Нова економија: Србија на руском гасу уштедела 300 милиона евра за годину дана

Само током прошле године, у односу на цену азербејџанског гаса, Србија је уштедела 300 милиона евра, више него што ЕУ донира годишње Србији у процесу прикључења, а вероватно и знатно више него да смо куповала течни гас (ЛНГ) преко грчких или турских терминала, пише "Нова економија".

Гасни аранжман са Русијом је у протекле четири године, од када је нагло поскупео гас, донео Србији огромне користи, јер је омогућио набавку гаса по цени која је знатно нижа од тржишне, пише "Нова економија". Како се наводи, током 2024. године цена гаса од "Гаспрома" је била чак 35 одсто нижа од цене по којој купујемо гас од азербејџанске компаније СОКАР, док би, да набављамо гас преко ЛНГ терминала, цена била још већа.

"Само током прошле године, у односу на цену СОКАР-а, Србија је уштедела 300 милиона евра, више него што ЕУ донира годишње Србији у процесу прикључења, а вероватно и знатно више него да смо куповала течни гас (ЛНГ) преко грчких или турских терминала", пише "Нова економија".

У тексту се наводи да је, уколико би дошло до једностраног преузимања НИС-а, извесно да ће "Гаспром", као већински власник те компаније, престати да продаје гас по повлашћеним условима, а "није искључено ни да ће обуставити снабдевање у потпуности".

Додаје се да се, иако је отварањем два гасовода према Бугарској Србија већ значајно диверзификовала могућности за снабдевање гасом, у јавности непрестано понавља да треба много више да се уради на диверзификацији снабдевања и да се изграде интерконектори ка Румунији, Хрватској, Северној Македонији, па чак и Босни и Херцеговини.

Понављају се поруке које стижу из Вашингтона и Брисела, по којима је једино битно да Србија престане да купује руски гас. То на папиру можда лепо звучи, али реалност је другачија

У суштини, понављају се поруке које стижу из Вашингтона и Брисела, по којима је једино битно да Србија престане да купује руски гас, наводи "Нова економија" и додаје да то на папиру можда лепо звучи, али реалност је другачија.

Пре свега, градња интерконектора је капиталан инфраструктурни пројекат и подразумева значајне инвестиције, које могу да се исплате само уколико гасоводом иде гас.

"Ако би Србија изградила још четири интерконектора, имала би укупно осам различитих праваца за снабдевање гасом, што је потпуно бесмислено расипање новца за потрошача који троши само три милијарде кубика; од тих гасовода само 'Балкански ток' има велики капацитет и служи за снабдевање за више држава. Већи део тих гасовода мало би се користио (а можда се не би ни користио) и био би потпуно неисплатив. Иначе, поред почетне инвестиције у градњу, гасоводе би требало напунити гасом и одржавати, што подразумева додатне трошкове", пише "Нова економија".

Додаје се да ниједна држава у окружењу нема економски интерес за градњу интерконектора према Србији, нити га има Србија и да је једини начин да се таква, у суштини бесмислена, мрежа изгради да ЕУ финансира те пројекте.

Ни интерконектор Ниш-Софија никада се не би изградио да ЕУ није донирала Бугарској пун износ трошкова, док је Србија мањи део средстава добила кроз донацију, а остатак кроз повољан кредит Европске инвестиционе банке.

Само гасовод према Румунији има смисла

"Нова економија" пише да је једини потенцијално изгледан, исплатив правац за нови гасовод је према Румунији, али да ће та држава постати извозник гаса када се активирају новооткривена налазишта у Црном мору 2027. године, док тренутно и Румунија увози гас. Са наше стране потребно је да се изгради 13 километара гасовода и 85 километара са румунске стране.

Северна Македонија тек треба да почне да гради гасовод ка Грчкој, а изградња гасовода ка Србији још није уговорена. Што се Босне и Херцеговине тиче, њен једини гасовод је из Србије, из правца Малог Зворника. Планира се гасно повезивање БиХ са Хрватском, што је било предмет великог спорења Хрвата и Бошњака, па је, уз велики притисак из Вашингтона, крајем октобра постигнут начелан споразум да гасовод граде америчке фирме уз концесију. Иначе, нема ни довољно расположивог гаса у Хрватској за продају без нових ЛНГ терминала, све и да дође до договора.

