Преминуо књижевник и професор Филип Давид (85)

Књижевник и професор Филип Давид преминуо је данас после дуге и тешке болести, потврђено је за Н1.

Филип Давид рођен је 1940. године у Крагујевцу.

Био је јеврејско-српски књижевник, есејиста, драмтург, сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд, редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду и члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат у оквиру којег је скоро две деценије активно помагао стварање Музеја књиге и путовања и Музеја српске књижевности.

Његов отац Фредерик, био је судија у Сремској Митровици. По избијању рата отац се придружио фрушкогорским партизанима, док се Давид са мајком Розом скривао у селу Манђелос подно Фрушке горе док је већина браће, сестара и рођака његовог оца страдала у логору на Сајмишту и у Јасеновцу.

Таленат за писање је показао још као основац и средњошколац, добивши већ тада двадесетак награда.

Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факулетту и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Један је од оснивача Независних писаца (1989) и Београдског круга (1990) – удружења значајних, независних интелектуалаца. Био је један од утемељивача независне књижевне асоцијације Форум писаца.

Написао је више телевизијских драма и филмских сценарија.

Објавио је књиге приповедака Бунар у тамној шуми, Записи о стварном и нестварном и Принц ватре, романе Ходочасници неба и земље, Сан о љубави и смрти и Кућа сећања и заборава, књиге есеја Фрагменти из мрачних времена, Јесмо ли чудовишта, Светови у хаосу.

С Мирком Ковачем објавио је Књигу писама 1992-1995.

Добитник је многих награда за прозу, између осталих награде “Младост”, “Милан Ракић”, БИГЗ-ове и Просветине награде за најбољу књигу године, НИН-ове и Андрићеве награде.

У Музеју српске књижевности формирао је збирку са својом писаћом машином, личним предметима и књигама са посветама.

Спада у најзначајније интелектуалце и књижевнике последњих деценија.

Дела су му превођена на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, слвеначки, хебрејски, а његове приповетке се налазе у двадесетак антологија.

Као драматург и сценариста радио је на филмовима: Окупација у 26 слика, Пад Италије, Ко то тамо пева, Буре барута, Посебан третман, Павиљон 6, Сан зимске ноћи, Оптимисти и други.

(Н1)