Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona evra

 Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila je 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše Nedeljnik.

Za sada je teško proceniti da li je preplaćena firma kojom se godinama loše upravlja i koja je faktički bankrotirala. Ekskluzivna je i vest da je Aman kupio DIS za 50 miliona evra. Uklapaju li se ove dve akvizicije u strategiju državotvorne maloprodaje?

Nije da se nije znalo. Mesecima pa i godinama u poslovnim krugovima priča se o prodaji trgovinskih lanaca DIS i Idea.

I sad kad se to dogodilo, nije vest da su prodati nego ko ih je i zašto kupio.

Maloprodajni lanac Aman objavio je početkom aprila da je kupio DIS i stvori najveći domaći maloprodajni sistem, a samo nekoliko dana kasnije procurila je vest da je novoosnovano preduzeće Alta retail (u sastavu Alta grupe) kupilo Idea markete (Roda, Merkator i Idea), srpski deo hrvatske kompanije Fortenova, nastale na državnoj otimačini poslovne imperije Agrokor Ivice Todorića.

Maloprodajni lanac Aman objavio je početkom aprila da je kupio DIS i stvori najveći domaći maloprodajni sistem, a samo nekoliko dana kasnije procurila je vest da je novoosnovano preduzeće Alta retail (u sastavu Alta grupe) kupilo Idea markete (Roda, Merkator i Idea), srpski deo hrvatske kompanije Fortenova

I dok se prvom akvizicijom kupac odmah javno pohvalio, druga je trebalo da ostane poslovna tajna. Ne zna se zašto i dokle. Ali ono što se zna je da je zbog nepoštovanja omerte i prerane najave o mogućoj transakciji suspendovan dugogodišnji pouzdan saradnik ekonomske rubrike jednog režimskog dnevnog lista.

I ko zna koliko bi Alta grupa čuvala tajnu o akviziciji Idea marketa da nije bilo ažurne makedonske Komisije za zaštitu konkurencije, koja je ”po sili zakona” (Alta grupa ima poslovne operacije u Severnoj Makedoniji) obavestila javnost o toj srpsko-hrvatskoj poslovnoj transakciji.

Pozadina prodaje i potencijalni kupci

Prodaja srpske ekspoziture nekadašnjeg Todorićevog Konzuma tema je već nekoliko meseci a naročito od kad je Pavao Vujnovac, vlasnik Fortenove (naslednica Agrokora), počeo da optimizije portfolio i rasprodaje agrarni biznis i poslovne operacije u Srbiji.

Kao prvi kandidat za kupovinu Idea marketa markiran je Miroslav Mišković jer je vladalo uverenje da se uželeo svežeg večernjeg keša (nostalgija za ”Maksijem”) koji se na kraju svakog radnog dana ”ubira” s trgovačkih blagajni. Kad je, međutim, dobio analizu poslovanja, kojom su dominirali podaci o gubicima i dugovima, Mišković se navodno ohladio od te poslovne namere.

Nedavnom kupovinom zrenjaninske uljare Dijamant od Fortenove, u javnosti se kao drugi potencijalni kandidat za kupovinu Idea marketa kvalifikovao suvlasnik MK grupe Aleksandar Kostić, kojoj bi to bio prvenac u biznisu maloprodaje. Osim nagađanja javnosti, ništa se konkretno nije dogodilo tim povodom.

Povod za nagađanja dao je predsednik Srbije koji je euforično najavio da će, poput Dijamanta, biti još sličnih transakcija i povratka stranih preduzeća pod domaće okrilje. Čak i da stvarno nije bio zainteresovan, samo pojavljivanje Kostićevog imena u igri s Idea marketima izazvalo je reakciju novog zainteresovanog igrača i otkrilo predsednikovog ”keca iz rukava” – Alta grupu i njenog vlasnika Davora Macuru za koga se u javnosti inače špekuliše da ima aspiracije prema jednom delu portfolija MK grupe.

I dok se taj čvor ne razmrsi Macura će svoje bankarske ambicije verovatno zadovoljiti akvizicijom srpskih operacija austrijske Addiko banke.

Uspon Alta grupe i detalji transakcije

Da bi kupio Idea markete Macura je osnovao posebnu firmu Alta retail samo za tu namenu. Pored maloprodaje, Alta retail kupio je u paketu još četiri preduzeća iz sastava Fortenove koja posluju u Srbiji: M-PROFIL SPV, MStart Business Solutions, Super kartica i ENNA Fruit.

Alta grupa, nastala iz menjačnice Alta Pay, pojavila se kao respektabilan poslovni igrač u vreme vlasti Srpske napredne stranke pa se njen vrtoglavi uspeh pripisuje bliskim vezama s vladajućom strukturom. Ima nekoliko ćerki firmi od kojih je najznačajnija Alta banka.

Tu su još Alta Pay IEN, Alta gold, Alta holding, Alta lizing, Campari International, Procoopac, ABL solvent iza čijeg vlasništva stoji Davor Macura. Postala je poznata kupovinom nekadašnje Jubmes banke i novobeogradskog placa fabrike IMT na kome gradi mega stambeno naselje, ali i po saradnji s državnom Elektroprivredom Srbije.

U informaciji iz Skoplja o ovoj transakciji, razumljivo je da nije bilo podatka o ceni koju je Alta retail platila za kupovinu Idea marketa. U takvim transakcijama cena uglavnom ostaje zatamnjeno ekskluzivno pravo prodavca i kupca, a javnost može samo da nagađa o njenoj vrednosti.

