Оштра полемика у „Утиску недеље“ у вези са (не)испуњеношћу студентских захтева

Гости најновије емисије "Утисак недеље" Вања Бајовић, ванредна професорка Правног факултета, Владан Петров редовни професор Правног факултета и судија Уставног суда, као и Сања Фриц, доцент Грађевинског факултета анализирали су извештај Експертске радне групе Сената БУ, који је проверавао испуњеност прва три захтева студената у блокади.

Експертска група Сената Универзитета у Београду која је формирана да би се испитала три студентска захтева прошле недеље је завршила свој извештај и представила га јавности. Власт је тај извештај оценила као срамоту за Правни и Грађевински факултет, као и Београдски универзитет у целини, а назвала га је и замајавањем народа.

Са највиших позиција у држави говорено је да је то позив на обојену револуцију, а вероватно и кривично дело, пише Нова.рс.

И Брајовић и Фриц, које су иначе чланице поменуте експерске радне групе, истакле су да је задатак тог тела био да прати да ли су испуњена прва три студентска захтева, тако што је анализирана јако обимна објављена документација.

Први захтев

„Наш тим од петнестак људи је напорно радио, да би дошли до извештаја који је објављен. О испуњености захтева могу искључиво студенти да одлучују јер су то њихови захтеви, али документација није комплетна и то је јасно. Што се тиче констатације ресорног министарства, могу да кажем да нисмо пали на испиту и да то овде просто није случај“, рекла је Фриц.

Она додаје да би инвеститор и финансијер морали да имају списак и да знају шта је комплетна документација, јер постоји она која је обавезујућа.

Студенти Правног факултета су се укључили у вечерашњи “Утисак недеље”.

ПУМПАЈpic.twitter.com/diYZtpjy2s

— Правни у блокади (@blokadapravni) March 9, 2025

„Пројектна документација је скоро у потпуности доступна али када су у питању грађевински дневници они нису у доступни а врло су значајни. Ми само имамо констатацију да су сви водили грађевинске дневнике, али ми у документацији те дневнике немамо“.

Фриц је указала на битне недостатке са стручног становишта, тврдећи да су, примера ради, дневници битни јер ту стоји под којим временским условима су извођени радови.

„Ми јасно одвајамо пад надстрешнице од погибије људи, јер су људи погинули на градилишту, а тај објекат нема употребну дозволу. Да би се пустио објекат у јавну употребу неопходно је поштовати процедуре, морате имати позитиван извештај са техничког прегледа. Из документације је јасно да процедуре нису испоштоване да би објекат био пуштен у јавну употребу“, објаснила је.

Професор Петров је, везано за испуњеност првог захтева и његове анализе у извештају, рекао да не може о томе да говори компетентно, јер није грађевинац.

„Ја нисам неко ко је стручњак за компанијско право, ја нисам за то надлежан. Али када су формиране експертске групе ја сам имао велика очекивања и неко веће уверење да ће бити урађено тако, да буде материјал који ће бити релевантан за судски поступак“, истакао је он.

Jos jedan Ćacipic.twitter.com/nLa4HQCW5P

— Ne lomite mi bagrenje (@janjic_vladan) March 9, 2025

Петров је током емисије константо истицао да је проблем што се не зна ко чини те експертске радне групе које су израдиле извештај.

„Да би извештај могао да буде релевантан за тужилаштво то мора да буде званичан документ са потписима. Да сам учествовао у раду, рекао би им да могу да учествују на основу неке одлуке. А ово је обичан папир без икаквог потписа“, рекао је Петров.

Додао је да, у поступку који је везан за случај пада надстрешнице у Новом Саду, постоје вештачења која су показала да је нешто сасвим друго довело до њеног пада.

Упитан зашто је накнадно више пута објављивана документација везана за случај, а за коју је власт више пута рекла да је у потпуности објављена, професор Петров је рекао да је то зато што су се студентски захтеви мењали односно конкретизовали.

Истакао је да је председник Александар Вучић, када је говорио да су студентски захтеви испуњени, указивао на захтеве који су касније промењени.

Иначе, Петров је током емисије углавном оспоравао експертски извештај.

Бајовић је објаснила да је извештај рађен уз помоћ других колега који се баве привредним правом и грађевином.

„Питање одговорности није само питање кривично правне одговорности него и политичке и грађанске. Имате уговор са кинеским компанијама које су у улози извођача, инвеститор је а.д. Инфраструктура железнице Србије. По комерцијалном уговору одговорност је на извођачу или на финансијеру. У уговору пише да је извођач одговоран и за подизвођаче. Како је могуће да један од подизвођача буде у поступку а да није доведен у питање главни извођач?“, упитала је професорка Бајовић.

