Немачка економисткиња Клаудија Кемферт о литијумском дилу Немачке и Србије: Ми овде имамо високе стандарде животне средине, на које другде не пазимо

Да ли је литијумски дил са Србијом добар за Немачку? И шта са животном средином у Србији? О томе за „Дојче веле“ (DW) говори Клаудија Кемферт, економисткиња која се бави енергетиком и екологијом.

Проф. др Клаудија Кемферт је шеф Одељења за енергију, саобраћај и животну средину у Немачком институту за економска истраживање (DIW Берлин) и предавач на Универзитету „Леуфана“ у Линебургу

Да ли је литијумски дил са Србијом више добра вест за привредни развој у Немачкој или лоша вест за животну средину у Србији?

Лоше је за животну средину у Србији, јер рударење литијума долази с опасностима по животну средину

„Заправо и једно и друго“, каже професорка Клаудија Кемферт, економисткиња која се бави највише енергетиком и заштитом животне средине.

За Немачку је, каже она за DW, добро да смањи зависност од Кине која тренутно има монопол на цео производни ланац литијума.

„С друге стране, лоше је за животну средину у Србији, јер рударење литијума долази с опасностима по животну средину. Еколошки активисти то с правом истичу. Претходно је на снази био мораторијум, то јест, повучена је дозвола (за рударење). А онда је та одлука поништена. То јесте забрињавајуће“, оцењује Кемферт.

„Немачка мора да врши утицај“

Дил са Србијом је проблематичан из два разлога, сматра немачка економисткиња. „Прво, јер не можемо да извозимо сопствене еколошке проблеме.“

Други разлог је што „морамо пазити од кога постајемо зависни. Добро је ако смо мање зависни од Кине. С друге стране, у случају Србије морају се именовати и проблеми, попут слободе штампе. Или то што не подржавају санкције према Русији“, додаје она за DW.

Могуће је, сматра, да се придржавање еколошких стандарда обезбеди путем процеса цертифицирања рударења и производње у Србији. Али, и притиском на српске власти.

„Немачка мора да врши утицај. Друго је питање да ли ће то уродити плодом. Али, мора се пробати, јер не иде да Немачка напросто другде извози своје еколошке проблеме. Иначе, мораће сама да копа литијум у Немачкој“, додаје Кемферт, шефица Одељења за енергију, саобраћај и животну средину у Немачком институту за економска истраживање (DIW Берлин) и предавач на Универзитету „Леуфана“ у Линебургу.

Залихе литијума у Немачкој мање него у Србији?

Она тврди да залихе литијума у Немачкој нису толико обећавајуће и издашне као у Србији, а додаје и још један разлог због којег Немачка трага за литијумом ван своје земље:

„Ми овде имамо високе стандарде заштите животне средине на које другде не пазимо, али код нас морамо да их се држимо. То онда значи да се бројни пројекти уопште не исплате или дуго траје док се добију дозволе. На свету има довољно литијума, нема несташице, и зато је фокус на светском тржишту (увозу).“

Наивни према Вучићу?

На питање да ли је канцелар Олаф Шолц наиван у односу према српском председнику Александру Вучићу на начин на који је можда бивша канцеларка Ангела Меркел то била према руском председнику Владимиру Путину, наша саговорници одвраћа да Немачка више није тако наивна.

„Јасно треба рећи да се Србија не може поредити с Русијом. Овде се ради о томе да се добронамерно, пријатељски утиче на Србију да се придржава еколошких циљева и стандарда. Напослетку, Србија хоће у Европску унију, то сви хоћемо, и морамо ићи тим заједничким путем.“

(Дојче веле)