Нова.рс: Људи из земље уништене рударењем и корупцијом срећу траже у Србији - Гана је некад била богата држава, а сад је непрепознатљива

 У време када миграције све чешће прате савремене токове економских и друштвених промена, интересовање младих из Гане за Србију као дестинацију за рад и живот изненађује многе. Како то да људи из једне афричке земље бирају баш Србију – државу која сама има своје изазове и није економски лидер у Европи? Одговор није једноставан, већ сложен сплет фактора који се тичу унутрашњих прилика у Гани, као и посебних могућности које Србија, наизглед неочекивано, пружа.

Током посете Марка Ђурића, министра спољних послова Србије, Гани, објављено је да су две државе у завршној фази договора о Меморандуму о мобилности радне снаге. Циљ је да Гана добије део од укупно 100.000 радних дозвола које Србија планира да изда у наредној години. Договор није само правни оквир: он представља стратешки одговор на вишеструке потребе — Гана да омогући запослење младима, Србија да надокнади радни дефицит узрокован демографским падом али и бројним другим проблемима због којих млади све више одлазе у иностранство.

Некада богата земља

Гана је била прва држава у подсахарској Африци која је добила независност 1957. године, као тадашња Британска Златна Обала, предвођена визионаром Кваме Нкрумахом. На почетку, земља је била богата какаом, златом и дрвним ресурсима, са обећавајућом инфраструктуром и амбициозним индустријским пројектима попут Акосомбо бране, изграђене да осигура енергију за индустријски развој. На врхунцу просперитета, Гана је била међу главним светским извозником какаових зрна и злата — а у финансијској документацији из 1930-их чак је чинила више од половине глобалне производње какаа.

Деценије економских проблема

Међутим, већ деценијама, земља се суочава с структуралним проблемима: често политичко превирање, државна контрола над економијом, нереални пројекти, међународна задуживања и неадекватно управљање јавним финансијама. Крајем 20. века и почетком 21. века, након више војних удара и периода диктатуре, Гана уводи мере штедње под окриљем ММФ-а и Светске банке, али те реформе често доносе услове — високе камате, смањене социјалне бенефиције и стагнацију индустријског развоја.

Иако је економија забележила изузетне стопе раста након 2010. године (и до 14% годишње), те користи нису биле једнако расподељене: рурална подручја остају запостављена, а зависност од извоза сировина — какао, злато, нафта — чини земљу рањивом на флуктуације цена на међународном тржишту.

Корупција

Године 2022. инфлација је достигла 54%, док је јавни дуг премашио 100 % БДП а. Фискална неодговорност и високо задуживање довели су до финансијске кризе, увођења противинфлационих мера и државног задуживања за сервисирање дуга уместо инвестиција у развојне програме.

Уз то, корупција се дубље укоренила: процене говоре да Гана годишње губи и до 3 милијарде долара због неправилности, неефикасних пројеката и нетранспарентног управљања средствима. То је резултовало осиромашењем јавних услуга попут здравства, образовања, инфраструктуре и производних капацитета.

Рударење и еколошка катастрофа

Гана је позната по богатим природним ресурсима, пре свега злату, али и рибарству које је деценијама било основа економије и егзистенције хиљада људи. Међутим, последњих година ситуација се рапидно мења – илегално рударење злата на рекама као што су Пра и Анкобра доводи до загађења речних токова отровним металима попут олова и арсена, уништавања мангрова, природних станишта рибе и других врста.Ушће реке Пра, друго по величини после ушћа Волте, некада је било богато са више од 30 морских врста, али сада, према истраживањима, остало је мање од 30% тих врста.

Рибе попут кирњи, као и шкампи и остриге, некада су биле уобичајене у овим ушћима, али данас више нису.

Последице су далекосежне: локална производња рибе опада из године у годину, а држава увози стотине хиљада тона рибљих производа вредних милијарде ганских седија. Ово угрожава егзистенцију рибарских заједница које се суочавају са губитком прихода и посла.

Управо ова еколошка и економска криза у традиционалним секторима тера многе младе да траже излаз из неизвесности.

Србија као неочекивана прилика за Ганце

Иако Србија није привлачна као богате земље Западне Европе, она нуди нешто што је младима из Гане и те како важно – легалне могућности за запослење и стабилан статус. У протеклих неколико година, Србија је активно развијала билатералне односе са Ганом, фокусирајући се на споразуме о мобилности радне снаге који би омогућили долазак хиљада младих Ганца да раде у грађевинарству, здравству, пољопривреди, ИТ сектору и услужним делатностима.

На први поглед, можда делује парадоксално што људи из сиромашније земље бирају Србију која такође има ограничене ресурсе и нижи стандард у поређењу са западноевропским државама. Међутим, кључна предност Србије јесте лакши приступ добијању радних дозвола и формалном запошљавању, што је у многим европским земљама све теже постићи због компликованих имиграционих процедура и високих захтева.

Србија се, као и многе земље у региону, суочава са падом наталитета и старењем становништва, што директно утиче на смањење доступне радне снаге. Многи Срби одлазе на рад у земље са бољим економским приликама, остављајући тржиште рада празним и отвореним за мигранте.

Споразуми о мобилности радне снаге и образовне могућности

У току су преговори и припрема Меморандума о разумевању о мобилности радне снаге. Овај споразум има за циљ да формализује долазак и рад хиљада младих Ганаца у Србији, пружајући им законску сигурност и интеграцију.

Осим радних дозвола, Србија нуди и стипендије у оквиру програма „Свет у Србији“, намењене студентима из Гане, што је додатни подстицај за образовање и будућу каријеру. Многи од оних који дођу у Србију планирају да остану дуже време, па и да своје породице преселе.

Наравно, живот у Србији доноси и своје изазове. Клима, језик, културне разлике и релативно нижи животни стандард у поређењу са развијеним западним земљама су ствари на које се млади Ганци морају привикавати.

Како мигранти све више долазе у Србију?

У последњих неколико година, Србија је већ постала дом све већем броју страних радника, посебно у секторима као што су грађевина, логистика, транспорт и услужне делатности. На улицама већих градова, попут Београда, Новог Сада и Ниша, све је чешћа слика миграната који раде као возачи, курири, достављачи хране или запослени у складиштима и фабрикама. Највише их долази из азијских земаља попут Индије, Непала, Бангладеша и Филипина, али у последње време све више и из афричких земаља, међу којима је и Гана. Ови радници често преузимају послове које домаће становништво више не жели да обавља – било због услова рада, плата или перцепције тих занимања. Њихово присуство постаје уочљиво и у мањим срединама, где помажу да се одрже основне економске активности, посебно у индустријама које пате од хроничног недостатка радне снаге. Упркос почетним предрасудама, многи послодавци и грађани све више препознају значај и допринос који страни радници дају српској економији.

(Нова.рс)