Петров је у том тренутку прекино колегиницу, рекавши да се у извештају говори се о мањкавостима, о упитној аутентичности докумената, а да материјал није релевантан јер је један „нон папер“.

Према његовим речима, „постоје основи сумње да ако је нешто овако урађено, а није потписано, да неко то ради са намером да се можда изазове додатна збуњеност међу студентима и да се склони пажња са неких других правнорелевантних документа“.

Други захтев

Професорка Бајовић је истакла да не би ни дошло до студентских протеста, да су институције радиле како треба и да се онда не би ни правила радна група за утврђивање захтева.

„Ми смо утврдили да ни други студентски захтев није испуњен. На списку који су студенти навели је низ лица која су их нападала, а тај случај није покренут. Случај кривичног гоњења није започет, што јасно указује да захтев није испуњен“, тврди ова чланица групе.

Она је подсетила да је у експресном року од два дана одбачена кривична пријава која је била поднета против Дамира Зобенице, бившег потпредседника покрајинске владе, а да брзина одбацивања буди сумњу да се радило о организованим нападима на демонстранте, не би ли се спречили протести.

Нама је Више јавно тужилаштво послало све, удовољило је нашим захтевима и послало информацију који су поступци покренути, а ми смо и Прекршајном суду у Новом Саду и Београду послали захтеве, и они су нам такође доставили информације на основу којих смо ми донели закључак да захтев није испуњен.

Професорка је затим исчитала против кога све није покренута истрага, односно против којих лица није покренут кривични поступак, а ради се о подужој листи људи, након чега је рекла: „Драги студенти, нису ни идентификована сва лица која су нападала студенте и демонстранте“.

Фриц је реаговала на ранију тврдњу Петрова да је у питању „папир без икаквог потписа“, напомињујући да одлука о именовању људи који су анализирали материјал у експертској групи постоји.

„Надлежне институције су узеле у обзир иступање Грађевинског факултета јер су нам се обраћали дописом да Тужилаштву пренесемо информације до којих смо дошли. Људи који су били део експертске групе се знају, студенти су упознати ко је учествовао у изради извештаја и Наставно-научна већа су такође упозната“, одговорила је доценткиња Петрову.

Она је такође обавестила јавност о другој битној информацији, да жалбе на притвор људи који су приведени, никада нису разматране.

„Већ други пут се само продужава притвор без да се разматра жалба. Они већ два пута улажу жалбу на притвор а она се не разматра, ја колико знам Уставом је гарантовано право односно свако би требало да га има. Тамо постоји низ људи који су у пензији, рецимо мајка која је у притвору од 21. новембра“, објаснила је Фриц.

Петров је везано за испуњеност другог захтева рекао да он нема информације да ли су покренути поступци, али да за то можда нема основа, додавши, када је реч о жалбама одговорио, да је то заиста нешто што је морало да буде одлучено, и да су то нажалост ствари које се дешавају.

Трећи захтев

Бајовић је, што се испуњености трећег студентског захтева тиче, подсетила да је он тражио да се обуставе поступци против студената који су ухапшени због наводних кривичних дела током блокада факултета.

„Помиловањем су обустављени кривични поступци, које јесте био најбржи начин, што значи да кривични поступци против тих лица аутоматски не могу више да се воде када је та одлука донета. Али желим да истакнем, да су студенти одведени од стране лица у цивилу која се нису легитимисала, а касније се испотавило да се ради о полицајцима. С друге стране, да ли је то тачно или не то би се утврђивало у поступку“, навела је.

Ванредна професорка Правног факултета додала је да због тога остаје дилема у јавности да ли је полиција поступала по својим овлашћењима.

„Поставља се питање и на основу којих чињеница је суд у таквој ситуацији одредио притвор. Не можете ви да одговарате на напад службеног лица ако сте доведени у неотклоњиву стварну заблуду, а то би се све утврђивало у поступку“, објаснила је.

Додаје да су одлуке о помиловању селективне јер су онемогућиле вођење поступка према неким студентима али не и према другим лицима која су учествовала у истом догађају и предузимала исте радње, као и зато што су помилована и лица која нису обухваћена захтевом, а чије је помиловање супротно духу студентских захтева.

Тврди да је чињеница да је помиловањем председника Александра Вучића онемогућено испуњење трећег студентског захтева.

Професор Петров се није сложио, те је истакао да евентуално захтевање од тужилаштва да одбаци кривичне пријаве, не би било могуће, и да је једини начин да се изађе у сусрет било помиловање.

„Доказ да је трећи студентски захтев испуњен, је то што су професори и студенти ослобођени правноснажно“.

(Нова.рс)