Nova.rs: Povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, Đuro Macut položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali - koji se borio u Prvom svetskom ratu

Predsednik Vlade Republike Srbije i izaslanik predsednika Republike Srbije prof. dr Đuro Macut položio je danas, povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

„Neka je večna slava i hvala herojima koji su svoje živote dali za slobodu otadžbine“, napisao je prof. dr Đuro Macut u spomen-knjizi.

Dan pobede obeležava se u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je nacistička Nemačka kapitulirala.

Ali, koja Nemačka? Ona iz 1945. ili ona iz 1918?

Jer, na Avali je spomenik Neznanom junaku, koji se borio u Prvom svetskom ratu. Ne u Drugom.

Stoga se postavlja pitanje šta je novopečeni premijer radio na Avali, a ne na mestu prikladnom za to na današnji dan – groblju oslobodiocima Beograda koji se nalazi preko puta Novog groblja.

Zašto je Đuro Macut odlučio da zapuca na Avalu, a ne u širi centar Beograda, ostaće misterija.

Tek, da se podsetimo.

Spomenik Neznanom junaku na Avali je monumentalni mauzolej na vrhu planine Avala na jugoistoku Beograda (opština Voždovac). Tvorac ovog spomenika je hrvatski i jugoslovenski vajar Ivan Meštrović. Podignut je 1938. godine.

Prilikom povlačenja 1915, jedan srpski vojnik je poginuo na samom vrhu Avale. Nemci su ga sahranili i na krstači napisali Ein unbekannter serbischer Soldat.

Grob je 1921. bio „na putu da nestane“, pa je predstavništvo Narodne skupštine u junu prihvatilo predlog da se podigne „skroman spomenik“ u spomen svih palih neznanih junaka,[1] za koju svrhu je zatim formiran i odbor na čelu sa dr. Ivanom Ribarom.[2] Grob je iskopan 23. novembra 1921, kada se na osnovu pronađenih stvari utvrdilo da je to zaista bio srpski vojnik; stvari su odnesene u Beograd a kosti položene u sanduk i ponovo zakopane, u očekivanju gradnje projektovanog spomenika.[3] Odbor je u januaru 1922. uputio proglas građanstvu Beograda da spomenik podigne prestonica,[4] narednih meseci je organizovao predavanja, bioskopske predstave i druge aktivnosti za prikupljanje novca.

U blizini srednjovekovnog utvrđenog grada Žrnova (12-15. vek) na vrhu Avale stanovnici okolnih sela podigli su 1922. godine kameni spomenik na mestu groba nepoznatog palog ratnika iz Prvog svetskog rata, osvećen 1. juna te godine.[6] Sokoli su sledećeg septembra priredili svečani pomen.[7] Kasnije te godine je raspisan konkurs za nacrt spomenika, ali nijedan nije zadovoljavao kriterijume.[8] U februaru 1925, delegacija Jerusalimske patrijaršije položila je na Avali lovorov venac sa Krstom Ordena Svetog groba, kasnije predat Vojnom muzeju.

Nakon nešto više od jedne decenije, po želji kralja Aleksandra I Karađorđevića, a u skladu sa opštom akcijom podizanja spomenika Neznanom junaku u drugim zemljama saveznicama u tom ratu (od 1920. godine Francuskoj, Engleskoj, Italiji, Belgiji, Kanadi, SAD), porušeni su ostaci grada Žrnova i na tom prostoru izgrađeno monumentalno spomen obeležje – mauzolej Neznanom junaku, najmonumentalniji javni spomenik na najvišoj koti Beograda. To je postalo simbolično mesto odavanja počasti svim palim ratnicima u ratovima 1912-1918. godine.

Ovo je arhitektonsko-skulptorsko delo izvedeno prema nacrtima Ivana Meštrovića, izuzetno angažovanog skulptora u Kraljevini Jugoslaviji. Umetnik je izabran po snazi kojom je trebalo da deluje spomenik takvog značaja. U osmišljavanju programskog koncepta, pored Meštrovića učestvovao je i prelomnu odluku u izboru projekta doneo sam kralj Aleksandar.

Onaj drugi spomenik, koji je premijer trebalo da obiđe danas, spomenik kulture Groblje oslobodilaca Beograda, posvećen je borcima palim prilikom oslobođenja prestonice 1944. godine. U ovom memorijalnom kompleksu sahranjeno je više od 2.000 boraca, među kojima su 721 borac Crvene armije i 1391 borac Jugoslovenske narodne armije. Groblje oslobodilaca Beograda nalazi se na uglu Ruzveltove i Preradovićeve ulice, preko puta Novog groblja. Otvoreno je 20. oktobra 1954. godine povodom obeležavanja deset godina od oslobođenja Beograda 1944. godine.

Projekat ove memorijalne celine radio je arhitekta Branko Bon zajedno sa inženjerom Aleksandrom Krstićem, koji je radio projekat hortikulture.

Jedno od glavnih obeležja u kompleksu je monumentalna ulazna kapija koja je delo vajara Radete Stankovića.

Nekoliko decenija nakon otvaranja memorijalne celine, ispred ulaza na groblje je 1988. godine otkriven spomenik partizanu, koji je takođe rad vajara Stankovića. Figura partizana ispred ulaza na Groblje oslobodilaca Beograda visoka je 2,8 metara i predstavlja obeležje mira.

U središtu kompleksa ističe se figura borca Crvene armije koja je delo vajara Antuna Augustinčića.

Spomen-obeležje palim borcima čini park u kom se nalaze posmrtni ostaci sovjetskih i jugoslovenskih vojnika. Grobovi boraca JNA nalaze se u prvom delu parka, a u drugom delu su grobovi boraca Crvene armije.

Svakog 20. oktobra na Dan oslobođenja Beograda polažu se venci i odaje pošta oslobodiocima glavnog grada. Venci se polažu i 9. maja kada Beograd obeležava Dan pobede nad fašizmom.

To je lekcija koju bi premijer Đuro Macut trebalo da nauči.

(Nova.rs)