Немачка штампа: Вучић би вероватно изгубио фер изборе, али фер избора нема

Захтеви студената у Србији заправо се могу свести на једно: владавина права. А након оставке премијера сада постоје две могућности, пише немачка штампа.

„Студентски устанак по много чему је јединствена и несвакидашња појава“, пише дописник јавног сервиса МДР из Београда Андреј Ивањи. „Појавио се изненада у апатичном српском друштву, у којем су се посебно млади људи клонили политике, упркос изборним манипулацијама и масовној злоупотреби државних ресурса у партијске сврхе, што је била једна од највећих слабости грађанске опозиције.“

„Српски студентски протест настао је искључиво на домаћем терену, без логистичке или финансијске помоћи са Запада, који је у такозваним обојеним револуцијама у другим бившим источноевропским државама подржавао демократске покрете против диктатуре. Штавише, протест се догодио упркос ставу Европске уније и САД, па и Немачке, који већ деценију де факто подржавају српског аутократу Вучића и његов систем власти, чиме су допринели гушењу српске демократије“, наводи се у чланку.

„Студентски протест муњевито се шири Србијом, не захваљујући, већ упркос маргинализованим, немоћним, опозиционим странкама. Нема видљивих лидера – све одлуке доносе се демократски, свакодневно, на пленумима дотичног факултета. За дивљење је и истовремено изненађујуће колико су млади људи, који комуницирају путем друштвених мрежа, дисциплиновани, организовани и солидарни. Њихов ентузијазам и неуморност су заразни. Старији грађани често веома емотивно реагују на младе који се боре за нормалност у земљи која је, по стандардима европских демократија, ненормална.“

„Захтеви студената заправо се могу свести на једно: владавина права“, оцењује аутор. „Након оставке премијера, сада постоје две могућности: или ће парламент изабрати нову владу или ће председник расписати превремене парламентарне изборе. Ово последње ми се чини вероватнијим. Немоћан пред студентским протестима, Вучић ће покушати да премести игру на терен на коме је вешт. Јер, без обзира на то о којим се изборима ради, он вец́ тринаест година не познаје пораз. До сада, међутим, није имао посла са оваквим противником.“

Вучић би вероватно изгубио фер изборе – али фер избора нема

„Па да ли је Вучић пред падом?“, пита се у свом коментару за лист Зидојче цајтунга новинар Флоријан Хасел: Његова процена је да није. „Вучиц́ има разгранати партијски апарат који управља свим јавним предузећима и институцијама. С обзиром на једва конкурентно стање српске привреде, овде се деле послови – у замену за гласове за Вучићев табор. Сваком ко се побуни прети смањење плате или искључење, што се може видети у београдским школама које су се придружиле протесту ученика или су то намеравале да учине. Осим тога, Вучић није под заштитом Брисела и Берлина само због литијумског пројекта, већ и зато што омогућава да српска војна индустрија производи наоружање за Украјину.“

„Вучић би сада вероватно могао да изгуби фер изборе, посебно у главном граду Београду. Али фер избора у Србији одавно нема. Изборима се манипулише на свим нивоима, док пропагандни апарат бројних режимских телевизија и таблоида у великој мери спречава појаву политичких алтернатива. У Србији би много тога морало да се промени пре него што дође до било каквих промена“, закључује коментатор Зидојче цајтунга.

Избори би били нерегуларни као и претходни

Фондација Фридрих Науман блиска немачким Либералима (ФДП) на свом порталу објављује интервју с њиховим представником за Западни Балкан Маркусом Кајзером. Он оцењује: „Иако је оставка премијера највећа понуда коју Вучић може да понуди, то је уједно и највеће признање да све у Србији контролише он. Међутим, српско друштво је пре 25 година већ једном устало против једног шефа државе и након тога доживело дубоке потресе у својим животним плановима. Велико је питање да ли су људи спремни да поново преузму тај ризик. Сећања на свргавање Слободана Милошевића и несигурност која је уследила након тога надмашују све ово.“

Кајзер додаје: „Европска унија до сада је толерисала Александра Вучића, јер јој је обећао стабилност и, недавно, сировине као што је литијум. Људи у Србији су тога итекако свесни. ЕУ би могла да се према кандидатима за чланство, а Србија то и даље јесте, односи на исти начин на који се унутар Уније бави кршењем владавине права, укључујући и финансијске санкције. Изостанак било какве критике, чак и при масовној изборној крађи, српско цивилно друштво је више пута оставило на цедилу.“

Истовремено, како каже представник немачке фондације, „српска опозиција се састоји од проруских странака, партијских олигархија и само делимично од истински проевропских и демократски оријентисаних странака. Петнаест година националистичке пропаганде на власти оставило је дубок траг на бирачком телу. Режим већ шири наратив да су протести обојена револуција која се контролише из иностранства и да само владајућа странка може да спасе Србију од преузимања од стране страних сила – што је још циничније јер ЕУ и њене чланице до сада нису предузеле ништа да озбиљно угрозе стабилност режима.“

Маркус Кајзер зато закључује да се „може очекивати да ће, у тренутним околностима у Србији, уз медијску сцену која је у потпуности под контролом власти и која непрестано дискредитује опозицију, предстојећи избори бити једнако нерегуларни као и претходни. Српски народ, који управо изражава своје дубоко незадовољство ситуацијом у земљи, заиста није у завидној политичкој позицији.

Клупска сцена у Србији солидарише се са студентима

Протестима у Србији бави се јавни сервис WДР и на један посебан аспект везан за блокаде студената: „Демонстранти добијају подршку и од српске клупске сцене. Већина клубова остаје затворена. То је знак солидарности коју српска клупска сцена шаље у знак подршке масовним студентским протестима. (…) Клубови као што су Драгсторе, Клуб 20/44 или Кармакома у главном граду Београду остају затворени. Организатори међународно познатог Егзит фестивала у Новом Саду такође су изразили солидарност са студентима и придружили се демонстрацијама.“

(Данас)