Нова.рс: Поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, Ђуро Мацут положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали - који се борио у Првом светском рату

Председник Владе Републике Србије и изасланик председника Републике Србије проф. др Ђуро Мацут положио је данас, поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.

„Нека је вечна слава и хвала херојима који су своје животе дали за слободу отаџбине“, написао је проф. др Ђуро Мацут у спомен-књизи.

Дан победе обележава се у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је нацистичка Немачка капитулирала.

Али, која Немачка? Она из 1945. или она из 1918?

Јер, на Авали је споменик Незнаном јунаку, који се борио у Првом светском рату. Не у Другом.

Стога се поставља питање шта је новопечени премијер радио на Авали, а не на месту прикладном за то на данашњи дан – гробљу ослободиоцима Београда који се налази преко пута Новог гробља.

Зашто је Ђуро Мацут одлучио да запуца на Авалу, а не у шири центар Београда, остаће мистерија.

Тек, да се подсетимо.

Споменик Незнаном јунаку на Авали је монументални маузолеј на врху планине Авала на југоистоку Београда (општина Вождовац). Творац овог споменика је хрватски и југословенски вајар Иван Мештровић. Подигнут је 1938. године.

Приликом повлачења 1915, један српски војник је погинуо на самом врху Авале. Немци су га сахранили и на крстачи написали Еин унбеканнтер сербисцхер Солдат.

Гроб је 1921. био „на путу да нестане“, па је представништво Народне скупштине у јуну прихватило предлог да се подигне „скроман споменик“ у спомен свих палих незнаних јунака,[1] за коју сврху је затим формиран и одбор на челу са др. Иваном Рибаром.[2] Гроб је ископан 23. новембра 1921, када се на основу пронађених ствари утврдило да је то заиста био српски војник; ствари су однесене у Београд а кости положене у сандук и поново закопане, у очекивању градње пројектованог споменика.[3] Одбор је у јануару 1922. упутио проглас грађанству Београда да споменик подигне престоница,[4] наредних месеци је организовао предавања, биоскопске представе и друге активности за прикупљање новца.

У близини средњовековног утврђеног града Жрнова (12-15. век) на врху Авале становници околних села подигли су 1922. године камени споменик на месту гроба непознатог палог ратника из Првог светског рата, освећен 1. јуна те године.[6] Соколи су следећег септембра приредили свечани помен.[7] Касније те године је расписан конкурс за нацрт споменика, али ниједан није задовољавао критеријуме.[8] У фебруару 1925, делегација Јерусалимске патријаршије положила је на Авали ловоров венац са Крстом Ордена Светог гроба, касније предат Војном музеју.

Након нешто више од једне деценије, по жељи краља Александра И Карађорђевића, а у складу са општом акцијом подизања споменика Незнаном јунаку у другим земљама савезницама у том рату (од 1920. године Француској, Енглеској, Италији, Белгији, Канади, САД), порушени су остаци града Жрнова и на том простору изграђено монументално спомен обележје – маузолеј Незнаном јунаку, најмонументалнији јавни споменик на највишој коти Београда. То је постало симболично место одавања почасти свим палим ратницима у ратовима 1912-1918. године.

Ово је архитектонско-скулпторско дело изведено према нацртима Ивана Мештровића, изузетно ангажованог скулптора у Краљевини Југославији. Уметник је изабран по снази којом је требало да делује споменик таквог значаја. У осмишљавању програмског концепта, поред Мештровића учествовао је и преломну одлуку у избору пројекта донео сам краљ Александар.

Онај други споменик, који је премијер требало да обиђе данас, споменик културе Гробље ослободилаца Београда, посвећен је борцима палим приликом ослобођења престонице 1944. године. У овом меморијалном комплексу сахрањено је више од 2.000 бораца, међу којима су 721 борац Црвене армије и 1391 борац Југословенске народне армије. Гробље ослободилаца Београда налази се на углу Рузвелтове и Прерадовићеве улице, преко пута Новог гробља. Отворено је 20. октобра 1954. године поводом обележавања десет година од ослобођења Београда 1944. године.

Пројекат ове меморијалне целине радио је архитекта Бранко Бон заједно са инжењером Александром Крстићем, који је радио пројекат хортикултуре.

Једно од главних обележја у комплексу је монументална улазна капија која је дело вајара Радете Станковића.

Неколико деценија након отварања меморијалне целине, испред улаза на гробље је 1988. године откривен споменик партизану, који је такође рад вајара Станковића. Фигура партизана испред улаза на Гробље ослободилаца Београда висока је 2,8 метара и представља обележје мира.

У средишту комплекса истиче се фигура борца Црвене армије која је дело вајара Антуна Аугустинчића.

Спомен-обележје палим борцима чини парк у ком се налазе посмртни остаци совјетских и југословенских војника. Гробови бораца ЈНА налазе се у првом делу парка, а у другом делу су гробови бораца Црвене армије.

Сваког 20. октобра на Дан ослобођења Београда полажу се венци и одаје пошта ослободиоцима главног града. Венци се полажу и 9. маја када Београд обележава Дан победе над фашизмом.

То је лекција коју би премијер Ђуро Мацут требало да научи.

(Нова.рс)