Нова економија: Павиљони за ЕXПО биће срушени после изложбе, употребна дозвола током манифестације – непотребна

 „Експо је мој сан, мој живот, испуњење свега онога за шта смо се борили све ове године и кад ћемо моћи да подвучемо црту и кажемо ‘то је оно што смо урадили'“, рекао је председник Србије Аелксандар Вучић у једном од обраћања јавности. Тај сан је, судећи по до сада уложеном новцу и времену – скуп. О самој организацији изложбе се не зна много, јер је све и даље „у процесу“. Тако је у процесу и пријављивање учесника за изложбу. Свака од земаља учесница имаће свој павиљон у Београду, али исти ти павиљони ће, након завршетка изложбе бити срушени.

Колико ће коштати изградња павиљона и даље се не зна. Како су за Нову економију навели из предузећа Еxпо 2027 Београд, на изложби се очекује око 120 различитих земаља, међународних организација и компанија.

Свака од земаља имаће свој павиљон, али се коначан број павиљона не зна, јер се не зна ни колико земаља ће се пријавити за учешће.

„Категорије учесника ЕXПО изложбе су јасно дефинисане од стране Међународног бироа за изложбе (БИЕ) и управо подразумевају земље као званичне учеснике, компаније и међународне организације и павиљоне у делу ‘најбољих пракси’. Највећи број павиљона ће бити резервисан за земље чланице, а мањи за међународне организације и компаније“, навели су из тог предузећа.

На питање ко гради павиљоне, из предузећа Еxпо 2027 Београд рекли су да их граде земље учеснице у сарадњи са организатором изложбе.

Учесници наиме, имају апсолутну слободу у дефинисању својих павиљона и у смислу садржаја и у смислу свега осталог око функционисања павиљона.

„Саставни део процеса који учесници морају да прођу је слање концепта дизајна и архитектуре павиљона, што очекујемо да се заврши почетком следеће године“, наводи се у одговору Новој економији.

Ова прича не би била тако необична, да се у једном од докумената који је у вези са изменом Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе Еxпо Белграде 2027, налази и податак да ће павиљони за учеснике након што буду искоришћени за потребе изложбе, бити и срушени.

На њиховом месту биће изграђени објекти „који ће бити трајног карактера и за које ће бити потребно прибавити решење о употребној дозволи у складу са законом којим се уређује планирање и изградња“.

Какве ће зграде бити ту саграђене не знамо, јер план који држава има након Еxпа немамо.

Тематски павиљони 1,73 милијарди, рокови кратки

Тематски павиљони „Игра(ј) за човечанство“ и „Моћ игре“ до сада су коштали државу само за идејно решење, разраду и продукцију садржаја укупно близу 1,73 милијарди динара.

Закон о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе Еxпо Белграде 2027, познатији као лекс специјалис за ЕXПО, недавно је измењен и такав усвојен од стране Владе Србије.

У анализи закона наводи се, да је утврђено да, „с обзиром на рокове који су одређени за саму реализацију изложбе, решења постојећег закона нису најцелисходнија у контексту благовремене реализације тих обавеза, нарочито у домену изградње објеката и инфраструктуре“.

То значи, да се изградња свега што је потребно за реализацију изложбе „мора убрзати“, односно да су рокови кратки, а времена све мање.

Тако је одлучено да се закон измени, па се у њему сада налази ставка према којој се објекти који буду изграђени могу пустити у рад када се изда позитиван извештај Комисије за технички преглед.

Тај извештај треба да садржи позитивну оцену о испуњености услова за привремено коришћење тј. пуштање у рад објеката који испуњавају основне захтеве прописане законом.

Како се објашњава у анализи ефеката, појавила се потреба за увођењем ефикаснијег режима „исходовања“ неопходних дозвола и друге потребне документације како би сви објекти и инфраструктура били изграђени пре почетка одржавања међународне специјализоване изложбе ЕXПО БЕЛГРАДЕ 2027, „а имајући у виду да је реч о специфичном начину грађења објеката који су по својој функцији различити“.

