Предраг Васиљевић: Историјска читанка Каје Калас

 Да би Србија могла да постане члан Европске уније и да прихвати њене нове вредности, мораће да призна да су Срби бомбама разорила Берлин 6. априла 1941. године, а да је на њу у пролеће 1999. године агресију извршила Руска Федерација, а не НАТО.

То произилази из готово лудачке и надреалне, али врло озбиљне поруке коју је европском и светском јавном мњењу саопштила Каја Калас, високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност.

Шеф дипломатије ЕУ дословно је пред камерама, у јавном обраћању, а не у сну или под дејством психоактивних супстанци, изјавила да је Русија у последњих сто година напала више од 19 држава, а неке од њих три или четири пута, а да ниједна од тих држава није напала Русију.

Руска агресија на бању Аушвиц

У преводу, ова антируски разгоропађена Естонка, са највише бриселске фотеље, практично је рекла да су руска и совјетска армија у ствари напали Адолфа Хитлера и нацистичку Немачку.

У нападу историјског „откровења“, Каја Калас нам је суштински поручила да је Црвена армија извршила агресију на пољску бању Аушвиц 27. јануара 1945. године и да то није било никакво ослобођење пакленог нацистичког логора у коме су убијени милиони Јевреја, Пољака, Рома, Срба...

Ако ту европску вредност Каје Калас применимо даље на „историјске чињенице“, Кутузов је напао Наполеона код Бородина 1812. године, а мирољубива Француска се тада само бранила од језиве руске инвазије.

По историјској читанци Каје Калас, 20. октобра 1944. године, Руси и црвеноармејци су извршили агресију на Београд и напали изненада и мучки Југославију и демократски изабрану нацистичку власт у српској престоници.

Овакве логичне импликације ауторитативног и више него стручног предавања Каје Калас можемо ређати у недоглед, али је важније извући јасне политичке закључке из њених суманутих речи.

Лекције пред Србијом

На основу оваквог извртања реалности од стране Европске уније и паранормалног фалсификовања историје, Србија јасно може да схвати какво је све преумљивање очекује уколико настави пут ка ЕУ.

Србија ће, значи, у складу са захтевима ЕУ, морати да призна да Косово баш никад није ни било део Србије, а да Београд покушава насилно да припоји ту слободну и независну државу.

Србија ће, у складу са тежњом европских центара да унитаризују Босну, морати да прихвати да је Република Српска плод агресије и геноцида и да је Дејтонски споразум обична фатазмагорија и да уопште не постоји.

Србија ће, сходно добросуседским односима и европским вредностима, морати да потпише да логор Јасеновац никада није постојао, да је лажна прича о њему плод великосрпских сновиђења и да су у ствари српска деца из Загорја, Херцеговине и Далмације клала мирољувиве усташе за дом спремне.

Србија ће, да би испунила европски захтев да уведе санкције Москви, морати да потпише да је Русија у ствари извршила насилну инвазију на НИС 2008. године, да није било никаквог купопродајног уговора, а да су пре тога, припремајући терен за агресију, Руси бомбардовали рафинерије у Панчеву и Београду 1999. године, прерушени у НАТО генерале.

Србија ће коначно, морати да открије свету и да су нам Руси, да би нас додатно казнили, пуштали гас све ове године за који смо чак морали и да плаћамо.

Хвала, Кајо!

Ето, на основу важне и веома драгоцене историјске лекције Каје Калас, и Србија може коначно да схвати шта је све чека на европском путу посутом шареним латицама.

Хвала, Кајо! Ево већ данас купујемо уџбенике нове историје, копирамо скрипте и грејемо столицу. Па полако, лекцију по лекцију. Поглавље по поглавље.

До чланства у ЕУ.

(Спутњик)