Хроника | |||
Нова економија: Рок за завршетак радова прве линије метроа поново померен, са 2028. на 2030. Буџет за метро све мањи |
уторак, 03. децембар 2024. | |
Рок за завршетак радова прве линије метроа поново је померен, са 2028. на 2030. годину, кажу из ЈКП “Београдски метро и воз” за Нову економију.
До краја 2030. године ће, према последњим званичним информацијама датим нашој редакцији, бити готови радови на првој фази „линије један“ београдског метроа. Како из “Београдског метроа” кажу, прва фаза обухвата руту од почетне станице Железник до крајњег терминуса – станице Панчевачки мост. Према ранијим најавама, Београд је до краја 2030. године требало да има већ две линије метроа. Прва је требало да буде готова раније, 2028. године. Шта ће се радити наредне године? Наредна година ће, најављују из овог јавног предузећа, бити кључна када је у питању сам почетак радова. Како кажу из “Метроа”, у другом кварталу 2025. почиње се са припремним радовима у оквиру изградње прве фазе линије један београдског метроа, а које подразумевају измештање подземних инсталација рашчишћавање и комплетну припрему терена. До краја 2025. требало би да почињу грађевински радови на изградњи самих станица, чему ће претходити потписивање уговора са извођачима – кинеском компанијом Пауер Чајна и француском компанијом Алстом. Како кажу из „Метроа“, кредит од Дојче банке, вредности од 178,38 милиона евра, недавно усвојен, обезбедиће средства за почетак кључних активности, првенствено на Депоу на Макишу и значајно убрзати радови у оквиру изградње прве фазе „линије 1“ метроа. Из Депоа Макиш, иначе, управљаће се целокупним системом метроа. Шта је досад урађено? Из “Београдског метроа” кажу да су радови на насипању терена на Макишком пољу завршени. Радови су започети крајем 2021. године на локацији од 72 хектара. Такође, насута је површина за будући Депо Макиш, Парк&Риде и Терминус јавног градског превоза у близини почетне метро станице Железник. Изградња инфраструктурних објеката депоа на Макишу подразумева укупно седам објеката – административну зграду/контролно оперативни центар са четири хале: халу за инспекцију, халу за одржавање, халу за гарирање возова и халу за одржавање возила инфраструктуре. Остала два објекта су улазна портирница и трафостаница. Такође, како додају из “Метроа”, радиће се противпожарна станица која ће служити Депоу, али и целом Макишком пољу. Поред наведених објеката изградиће се колосеци, колосечне везе и интерне саобраћајнице са прикључцима на градску железничку и путну мрежу, а које ће обезбедити рад свих операција унутар депоа Макиш. “Када је у питању расељавање, први поступци решавања имовинско – правних односа на локацијама које су обухваћене Акционим планом расељавања започети су почетком 2023. године, док су последњи покренути током новембра текуће године. Сам Акциони план расељавања регулише, претежно, поступак одређивања накнаде, односно у себи садржи ‘матрицу права’ која ће се примењивати у поступцима одређивања накнаде по правноснажним решењима о експропријацији/административном преносу. Имајући у виду наведено, у поступцима одређивања накнаде на свим локацијама примењиваће се Акциони план расељавања и ова фаза ће трајати док се не испуне сви захтеви који су у самом плану наведени, а који су у складу са релевантним Стандардима учинка Међународне финансијске корпорације”, наводи се. Буџет за метро све мањи Како је Нова економија већ писала, буџет за метро у Београду поново је смањен. Наиме, буџетом са наредну, 2025. годину, предвиђене су инвестиције у изградњу Београдског метроа у износу од 6,5 милијарди динара, односно око 55,5 милиона евра. То је, међутим, мање у односу на инвестиције предвиђене буџетом за актуелну годину, које износе 7,4 милијарде динара, дакле око 63,24 милиона евра. Иначе, према ревидираној Фискалној стратегији 2025-2027, за изградњу метроа је обезбеђено 11 пута мање новца него што је првобитно предвиђено. Према првобитном плану, наиме, требало да је да буде издвојено више од 141 милијарде динара, и то 31,1 милијарда 2025. и још 110 милијарди 2026. године. Међутим, ипак је предвиђено укупно 13 милијарди динара – по 6,5 милијарди годишње. “Кресање” буџета метро је претрпео и 2023. године. Тада су, према Ребалансу буџета, средства за метро умањена са првобитно планираних 30, на четири милијарде динара. (Нова економија, Н1) |