Predrag J. Marković: Preuveličavanje britanske uloge u 27. martu ima u sebi potcenjivanje srpskog naroda, njegove vojske i inteligencije

Kod nas je rašireno verovanje da su pobune i prevrati uglavnom delo stranih špijuna. Naročito su broje priče o ulozi Britanaca u događajima 27. marta 1941. godine.

S tim pričama je počela Nedićeva propaganda, u želji da se ogradi od tog „zlodela“ i dokaže da su Srbi iskreni prijatelji Trećeg rajha. Sem, naravno, nekolicine britanskih plaćenika, koji su podbunili bezumnu gomilu metežnika.

Sama britanska služba SOE, osnovana tek 1940. godine, sa zadatkom da pomaže pokrete otpora i vrši sabotaže po okupiranoj Evropi, pokušavala je da prisvoji puč od 27. marta. Britanci nisu ranije imali ovakvu specijalizovanu organizaciju, niti su se zanimali za gerilsko ratovanje. Kako je rekao Bil Dikin u svojoj knjizi „Bojovna planina“, akcije SOE su bile delo „predanih amatera“. SOE je imala 13.000 zaposlenih. Njihov broj je, ne računajući Jugoslaviju, Poljsku i SSSR, bio veći od broja svih naoružanih boraca pokreta otpora u okupiranoj Evropi 1941. Trebalo je delatnost te divizije ljudi opravdati nekim zvučnim uspehom. Puč od 27. marta izgledao je kao idealan događaj da se prisvoji kao uspeh SOE. Nigde drugde u Evropi nije došlo da antifašističke pobune iako su Britanci pokušavali da pokrenu otpor širom kontinenta.

Mnogo ljudi je priželjkivalo državni udar. Prevrat se izgleda pripremao na raznim mestima. Znamo da su i Britanci spremali neke svoje ljude. Britanci su pre rata od političara pomagali Savez zemljoradnika Milana Gavrilovića, Miloša Tupanjanina, kao i Iliju Trifunovića Birčanina. Ti ljudi, međutim, nisu imali nikakvu ulogu u puču, niti su znali za njega. Birčanin je bio zapanjen tajmingom državnog udara. Preuveličavanje uloge britanskog novca u 27. martu ima u sebi nešto potcenjivački prema srpskom narodu, njegovoj vojsci i intelektualcima. Već smo rekli da nijedan evropski narod nije do tada podigao bunu protiv Hitlera. Bukvalno je ceo narod bio oduševljen odbacivanjem saveza sa Hitlerom. Na snimcima demonstracija ljudi izgledaju kao da slave završetak rata, a ne najopasniji potez u svojoj istoriji. Nedićevski plakati su demonstrante prikazali kao društveni ološ. U stvarnosti, svi intelektualci, Crkva, svi ugledni ljudi su podržali puč. Da li su svi oni bili britanski plaćenici? Da li su Srbi zaista stavili glavu pod Hitlerovu sekiru zbog šake funti? Ili su najgluplji narod koji je naseo na britansku huškačku propagandu? Ili su ludo hrabri? Ili su samo ludi? Podsetio bih čitaoce da je naš najveći epski junak čudljivi, plahoviti, iracionalni Marko Kraljević. Koji sve radi u inat. Pa tako i njegovi potomci.

Hitler je u svom besu na „srpsku zavereničku bagru“ rešio da Jugoslaviju zbriše s lica zemlje. Nijedna zemlja nije raskomadana na toliko delova kao Jugoslavija. Cena za prkošenje Hitleru bila je najveća moguća. Cenu slobode nisu računali ni Spartanci na Termopilima, niti Poljaci u na propast osuđenom Varšavskom ustanku. Koga danas slave kao svoj najveći praznik iako je bio još manje razuman od 27. marta.

(Kurir)