Nikolaj Patrušev: Ne mogu se isključiti direktni napadi Zapada na ruske brodove i morsku infrastrukturu, kao ni na strane brodove uz prebacivanje krivice na Moskvu

 Ne mogu se isključiti direktni napadi Zapada na ruske brodove i morsku infrastrukturu, kao ni na strane brodove uz prebacivanje krivice na Moskvu, izjavio je pomoćnik predsednika Rusije i predsednik Pomorskog odbora Nikolaj Patrušev na sednici Saveta za strateški razvoj Ratne mornarice.

"Ne mogu se isključiti ni provokacije povezane sa direktnim napadima na ruske brodove i morsku infrastrukturu, kao ni na strane brodove i objekte, uz pokušaj prebacivanja odgovornosti na Moskvu", naglasio je Patrušev.

On je podsetio da NATO aktivno razvija i testira najnovija besposadna sredstva i autonomne podvodne uređaje, sposobne da deluju prikriveno i izvedu iznenadne udare na skoro sve površinske i podvodne objekte.

"Pored toga, u toku je stalno nadgledanje situacije na moru, uključujući i upotrebu bespilotnih tehnologija. Vojno-morske snage Finske, Švedske, Danske, Poljske i Nemačke intenzivno se jačaju najsavremenijim sredstvima i uvežbavaju koalicione akcije pod jedinstvenom komandom NATO-a", dodao je Patrušev.

On je podsetio i da u nemačkom gradu Rostoku od prošle godine deluje regionalni morski štab NATO-a.

"To znači da moramo uzeti u obzir ukupni potencijal Alijanse u Baltičkom moru, a da ne govorimo o mogućnosti njegovog pojačanja flotama država članica NATO-a koje su izvan regiona", zaključio je on.

Patrušev je napomenuo da ruski protivnici, shvativši da se kroz severozapad Rusije odvija glavni deo spoljnotrgovinskog morskog saobraćaja, otpočinju "lov" na ruske i strane brodove sa ruskim teretom, "organizuju nasilne provokacije, jednostrano pokušavaju da revidiraju norme međunarodnog pomorskog prava i aktivno militarizuju Baltičko more".

Prema njegovim rečima, Zapad je već započeo postepeno sprovođenje isplaniranih provokacija na različitim delovima Transarktičkog transportnog koridora. Tako je, u cilju blokiranja ruskog trgovačkog brodskog saobraćaja u Baltiku, Brisel pokrenuo misiju "Baltički stražar", koja se u bilo kom trenutku može pretvoriti u blokadnu misiju.

Transarktički transportni koridor treba da bude oformljen kao jedinstven sistem povezanosti svih vidova saobraćaja koji omogućava multimodalni transport i neprekidnu logistiku, istakao je Patrušev.

Otvarajući sednicu, on je rekao da će biti razmotrene mere reagovanja na provokacije stranih država u vodama Transarktičkog koridora.

"Koridor treba da funkcioniše u interesu efikasnijeg korišćenja ekonomskog potencijala naših teritorija i razvoja tranzitnog i spoljnotrgovinskog transporta", naveo je on.

Prema rečima Patruševa, koridor treba da postane osnovna transportna arterija ruskog Arktika i apsolutni prioritet za ekonomski razvoj zemlje, pre svega njene arktičke zone.

Dodao je da vlada Rusije, po nalogu predsednika, priprema projekat sveobuhvatnog razvoja Arktika.

"U ovom projektu posebna pažnja biće posvećena obezbeđivanju celogodišnjeg funkcionisanja Transarktičkog transportnog koridora, modernizaciji postojećih i izgradnji novih morskih luka, kao i izgradnji arktičkih brodova uz maksimalno korišćenje kapaciteta domaćih brodogradilišta", napomenuo je on.

Ministarstvo odbrane Rusije i Pogranična služba FSB već preduzimaju mere za osiguranje bezbednosti Transarktičkog koridora.

"Već sada je očigledno da zapadne zemlje preduzimaju različite korake kako bi stvorile prepreke realizaciji projekta koji Rusiji daje jedinstvenu mogućnost da radi i razvija se u uslovima sankcija", naglasio je Patrušev.

Prema njegovim rečima, sopstvene arktičke strategije već su usvojile SAD i Francuska, dok je Velika Britanija Arktik proglasila regionom od ključne važnosti za sopstvenu bezbednost i aktivno razvija podmorničku flotu u saradnji sa arktičkim saveznicima.