„Ови објекти се привремено пуштају у рад и користе у трајању од двадесет четири месеца, почев од дана издавања позитивног извештаја Комисије за технички преглед, а инвеститор је дужан да у том временском периоду прибави употребну дозволу„, наводи се у документу.

Дакле, сви објекти који буду били изграђени имаће само дозволу за привремено пуштање у рад, а онда инвеститор има рок од 24 месеца, односно две године, да прибави и употребну дозволу.

Наиме, како се истиче у самом документу, ово решење се разликује од решења у закону којим се уређује планирање и изградња, зато што су ови објекти о којима се говори заправо павиљони за учеснике изложбе који су привременог карактера, што значи да ће по завршетку изложбе бити уклоњени.

До почетка одржавања саме изложбе има тачно 27 месеци, јер изложба у Београду почиње 15. маја 2027. године и траје до 15. августа те године.

Поставља се питање, да ли ће сви ови објекти уопште имати употребну дозволу, ако инвеститор има рок од 24 месеца да је набави, након што Комисија за технички преглед изда позитиван извештај и пусти објекте у рад.

РЕРИ указао на недостатке измена лекс специјалиса

Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину ( РЕРИ) недавно је  указао на недостатке измена Закона о планирању и изградњи и Закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе ЕXПО Белграде 2027, којима се укида обавеза прибављања кључних сагласности и одобрења којима се гарантује безбедност коришћења објеката и њиховог утицаја на животну средину.

Како су навели из РЕРИ-ја при изради предлога закона није било омогућено учешће јавности, иако се изменама суспендује примена кључних механизама који обезбеђују сигурност грађевина, здравље људи и заштиту животне средине, као и очување културне баштине.

О изменама закона, напомиње РЕРИ, грађани нису информисани на било који начин.

„Измене и допуне посебног закона за реализацију ЕXПО-а Влада образлаже тиме да је ‘утврђено да решења постојећег закона нису најцелисходнија у контексту благовремене реализације обавеза у домену изградње објеката’. Не постоји адекватно образложење ни за шеснаесту измену Закона о планирању и изградњи“, напомиње РЕРИ.

У том погледу, РЕРИ посебно упозорава на укидање обавезе прибављања употребне дозволе пре пуштања у рад објекта, укидање обавезе прибављања сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину и њено накнадно прибављање у фази издавања употребне дозволе (уколико је буде), као и на то да се искључује прибављање мишљења о потреби израде студије заштите непокретних културних добара у случају реализације пројеката од националног значаја.

Наиме, издавање употребне дозволе представља потврду надлежног органа да су испуњени сви услови да се одређени објекат може сматрати безбедним и подобним за употребу.

„Уколико нико од надлежних органа не проверава техничку документацију и не гарантује да је објекат подобан за употребу, нико не преузима одговорност уколико се испостави да објекат није безбедан. Имајући у виду да се током три месеца трајања изложбе очекује 3,5 милиона посета, безбедност објеката додатно добија на значају„, навели су из РЕРИ-ја.

Студија о процени утицаја на животну средину коју је инвеститор израдио сама по себи не значи ништа без сагласности органа надлежног за послове животне средине, коју је неопходно прибавити пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе, напомињу из организације.

„Процена утицаја је обесмишљена у сваком другом случају јер је накнадно прибављање сагласности бесмислено када је објекат већ изграђен„, додају.

Из организације сматрају да се искључивањем обавезе израде студије заштите непокретног културног добра, за све планске акте који се односе на реализацију пројеката од националног значаја доводи у питање очување интегритета, аутентичности и вредности културних добара услед промена у урбаном простору или околини са којом представља јединствену целину.

Напомињу и да ефикасно и квалитетно утврђивање и спровођење мера техничке заштите мора бити императив „у тренутку када релаизација пројеката ‘од националног значаја’ прети нестанку комплекса попут Београдског Сајма, Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду, дела Београдске тврђаве, Старе Шећеране и бројних других“.

(Нова економија)