Турска је кључ за снабдевање гасом?

"Нова економија" указује да Југоисточна Европа има прилично ограничене могућности за снабдевање гасом са своје територије: поред Хрватске, само Грчка има два ЛНГ терминала капацитета око 11 милијарди кубика. Ниједна држава нема довољно сопственог гаса, осим Румуније која би после 2027. године могла да има, и то не претерано велике, вишкове гаса. Грчка је тек недавно одлучила да крене у истраживања налазишта гаса и биће потребно неколико година да би евентуално могла да комерцијално из њих добија гас.

Југоисточна Европа има прилично ограничене могућности за снабдевање гасом са своје територије

Најближи терминал за ЛНГ налази се у грчкој луци Александропулос, капацитета шест милијарди кубика, који је иначе тек у октобру, после великих техничких проблема, почео да ради пуним капацитетом. Србија одатле не може да рачуна на веће количине гаса, пошто је терминал већ "распродат". Сама Грчка троши све више гаса, јер гаси термоелектране на угаљ и притом намерава да прекине набавку руског гаса.

Део гаса из овог терминала је резервисан за велику гасну електрану снаге 840 мега-вата која се гради у том граду. Бугарска је резервисала милијарду кубика, део треба да иде за Северну Македонију, док је Србија закупила 300 милиона кубика.

Регион може да се снабдева из додатних извора или са Запада (Италије, Аустрије и Немачке) уз огромне транспортне трошкове или, што је једино реално, из правца Турске.

Турска је постала велико гасно чвориште захваљујући свом геостратешком положају, али и мудрој енергетској политици. Она поседује гасоводе великог капацитета према Русији, Азербејџану и Ирану као извориштима и према Бугарској и Грчкој као потрошачима гаса.

Располаже и са пет терминала за ЛНГ капацитета 40 до 50 милијарди кубика, а поред тога нагло повећава сопствену производњу природног гаса са новоотворених налазишта у Црном мору, из којих ће моћи да покрије део домаће потрошње. Зато само Турска има огроман потенцијал за снабдевање региона у будућности, под претпоставком да више не буде руског гаса (а он и сада иде преко Турске).

Преко Турске и Бугарске Србија је обезбедила квоту од 400 милиона кубика годишње из Азербејџана, који долазе преко гасовода ТАП. Више гаса из те државе не можемо добити све док се за годину дана не повећа за 1,2 милијарде кубика капацитет тог гасовода.

Иначе, највећи део азербејџанског гаса у гасоводу ТАП унапред је распродат још приликом његове градње. Од Азербејџана се евентуално може повући нешто више гаса када се следеће године повећа капацитет гасовода, али и ту је простор за нашу додатну куповину ограничен.

Ако престану испоруке из Русије, једини изгледан извор је куповина гаса преко терминала за ЛНГ у Турској, где има расположивог простора. Србија може да купи ЛНГ из Катара, САД или Алжира.

Политички договор је постигнут, потписан је меморандум о разумевању за градњу гасовода капацитета 1,6 милијарди кубика и очекује се да буде завршен у октобру 2027. године.

Интерконектор према Хрватској нема никаквог оправдања, јер та држава има само један терминал за снабдевање ЛНГ-ом, који је већ "распродат" постојећим корисницима (Мађарској, Словенији и Хрватској).

Иначе, ЕУ је донацијом од 533 милиона евра финансирала проширење гасоводне мреже у Хрватској, како би се додатним количинама гаса снабдевале Словенија и Мађарска. Без те донације, ни Хрватска не би проширивала капацитет ЛНГ терминала на Крку са 2,8 на 6 милијарди кубика. Зато није реално очекивати да ће било ко изградити интерконектор, осим ако то не буде финансирано из Брисела, наводи "Нова економија".

(РТ Балкан)