Хроника | |||
Данас: Сточарска производња у Данској пет пута већа него у Србији - Колико пољопривреда доприноси економији? |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 03. април 2025. | |
Удео бруто додате вредности (БДВ) пољопривреде у БДП-у Србије је међу највећим у Европи показује студија „Структурне промене у пољопривреди и њихов утицај на економски раст у Србији“, коју је објавио Републички завод за статистику на основу пописа пољопривреде из 2023. године. Међутим, како се може видети из студије висок удео пољопривреде у БДП-у је углавном одлика мање развијених европских земаља у транзицији. БДВ српске пољопривреде је у 2023. години износила три милијарде евра што је четири одсто бруто домаћег производа Србије (БДП) Србије. Високо учешће пољопривреде у БДП-у у ЕУ имају још и Румунија са 3,1 одсто и Грчка 2,8 одсто. У земљама са номинално највећим износима пољопривредне производње као што су Француска, Италија, Шпанија и Немачка, удео БДВ пољопривреде не прелази 1,8 одсто БДП-а у случају Италије, док је у случају Немачке тек на 0,7 одсто БДП-а у 2023. години. Иначе пољопривреде ове четири државе чине две трећине додате вредности укупне пољопивреде Европске уније. Уочљиво је да је удео пољопривреде у БДП-у виши код земаља у транзицији него код развијених европскх држава. Такође, види се и тренд пада тог учешћа у земљама у транзицији. Рецимо БДВ пољопривреде Бугарске је у периоду од 2014. до 2023. године смањен за 26,5 одсто, Естоније за 53,6 одсто, Литваније 22 одсто, Румуније 17,3 одсто. С друге стране, пољопривреда Летоније је повећана за 26,6 одсто у овом периоду, а Пољске за 11,4 одсто. БДВ српске пољопривреде је у овом периоду порастао за 8,8 одсто или 0,8 одсто годишње. Вредност пољопривредне производње Србије је између два пописа пољопривреде повећана са пет на 6,6 милијарди евра. Новостворена вредност пољопривреде је у периоду од 2001. до 2023. године износила просечно 2,16 милијарди евра, што је чинило 6,2 одсто БДП-а. Међутим, удео БДВ пољопривреде у БДП се снажно смањује и 2023. године је пао на 3,8 одсто БДП-а, што је и даље међу највишим у Европи. Само у државама Западног Балкана је новостворена вредност пољопривреде у односу на БДП виша при чему је у Албанији то на нивоу од чак 16,2 одсто БДП-а у 2023. у БиХ је тај удео 4,7 одсто, у Црној Гори 5,5 одсто, а С. Македонији 6,6 одсто. Ако гледамо номинални износ БДВ-а пољопривреде она је у Србији у 2023. години износила 2,8 милијарди евра у односу на две милијарде 2001. године. То је на истом нивоу БДВ-а који је остварила Данска. Међутим, како се наводи у студији, вредност пољопривредне производње Данске је износила 12,7 милијарди евра, скоро двоструко је била већа од српске производње. Вредност пољопривредних услуга у Србији је четири пута мања од исте у Данској (681 према 173 милиона евра). У структури пољопривреде Србије је две трећине биљна производња, а једна трећина сточарска, док је у Данској супротно. Структура биљне производње Републике Србије и Данске је доста слична, с тим што је у Србији веће учешће воћа и вина, а у Данској крмног биља. Највеће разлике су у вредностима сточарске производње, пошто је укупна производња сточарских производа пет пута развијенија у Данској, посебно у свињогојству, сточарским производима и млеку. За бољи увид у промене у пољопривреди треба сагледати и агроиндустрију, односно индустрију прехрамбених производа, производњу пића и производњу дуванских производа. „Агроиндустрија у Србији је развијенија од већине транзиционих држава. Просечно учешће агроиндустрије Србије у читавом транзиционом периоду од 3,8 одсто је, после Румуније (5,3%), највеће од свих европских држава“, наводи се у студији. Бруто додата вредност агроиндустрије у Србији у 2023. години износила је 2,5 милијарде евра, три пута више него 2001. године када је била 0,8 милијарди евра. Удео БДВ агроиндустрије у БДП-у је у 2023. години износио 3,3 одсто што је велики релативни пад са 5,5 одсто из 2001. године. БДВ агроиндустрије Данске износио је 4,2 милијарде, Бугарске две милијарде, Хрватске 1,8 милијарди, а Румуније 9,6 милијарди евра. Највећи БДВ агроиндустрије у Европи имала је Француска са 52 милијарде евра, а Немачке 49 милијарди евра. Допринос пољопривреде расту БДП-а Србије у периоду од 2012. до 2023. био је свега 0,03 процентна поена годишње. Разлог томе је што је чак шест година у овом периоду пољопривреда имала негативан допринос расту БДП-а. (Данас) |