Obilaznica oko Beograda dobila ime "Auto-put Milutin Mrkonjić". Dačić: Vučić ispunio obećanje. Ružić: Mrkonjić je bio heroj obnove

 Na obilaznici oko Beograda postavljene su table sa natpisom "Auto-put Milutin Mrkonjić", a po odluci Vlade iz novembra prošle godine da ova saobraćajnica ponese ime po bivšem ministru infrastrukture i funkcioneru Socijalističke partije Srbije.

Predsednik SPS-a Ivica Dačić objavio je na svom Instagram nalogu fotografiju sa tablom "Auto-put Milutin Mrkonjić", zahvalivši za to predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

"U ime SPS-a želim da se najiskrenije zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću na ispunjenom obećanju da će obilaznica oko Beograda biti nazvana imenom Milutina Mrkonjića. Naš drug i politički otac je to zaslužio", napisao je Dačić.

Potpredsednik socijalista Branko Ružić podelio je snimak nove table na obilaznici, ali umesto zahvalnosti predsedniku, osvrnuo se na svog nekadašnjeg stranačkog kolegu po kom je ova saobraćajnica ponela ime.

Ružić je napisao da je Mrkonjić bio "šmeker, sportista, kafanski čovek, grube spoljašnosti, nežnog srca, levičar, ali pre svega inženjer, neimar, heroj obnove".

"Vodio je grandiozne projekte, poveo obnovu zemlje dok su bombe padale, kao ministar 2008. godine inicirao uspešne pregovore sa međunarodnim finansijskim organizacijama kako bi se pokrenula realizacija svih današnjih strateških saobraćajnih projekata u našoj Srbiji", naveo je potpredsednik SPS-a.

Ocenio je da je sve to Mrkonjićev legat. "Legenda koja živi i ujedinjava, drug koji nikada nije voleo politizaciju kreacije i pri tome bi ostao i danas. Ćale, zasluženo", naveo je Ružić.

Odluka Vlade na godišnjicu Mrkonjićeve smrti

Podsetimo, Vlada Srbije je krajem novembra prošle godine usvojila odluku da obilaznica oko Beograda nosi naziv „Milutin Mrkonjić“.

Odluka Vlade doneta je 27. novembra, na četvrtu godišnjicu smrti Milutina Mrkonjića.

Milutin Mrkonjić - za socijaliste "heroj obnove", po anketi Istinomera najneodgovorniji političar

Mrkonjić je jedan je od osnivača Socijalističke partije Srbije. U vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, postavljen je za direktora Republičke direkcije za obnovu i razvoj.

Krajem oktobra 2000. razrešen je funkcije direktora Saobraćajnog instituta CIP i izabran za predsednika Upravnog odbora tog instituta. Te godine je postao savezni poslanik u Veću republika SRJ, a kasnije je bio poslanik i u parlamentu državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Od marta 2004. bio je šef Aeroinženjeringa, kompanije „Braća Karić“.

U decembru 2006. godine postaje potpredsednik SPS-a, a na tu funkciju je reizabran u decembru 2010. Bio je i član Predsedništva te stranke, a odlukom Glavnog odbora, u septembru 2015, imenovan je za počasnog predsednika SPS.

Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 2007. godine, a u tom sazivu je obavljao i funkciju potpredsednika Skupštine. Na izborima za predsednika Srbije, januara 2008. godine, bio je kandidat SPS-a i osvojio je oko šest odsto glasova.

Od jula 2008. nalazio se na funkciji ministra za infrastrukturu. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru dodata je oblast energetike.

Tokom pregovora o formiranju nove Vlade Srbije više od 10.000 građana podržalo je peticiju Istinomera da Mrkonjić ne bude ministar u njoj, smatrajući ga najneodgovornijim političarem u Srbiji.

Iako je premijer Dačić bio upoznat sa tekstom peticije, kao i sa Mrkonjićevim propustima u prethodnom mandatu, ipak ga je imenovao za ministra saobraćaja u aktuelnoj Vladi. Odlukom vrha partije Mrkonjić je jula 2013. smenjen sa mesta ministra saobraćaja, a u avgustu je položio zakletvu kao poslanik Narodne skupštine.

Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i predsednika Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje. Mandat narodnog poslanika dobio je i na izborima 2016. i 2020. godine.

Preminuo je 27. novembra 2021. godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", gde se lečio zbog izraženih srčanih smetnji i tegoba.

(N1)