Nova ekonomija: Srbija na ruskom gasu uštedela 300 miliona evra za godinu dana

Samo tokom prošle godine, u odnosu na cenu azerbejdžanskog gasa, Srbija je uštedela 300 miliona evra, više nego što EU donira godišnje Srbiji u procesu priključenja, a verovatno i znatno više nego da smo kupovala tečni gas (LNG) preko grčkih ili turskih terminala, piše "Nova ekonomija".

Gasni aranžman sa Rusijom je u protekle četiri godine, od kada je naglo poskupeo gas, doneo Srbiji ogromne koristi, jer je omogućio nabavku gasa po ceni koja je znatno niža od tržišne, piše "Nova ekonomija". Kako se navodi, tokom 2024. godine cena gasa od "Gasproma" je bila čak 35 odsto niža od cene po kojoj kupujemo gas od azerbejdžanske kompanije SOKAR, dok bi, da nabavljamo gas preko LNG terminala, cena bila još veća.

"Samo tokom prošle godine, u odnosu na cenu SOKAR-a, Srbija je uštedela 300 miliona evra, više nego što EU donira godišnje Srbiji u procesu priključenja, a verovatno i znatno više nego da smo kupovala tečni gas (LNG) preko grčkih ili turskih terminala", piše "Nova ekonomija".

U tekstu se navodi da je, ukoliko bi došlo do jednostranog preuzimanja NIS-a, izvesno da će "Gasprom", kao većinski vlasnik te kompanije, prestati da prodaje gas po povlašćenim uslovima, a "nije isključeno ni da će obustaviti snabdevanje u potpunosti".

Dodaje se da se, iako je otvaranjem dva gasovoda prema Bugarskoj Srbija već značajno diverzifikovala mogućnosti za snabdevanje gasom, u javnosti neprestano ponavlja da treba mnogo više da se uradi na diverzifikaciji snabdevanja i da se izgrade interkonektori ka Rumuniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, pa čak i Bosni i Hercegovini.

Ponavljaju se poruke koje stižu iz Vašingtona i Brisela, po kojima je jedino bitno da Srbija prestane da kupuje ruski gas. To na papiru možda lepo zvuči, ali realnost je drugačija

U suštini, ponavljaju se poruke koje stižu iz Vašingtona i Brisela, po kojima je jedino bitno da Srbija prestane da kupuje ruski gas, navodi "Nova ekonomija" i dodaje da to na papiru možda lepo zvuči, ali realnost je drugačija.

Pre svega, gradnja interkonektora je kapitalan infrastrukturni projekat i podrazumeva značajne investicije, koje mogu da se isplate samo ukoliko gasovodom ide gas.

"Ako bi Srbija izgradila još četiri interkonektora, imala bi ukupno osam različitih pravaca za snabdevanje gasom, što je potpuno besmisleno rasipanje novca za potrošača koji troši samo tri milijarde kubika; od tih gasovoda samo 'Balkanski tok' ima veliki kapacitet i služi za snabdevanje za više država. Veći deo tih gasovoda malo bi se koristio (a možda se ne bi ni koristio) i bio bi potpuno neisplativ. Inače, pored početne investicije u gradnju, gasovode bi trebalo napuniti gasom i održavati, što podrazumeva dodatne troškove", piše "Nova ekonomija".

Dodaje se da nijedna država u okruženju nema ekonomski interes za gradnju interkonektora prema Srbiji, niti ga ima Srbija i da je jedini način da se takva, u suštini besmislena, mreža izgradi da EU finansira te projekte.

Ni interkonektor Niš-Sofija nikada se ne bi izgradio da EU nije donirala Bugarskoj pun iznos troškova, dok je Srbija manji deo sredstava dobila kroz donaciju, a ostatak kroz povoljan kredit Evropske investicione banke.

Samo gasovod prema Rumuniji ima smisla

"Nova ekonomija" piše da je jedini potencijalno izgledan, isplativ pravac za novi gasovod je prema Rumuniji, ali da će ta država postati izvoznik gasa kada se aktiviraju novootkrivena nalazišta u Crnom moru 2027. godine, dok trenutno i Rumunija uvozi gas. Sa naše strane potrebno je da se izgradi 13 kilometara gasovoda i 85 kilometara sa rumunske strane.

Severna Makedonija tek treba da počne da gradi gasovod ka Grčkoj, a izgradnja gasovoda ka Srbiji još nije ugovorena. Što se Bosne i Hercegovine tiče, njen jedini gasovod je iz Srbije, iz pravca Malog Zvornika. Planira se gasno povezivanje BiH sa Hrvatskom, što je bilo predmet velikog sporenja Hrvata i Bošnjaka, pa je, uz veliki pritisak iz Vašingtona, krajem oktobra postignut načelan sporazum da gasovod grade američke firme uz koncesiju. Inače, nema ni dovoljno raspoloživog gasa u Hrvatskoj za prodaju bez novih LNG terminala, sve i da dođe do dogovora.