Ulazak Švedske i Finske u NATO 2023. godine radikalno je izmenio geopolitičku sliku Arktika: sada je sedam od osam arktičkih država članica NATO-a.

Prema Patruševu, NATO pokušava da osmisli svoja tumačenja međunarodnog pomorskog prava kako bi regulisao prolazak ruskih brodova kroz danske prolaze i zaustavljao ih u drugim delovima Baltika pod raznim izgovorima kao što je "ekološka inspekcija".

"Ministar odbrane Poljske čak je javno pozvao na reviziju 'zastarelih', prema njegovom mišljenju, pravila plovidbe u Baltičkom moru, tvrdeći da je posle ulaska Švedske i Finske u NATO Baltik postao unutrašnje more Alijanse. A to je samo deo potencijalnih pretnji nacionalnim interesima Rusije", zaključio je Patrušev.

Pomoćnik ruskog predsednika je upozorio da se legalizacija piraterije na državnom nivou razmatra u zapadnim zemljama.

"Vode se razgovori o oživljavanju prakse izdavanja korsarskih pisama, što faktički znači državno sankcionisana piraterija", napomenuo je on, dodavši da ovu pretnju ne treba potcenjivati.

Osim toga, podvukao je da zapadne zemlje nameravaju da angažuju privatne vojne kompanije radi pojačanog nadzora nad kretanjem brodova koji su pod sankcijama.

To je, prema njegovim rečima, postalo jasno na osnovu raspoloživih informacija.

Patrušev je istakao da Zapad već dugo sprovodi političke, pravne, vojne i ekonomske mere sa ciljem da osujeti planove Rusije u Arktiku.

"U ruskoj arktičkoj zoni Zapad već odavno primenjuje čitav niz političkih, pravnih, vojnih i ekonomskih mera usmerenih na osujećivanje naših planova za razvoj Arktika, uključujući i osporavanje ruskog suvereniteta nad Severnim morskim putem", naglasio je pomoćnik šefa ruske države.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje ulažu ozbiljne napore da izmene vojno-političku konfiguraciju na Dalekom severu, uključujući i angažovanje vanregionalnih igrača.

"NATO snage aktivno uvežbavaju delovanje površinske i podmorničke flote u visokim geografskim širinama, usavršavaju izvođenje ekspedicionih operacija i izviđačkih i sabotažnih aktivnosti", objasnio je Patrušev, dodavši da posebnu zabrinutost izazivaju sve češći upadi NATO brodova u Barencovo more i letovi u blizini ruskih baza.

Povećana vojna aktivnost SAD i NATO u arktičkom prostoru povećava rizik od incidenata, što može dovesti do nekontrolisane eskalacije tenzija, upozorio je on.

"Osnovni politički slogan kolektivnog Zapada u vezi sa Severnim morskim putem glasi da Rusija nema nikakva posebna prava na tu rutu, a odredbe našeg zakonodavstva kojima je ona definisana kao nacionalna transportna arterija, nelegitimne su iz ugla međunarodnog prava", naveo je Patrušev.

Na osnovu tog stava, američka mornarica redovno izvodi u regionu provokativne operacije kako bi navodno "zaštitila slobodu plovidbe".

Vašington i Tokio mogu pribegnuti eskalaciji u Beringovom moreuzu u slučaju pogoršanja vojno-političke situacije, uprkos pravnom režimu koji je regulisan bilateralnim sporazumima, napomenuo je Patrušev.

Prema njegovim rečima, Japan zaobilazi ograničenja koja su mu nametnuta nakon Drugog svetskog rata i sprovodi jačanje flote nosača aviona, podmorničkih snaga i raketnog naoružanja.

"To ukazuje na to da će se geopolitičke tenzije u severnom delu Tihog okeana nastaviti povećavati, što će neizbežno stvoriti rizike za bezbedno funkcionisanje Transarktičkog transportnog koridora, ali i celog ruskog Dalekog istoka", istakao je Patrušev.

Tako se duž čitavog Transarktičkog transportnog koridora formira čitav niz izazova i pretnji nacionalnim interesima i bezbednosti plovidbe.

"U tom smislu, neophodno je razviti sveobuhvatan pristup, odrediti koje mere treba preduzeti u političko-diplomatskom, međunarodno-pravnom, vojnom, ekonomskom i drugim pravcima. Važno je osigurati bezbednost na pacifičkom delu Transarktičkog transportnog koridora", poručio je Patrušev.

(RT)