Preminuo Dragoljub Mićunović (96), jedan od osnivača moderne Demokratske stranke i njen prvi predsednik

Univerzitetski profesor i političar, jedan od osnivača obnovljene Demokratske stranke, Dragoljub Mićunović preminuo je u 96. godini.

Odlaskom Dragoljuba Mićunovića Srbija je izgubila jednog od poslednjih velikih intelektualaca i političara koji su dosledno branili ideju demokratije, slobode i građanskog društva.

Kao filozof, profesor i jedan od osnivača obnovljene Demokratske stranke, decenijama je bio glas razuma u burnim političkim vremenima, simbol otpora autoritarizmu i čovek koji je verovao da se društvo menja dijalogom, a ne podelama.

Demokrataska stranka saopštila je da Mićunović pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali.

Dragoljub Mićunović bio je prvi predsednik Demokratske stranke posle njene obnove 1990. godine i čovek koji je svojim životom obeležio borbu za slobodu, demokratiju i dostojanstvo politike u Srbiji.

Međutim, svojim delovanjem ostavio je trag koji prevazilazi jednu stranku i pripada političkoj istoriji Srbije.

Njegova politička i akademska zaostavština ostaje trajno svedočanstvo borbe za evropsku, modernu i demokratsku Srbiju.

Od Golog otoka do visoke politike

Rođen je 1930. u Toplici na jugu Srbije. Tokom Drugog svetskog rata živeo je kao izbeglica u Merdaru, a sa 18 godina je, bez optužnice i suđenja, odveden na Goli otok gde je proveo 20 meseci. Po izlasku iz logora položio je maturu u Prokuplju. Diplomirao je 1954. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je zatim predavao.

Političku karijeru je počeo upravo na Filozofskom fakultetu 1968. godine, kao vođa studentskog pokreta i jedan od vođa demonstracija. Zbog toga je uhapšen, oduzet mu je pasoš i zabranjeno mu je da predaje na univerzitetu i objavljuje radove u Jugoslaviji.

Početkom 1975. proteran je sa Univerziteta, gde se vraća tek nakon 15 godina.

Bio je član mnogih stručnih časopisa, držao je predavanja na univerzitetima u Americi i Nemačkoj, a objavio je pet knjiga i preko 100 naučnih radova.

Bio je jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i učestvovao je u radu Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja.

Osnivanje stranke i formiranje DOS-a

Inicirao je 1989. sa grupom disidenata osnivanje Demokratske stranke − prve opozicione stranke u Srbiji, čiji je bio predsednik. Godine 1994. osniva nevladinu organizaciju Fondacija "Centar za demokratiju", koja i danas radi.

Godine 1996. osniva novu političku partiju – Demokratski centar, a početkom 1999. inicira formiranje koalicije DAN koju su činile stranke Demokratski centar, Demokratska alternativa i Nova demokratija.

U septembru 1999. je pozvao sve opozicione stranke u Srbiji na ujedinjenje organizujući “Okrugli sto opozicionih stranaka u Srbiji“ koji je rezultirao stvaranjem koalicije DOS.

Tokom političke karijere više puta je biran za poslanika u republičkim i saveznim skupštinama. Obavljao je funkciju predsednika Veća građana Savezne skupštine SR Jugoslavije, a od 2003. do 2004. godine bio je predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore.

Godine 2003. bio je predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije na izborima za predsednika Srbije. U narednim godinama više puta je biran za narodnog poslanika.

Mićunović je poslednjih godina nosio titulu počasnog predsednika Demokratske stranke.

Bio je istaknuti pobornik razvoja civilnog društva u Srbiji i regionu. Dobitnik je Nagrade za toleranciju, francuskog Ordena legije časti, Ordena italijanske zvezde solidarnosti i drugih nagrada za demokratiju i toleranciju.

(RTS)