Turska je ključ za snabdevanje gasom?

"Nova ekonomija" ukazuje da Jugoistočna Evropa ima prilično ograničene mogućnosti za snabdevanje gasom sa svoje teritorije: pored Hrvatske, samo Grčka ima dva LNG terminala kapaciteta oko 11 milijardi kubika. Nijedna država nema dovoljno sopstvenog gasa, osim Rumunije koja bi posle 2027. godine mogla da ima, i to ne preterano velike, viškove gasa. Grčka je tek nedavno odlučila da krene u istraživanja nalazišta gasa i biće potrebno nekoliko godina da bi eventualno mogla da komercijalno iz njih dobija gas.

Jugoistočna Evropa ima prilično ograničene mogućnosti za snabdevanje gasom sa svoje teritorije

Najbliži terminal za LNG nalazi se u grčkoj luci Aleksandropulos, kapaciteta šest milijardi kubika, koji je inače tek u oktobru, posle velikih tehničkih problema, počeo da radi punim kapacitetom. Srbija odatle ne može da računa na veće količine gasa, pošto je terminal već "rasprodat". Sama Grčka troši sve više gasa, jer gasi termoelektrane na ugalj i pritom namerava da prekine nabavku ruskog gasa.

Deo gasa iz ovog terminala je rezervisan za veliku gasnu elektranu snage 840 mega-vata koja se gradi u tom gradu. Bugarska je rezervisala milijardu kubika, deo treba da ide za Severnu Makedoniju, dok je Srbija zakupila 300 miliona kubika.

Region može da se snabdeva iz dodatnih izvora ili sa Zapada (Italije, Austrije i Nemačke) uz ogromne transportne troškove ili, što je jedino realno, iz pravca Turske.

Turska je postala veliko gasno čvorište zahvaljujući svom geostrateškom položaju, ali i mudroj energetskoj politici. Ona poseduje gasovode velikog kapaciteta prema Rusiji, Azerbejdžanu i Iranu kao izvorištima i prema Bugarskoj i Grčkoj kao potrošačima gasa.

Raspolaže i sa pet terminala za LNG kapaciteta 40 do 50 milijardi kubika, a pored toga naglo povećava sopstvenu proizvodnju prirodnog gasa sa novootvorenih nalazišta u Crnom moru, iz kojih će moći da pokrije deo domaće potrošnje. Zato samo Turska ima ogroman potencijal za snabdevanje regiona u budućnosti, pod pretpostavkom da više ne bude ruskog gasa (a on i sada ide preko Turske).

Preko Turske i Bugarske Srbija je obezbedila kvotu od 400 miliona kubika godišnje iz Azerbejdžana, koji dolaze preko gasovoda TAP. Više gasa iz te države ne možemo dobiti sve dok se za godinu dana ne poveća za 1,2 milijarde kubika kapacitet tog gasovoda.

Inače, najveći deo azerbejdžanskog gasa u gasovodu TAP unapred je rasprodat još prilikom njegove gradnje. Od Azerbejdžana se eventualno može povući nešto više gasa kada se sledeće godine poveća kapacitet gasovoda, ali i tu je prostor za našu dodatnu kupovinu ograničen.

Ako prestanu isporuke iz Rusije, jedini izgledan izvor je kupovina gasa preko terminala za LNG u Turskoj, gde ima raspoloživog prostora. Srbija može da kupi LNG iz Katara, SAD ili Alžira.

Politički dogovor je postignut, potpisan je memorandum o razumevanju za gradnju gasovoda kapaciteta 1,6 milijardi kubika i očekuje se da bude završen u oktobru 2027. godine.

Interkonektor prema Hrvatskoj nema nikakvog opravdanja, jer ta država ima samo jedan terminal za snabdevanje LNG-om, koji je već "rasprodat" postojećim korisnicima (Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj).

Inače, EU je donacijom od 533 miliona evra finansirala proširenje gasovodne mreže u Hrvatskoj, kako bi se dodatnim količinama gasa snabdevale Slovenija i Mađarska. Bez te donacije, ni Hrvatska ne bi proširivala kapacitet LNG terminala na Krku sa 2,8 na 6 milijardi kubika. Zato nije realno očekivati da će bilo ko izgraditi interkonektor, osim ako to ne bude finansirano iz Brisela, navodi "Nova ekonomija".

(RT Balkan)