Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања преминуо у 89. години

Биографија поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање, који је преминуо у 89. години.

Аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо изабран је за поглавара Римокатоличке цркве 13. марта 2013, а одабрао је име Фрања. До избора за 266. понтифа био је надбискуп Буенос Ајреса, а први је папа још од осмог века да није Европљанин и први са Јужне хемисфере и из редова језуита.

Бергољо је био инспирисан да се придружи језуитима 1958. године након опоравка од тешке болести.

Боловао је тада од тешке респираторне инфекције због које му је уклоњен део плућног крила. Касније се присећао да му је медицинска сестра спасила живот, одлучивши да удвостручи дозу лекова које је примао.

Папа Фрања је био син италијанских имиграната, радника на железници. Рођен је 17. децембра 1936. године, а надбискуп Буенос Ајреса био је од 1998. године. На положај кардинала уздигнут је три године касније.

Папа Фрања и питање канонизације Степинца

Папа Фрања је оспорио захтев из Загреба да се кардинал Алојзије Степинац прогласи свецем без дубље провере његовог лика и дела.

Зато је основана мешовита комисија од представника СПЦ и и Римокатоличке цркве о улози кардинала Степинца пре, током и после Другог светског рата.

Једном приликом 2019. године. новинару ХРТ-а папа Фрања је рекао да не зна чему би служило проглашење за Степинца свеца ако истина о њему није јасна.

Оценио је да у процесу канонизације постоје нејасне историјске тачке и истакао да је схватио да му је потребна помоћ тадашњег поглавара Српске православне цркве, патријарха Иринеја.

"Схватио да треба да затражим помоћ Иринеја. Иринеј је помогао, направили смо заједничку историјску комисију о кардиналу Степинцу и сарађивали смо", додао је папа Фрања.

"Чему би служило проглашење свеца ако ту истина није јасна? Никоме то не би служило", закључио је том приликом поглавар Римокатоличке цркве.

Важио је за скромног човека, често је аутобусом ишао на посао, сам себи кувао и редовно посећивао сиромашне четврти у близини аргентинског главног града.

Име Фрања одабрао је у част Светог Фрање Асишког, оснивача језуитског реда, зато што се светац нарочито бринуо за добробит сиромашних.

Био је познат по својој скромности и посвећености социјалној правди. Течно је говорио шпански, италијански и немачки језик. Током свог понтификата, залагао се за реформе унутар Цркве и наглашавао важност милосрђа и бриге за сиромашне.

Фрања се истицао и по међународној видљивости као папе и посвећености међурелигијском дијалогу.

Имао је толерантан став према члановима ЛГБТ+ заједници и био велики критичар необузданог капитализма, конзумеризма и претераног развоја.

Прање ногу мигрантима

Од својих претходника папа Фрања се истицао и по несвакидашњим делима за једног поглавара Римокатоличке цркве.

Како би их одвратио од поновног уласка у оружани сукоб, 2019. године пољубио је ципеле супротстављеним лидерима Јужног Судана.

Пре девет година на Велики четвртак прао је ноге мигрантима оба пола различитих вероисповести у центру за азил изван Рима, за разлику од његовог претходника Бенедикта XVI који то чинио само мушкарцима а касније само свештеницима.

Папа Фрања ритуално је опрао ноге и осуђеницама у једном италијанском затвору.

Залагао се за борбу против климатских промена, за универзално укидање смртне казне називајући је суштинским злом.

Папа Фрања је критиковао пораст десничарског популизма, позивао на декриминализацију хомосексуализма, помогао је да се обнове потпуни дипломатски односи између САД и Кубе, преговарао о споразуму са Кином како би се дефинисао колики утицај тамошња Комунистичка партија има у именовању кинеских бискупа.

Будући да је имао мање формалан приступ папству од својих претходника, боравио је у пансиону Свете Марте уместо у Апостолској палати, званичној резиденцији поглавара Римокатоличке цркве.

Упркос неколико здравствених изазова, укључујући операцију дебелог црева 2021. године и киле 2023. године, као и повреду десне надлактице након пада у својој резиденцији у јануару 2025. године, папа Фрања је у својој аутобиографији изјавио да је здрав и да не планира да се повуче са места поглавара Римокатоличке цркве.

Почетком месеца оболео је од акутног бронхитиса због којег је 14. фебруара смештен у болницу у Риму.

(РТС)