Обилазница око Београда добила име "Ауто-пут Милутин Мркоњић". Дачић: Вучић испунио обећање. Ружић: Мркоњић је био херој обнове

 На обилазници око Београда постављене су табле са натписом "Ауто-пут Милутин Мркоњић", а по одлуци Владе из новембра прошле године да ова саобраћајница понесе име по бившем министру инфраструктуре и функционеру Социјалистичке партије Србије.

Председник СПС-а Ивица Дачић објавио је на свом Инстаграм налогу фотографију са таблом "Ауто-пут Милутин Мркоњић", захваливши за то председнику Србије Александру Вучићу.

"У име СПС-а желим да се најискреније захвалим председнику Александру Вучићу на испуњеном обећању да ће обилазница око Београда бити названа именом Милутина Мркоњића. Наш друг и политички отац је то заслужио", написао је Дачић.

Потпредседник социјалиста Бранко Ружић поделио је снимак нове табле на обилазници, али уместо захвалности председнику, осврнуо се на свог некадашњег страначког колегу по ком је ова саобраћајница понела име.

Ружић је написао да је Мркоњић био "шмекер, спортиста, кафански човек, грубе спољашности, нежног срца, левичар, али пре свега инжењер, неимар, херој обнове".

"Водио је грандиозне пројекте, повео обнову земље док су бомбе падале, као министар 2008. године иницирао успешне преговоре са међународним финансијским организацијама како би се покренула реализација свих данашњих стратешких саобраћајних пројеката у нашој Србији", навео је потпредседник СПС-а.

Оценио је да је све то Мркоњићев легат. "Легенда која живи и уједињава, друг који никада није волео политизацију креације и при томе би остао и данас. Ћале, заслужено", навео је Ружић.

Одлука Владе на годишњицу Мркоњићеве смрти

Подсетимо, Влада Србије је крајем новембра прошле године усвојила одлуку да обилазница око Београда носи назив „Милутин Мркоњић“.

Одлука Владе донета је 27. новембра, на четврту годишњицу смрти Милутина Мркоњића.

Милутин Мркоњић - за социјалисте "херој обнове", по анкети Истиномера најнеодговорнији политичар

Мркоњић је један је од оснивача Социјалистичке партије Србије. У време НАТО бомбардовања СР Југославије, 1999. године, постављен је за директора Републичке дирекције за обнову и развој.

Крајем октобра 2000. разрешен је функције директора Саобраћајног института ЦИП и изабран за председника Управног одбора тог института. Те године је постао савезни посланик у Већу република СРЈ, а касније је био посланик и у парламенту државне заједнице Србија и Црна Гора.

Од марта 2004. био је шеф Аероинжењеринга, компаније „Браћа Карић“.

У децембру 2006. године постаје потпредседник СПС-а, а на ту функцију је реизабран у децембру 2010. Био је и члан Председништва те странке, а одлуком Главног одбора, у септембру 2015, именован је за почасног председника СПС.

За посланика у Скупштини Србије изабран је 2007. године, а у том сазиву је обављао и функцију потпредседника Скупштине. На изборима за председника Србије, јануара 2008. године, био је кандидат СПС-а и освојио је око шест одсто гласова.

Од јула 2008. налазио се на функцији министра за инфраструктуру. Почетком марта 2011. године његовом ресору додата је област енергетике.

Током преговора о формирању нове Владе Србије више од 10.000 грађана подржало је петицију Истиномера да Мркоњић не буде министар у њој, сматрајући га најнеодговорнијим политичарем у Србији.

Иако је премијер Дачић био упознат са текстом петиције, као и са Мркоњићевим пропустима у претходном мандату, ипак га је именовао за министра саобраћаја у актуелној Влади. Одлуком врха партије Мркоњић је јула 2013. смењен са места министра саобраћаја, а у августу је положио заклетву као посланик Народне скупштине.

Након парламентарних избора 2014. године изабран је за народног посланика у Скупштини Србије и председника Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и просторно планирање. Мандат народног посланика добио је и на изборима 2016. и 2020. године.

Преминуо је 27. новембра 2021. године на Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње", где се лечио због изражених срчаних сметњи и тегоба.

(Н1)