Predrag Vasiljević: Istorijska čitanka Kaje Kalas

 Da bi Srbija mogla da postane član Evropske unije i da prihvati njene nove vrednosti, moraće da prizna da su Srbi bombama razorila Berlin 6. aprila 1941. godine, a da je na nju u proleće 1999. godine agresiju izvršila Ruska Federacija, a ne NATO.

To proizilazi iz gotovo ludačke i nadrealne, ali vrlo ozbiljne poruke koju je evropskom i svetskom javnom mnjenju saopštila Kaja Kalas, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.

Šef diplomatije EU doslovno je pred kamerama, u javnom obraćanju, a ne u snu ili pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, izjavila da je Rusija u poslednjih sto godina napala više od 19 država, a neke od njih tri ili četiri puta, a da nijedna od tih država nije napala Rusiju.

Ruska agresija na banju Aušvic

U prevodu, ova antiruski razgoropađena Estonka, sa najviše briselske fotelje, praktično je rekla da su ruska i sovjetska armija u stvari napali Adolfa Hitlera i nacističku Nemačku.

U napadu istorijskog „otkrovenja“, Kaja Kalas nam je suštinski poručila da je Crvena armija izvršila agresiju na poljsku banju Aušvic 27. januara 1945. godine i da to nije bilo nikakvo oslobođenje paklenog nacističkog logora u kome su ubijeni milioni Jevreja, Poljaka, Roma, Srba...

Ako tu evropsku vrednost Kaje Kalas primenimo dalje na „istorijske činjenice“, Kutuzov je napao Napoleona kod Borodina 1812. godine, a miroljubiva Francuska se tada samo branila od jezive ruske invazije.

Po istorijskoj čitanci Kaje Kalas, 20. oktobra 1944. godine, Rusi i crvenoarmejci su izvršili agresiju na Beograd i napali iznenada i mučki Jugoslaviju i demokratski izabranu nacističku vlast u srpskoj prestonici.

Ovakve logične implikacije autoritativnog i više nego stručnog predavanja Kaje Kalas možemo ređati u nedogled, ali je važnije izvući jasne političke zaključke iz njenih sumanutih reči.

Lekcije pred Srbijom

Na osnovu ovakvog izvrtanja realnosti od strane Evropske unije i paranormalnog falsifikovanja istorije, Srbija jasno može da shvati kakvo je sve preumljivanje očekuje ukoliko nastavi put ka EU.

Srbija će, znači, u skladu sa zahtevima EU, morati da prizna da Kosovo baš nikad nije ni bilo deo Srbije, a da Beograd pokušava nasilno da pripoji tu slobodnu i nezavisnu državu.

Srbija će, u skladu sa težnjom evropskih centara da unitarizuju Bosnu, morati da prihvati da je Republika Srpska plod agresije i genocida i da je Dejtonski sporazum obična fatazmagorija i da uopšte ne postoji.

Srbija će, shodno dobrosusedskim odnosima i evropskim vrednostima, morati da potpiše da logor Jasenovac nikada nije postojao, da je lažna priča o njemu plod velikosrpskih snoviđenja i da su u stvari srpska deca iz Zagorja, Hercegovine i Dalmacije klala miroljuvive ustaše za dom spremne.

Srbija će, da bi ispunila evropski zahtev da uvede sankcije Moskvi, morati da potpiše da je Rusija u stvari izvršila nasilnu invaziju na NIS 2008. godine, da nije bilo nikakvog kupoprodajnog ugovora, a da su pre toga, pripremajući teren za agresiju, Rusi bombardovali rafinerije u Pančevu i Beogradu 1999. godine, prerušeni u NATO generale.

Srbija će konačno, morati da otkrije svetu i da su nam Rusi, da bi nas dodatno kaznili, puštali gas sve ove godine za koji smo čak morali i da plaćamo.

Hvala, Kajo!

Eto, na osnovu važne i veoma dragocene istorijske lekcije Kaje Kalas, i Srbija može konačno da shvati šta je sve čeka na evropskom putu posutom šarenim laticama.

Hvala, Kajo! Evo već danas kupujemo udžbenike nove istorije, kopiramo skripte i grejemo stolicu. Pa polako, lekciju po lekciju. Poglavlje po poglavlje.

Do članstva u EU.

(Sputnjik)