Писмо 1.000 француских историчара пред други круг француских парламентарних избора: Република је у опасности. Можете ли замислити владу која се диви Путину, Орбану?

 Први пут од Другог светског рата, крајња десница је пред вратима моц́и у Француској.

Као историчари различитих политичких позадина који деле приврженост демократским вредностима и владавини права, не можемо да ц́утимо пред алармантном перспективом да још увек имамо капацитет да се одупремо, стоји у писму више од 1.000 француских историчара које преноси британски Гардијан.

Упркос површној преобразби, Национални скуп (РН) у основи остаје наследник Националног фронта, који су 1972. основали људи носталгични за Вишијевским режимом и француским Алжиром.

Наследила је, наводе, њихов програм, опсесије и људе. Она је дубоко укорењена у историји француске крајње деснице, обликована ксенофобичним и расистичким национализмом, антисемитизмом, насиљем и презиром парламентарне демократије.

Нека нас не завара реторичка и тактичка разборитост са којом РН припрема преузимање власти.

Ова странка не представља конзервативну или националну десницу, већ представља највец́у претњу републици и демократији.

Политика држављанства РН позната као „национална преференција“, преименована у „национални приоритет“, остаје идеолошко срце њеног пројекта.

Ово је у супротности са републиканским вредностима једнакости и братства и његова примена би захтевала измену француског устава.

Ако РН победи и спроведе свој декларисани програм, укидање права на француско држављанство онима који су рођени у Француској унец́е дубоки прекид у нашу републиканску концепцију националности, јер људи рођени у Француској и који су одувек живели овде, нец́е више бити Французи, а ни њихова деца нец́е бити Французи.

Слично томе, искључење двојних држављана из одређених јавних функција довешц́е до неподношљиве дискриминације између неколико категорија Француза.

Наша национална заједница више нец́е бити заснована на политичкој привржености заједничкој судбини, на „свакодневном плебисциту“ који је евоцирао историчар из 19. века Ернест Ренан, вец́ на етничкој концепцији Француске.

Осим тога, програм РН укључује ескалацију безбедносних мера које би поткопале грађанске слободе. Нема потребе да копамо у далеку прошлост да бисмо постали свесни претње.

Свуда, када крајња десница дође на власт преко гласачке кутије, пожурује да доведе правду, медије, образовање и истраживање под своју чизму.

Владе којима се Марин Ле Пен и Жордан Бардела отворено диве, као што је она Виктора Орбана у Мађарској, дају нам представу о њиховом пројекту: ауторитарном популизму, где су провере и равнотеже ослабљене, опозиција затворена, а слобода штампе ограничена.

Нема демократије без слободног и динамичног јавног простора, без квалитетних информација, независно од политичког или финансијског уплитања.

Приватизација јавног сервиса, који је укључен у програм РН, уништила би суштински део нашег јавног живота.

Можемо ли замислити медијског магната милијардера Винсента Болореа, познатог присталица крајње деснице, који укључује Франце Цултуре, Франце Интер и Франце 2 у своју медијску империју, као што је то учинио са Ле Јоурнал ду Диманцхе, Еуропе 1 или Хацхетте, са последице за које знамо да ц́е уследити?

Пошто смо посвец́ени научној пракси историје, можемо бити само дубоко забринути због инструментализације прошлости и напада на слободу истраживања који се сада могу очекивати.

Манифест РН за образовање, у потпуности фокусиран на повратак настави историје која је национална, чак националистичка и носталгична, антитеза је захтевима историјског истраживања, заснованог на критичком методу, духу нијанси и међународној сарадњи.

Коначно, руководство РН никада није крило своју фасцинацију Владимиром Путином, вец́ је отишло толико далеко да се отворено и јавно појавило уз њега у Кремљу 2017.

У тренутку када руски председник представља смртну опасност за Европу и наставља да потврђује своје жестоко непријатељство према западним демократским друштвима, можемо ли дозволити да странка коју је он подржао дође на власт?

Како можемо замислити да на овај начин ослабимо Европу у тренутку када јој је толико потребно, напротив, да потврди своје јединство и одлучност?

Француска не сме да окрене леђа својој историји. До сада је крајња десница дошла на власт само у метежу војног пораза и стране окупације 1940.

Нисмо вољни да се помиримо са новим поразом, оним вредности које су од 1789. биле основа француске политичко решење и његову националну солидарност.

Ово нису обични избори. У питању је одбрана демократије и Републике од њихових непријатеља у одлучујуц́ем тренутку наше заједничке историје. У првом кругу нисмо гласали сви за исте кандидате, нити за исте странке. У недељу позивамо наше суграђане у свакој изборној јединици да гласањем осигурају пораз кандидата РН, наводи се у писму.

(Данас)