологија пада“.

(Инсајдер)