Nedeljnik je ekskluzivno saznao iz dva izvora upućena u transakciju da je Davor Macura platio 40 miliona evra za kapital Idea marketa. Međutim, s firmom je kupio i njen dug od 100 miliona evra pa je za njega vrednost preduzeća (enterprise value) Idea marketi dostigla 140 miliona evra.

Ta suma mogla bi odmah izazvati razne dileme. Mnogo ili malo?

Preplaćeno ili kupljeno ispod cene?

Pre bilo kakve procene treba pogledati makar dve stavke iz poslovnog bilansa Idea marketa – ebitda (dobit pre oporezivanja) i neto dobit.

U poslednje tri godine poslovanja ebitda konstantno opada: 2023. godini bila je 76.854.127 evra, u 2024. godini – 74.630.527 evra a prošle godine bila je 50.294.844 evra. A neto dobit ima još drastičnije sunovrat – u 2023. godini iznosila je 14.112.272 evra, u 2024. godini nije bilo dobiti a prošle godine zabeležen je gubitak od 34.537.635 evra.

Na osnovu ovih podataka logično se postavlja pitanje vredi li za takvu firmu inkasirati 40 miliona evra?

Poslovni izazovi i rizici novog vlasnika

Odgovor zavisi od daljine horizonta. U ovom trenutku teško je reći da je firma preplaćena, ali dugoročnije gledano rastu šanse da je novac uzaludno slupan.

Vrednovanje kupoprodajne cene zavisiće od uspeha, odnosno neuspeha, poslovanja u budućnosti. Analitičari koji prate poslovanje Idea marketa i generalno maloprodaje tvrde da je firma već dugo u rasulu, da je faktički bankrotirala, da godinama vladaju javašluk i krađa, da menadžment loše i haotično njome upravlja, da dugo nije investirano u osnovna sredstva, da dućani deluju derutno i zapušteno.

Verovatno vođen poslovnom sujetom (nije jedini, poznati su primeri poslovnog sunovrata nekoliko srpskih preduzetnika) vlasnik Alta grupe poverovao je da se razume u sve biznise jer je uspeo u jednom ili dva i sada je ubeđen da će i u maloprodaji biti jednako uspešan kao u bankarstvu i nekretninama.

Sujeta ga je, čini se, sprečila da zaboravi činjenicu da uspeh u dosadašnjim biznisima duguje dilovima s državom. Bliskost s vlašću nije, međutim, dovoljna veština za vođenje biznisa maloprodaje. Tek što je objavljena vest o transakcija a već su se javile sumnje da Alta grupa teško može da popravi menadžment Idea marketa.

Obistine li se te sumnje nije isključeno da za dve godine maloprodajni lanac s novim vlasnikom stigne do bankrota. Dakle, ako Alta grupa značajno ne unapredi upravljanje, onda se može reći da su Idea marketi preplaćeni. Važi, međutim i obrnut scenario – ukoliko novi vlasnik s novim menadžmentom bude umeo da utegne poslovaje Idea marketa mogao bi narednih godina da napravi novu vrednost.

Dosadašnji dilovi vlasnika Alta grupe s vladajućom naprednjačkom strukturom neminovno su otvorili i pitanje da li je vlast, odnosno ”nevidljiva” državna ruka, kumovala ovoj transakciji.

Naročito zbog one likujuće najave predsednika države da se posle Dijamanta sprema vraćanje u domaće ruke još jedne strane kompanije. Moguće je, ali manje verovatno, da je predsednik države direktno naložio vlasniku Alta grupe da kupi Idea markete.

Zašto predsednik? Svi dosadašnji potezi potvrđuju da on, u okviru svoje strategije državnog crony kapitalizma, veruje da su Idea marketi strateška firma i to je verovatno javno rekao na nekom privatnom druženju. Ta predsednikova misao podstaklo je Macuru da istrči na teren i zagrize ”kiselu jabuku”. Ključni problem koji se može obiti o glavu novom vlasniku je što Idea marketi uopšte nije strateška firma.

Moguće je da su se istim principom rukovodili i vlasnici Amana kupujući DIS i stvarajući najveći domaći trgovački konglomerat.

Aman kupuje DIS

O prodaji DIS-a priča se već deset godina. Da se sada već bivši vlasnik Zoran Tirnanić odlučio da proda biznis pre šest-sedam godina (pre korone), kad je njegova trgovina bila na vrhuncu, mogao je da dobije mnogo veću vrednosti nego sada. U međuvremenu – što zbog korone, što zbog pada potrošnje, što zbog pojedinih loših poslovnih poteza – DIS je samo gubio vrednost. I doživeo da ga kupi manji, ali potentniji konkurent.

Na osnovu informacije verodostojnog izvora Nedeljnik je u prilici da ekskluzivno objavi da je vlasnik trgovinskog preduzeća Aman platio 50-51 milion evra za kupovini (kapitala) DIS-a. Inače, ukupan kupoprodajni paket vredan je 90 miliona evra jer je u vrednost preduzeća (enterprise value) uračunat i dug DIS-a od 40 miliona evra.

I za DIS, kao i za Idea markete, važi pravilo da će tek budućnost pokazati da li je preplaćen ili ne. Ali, za razliku od Alta retaila,Aman ima mnogo više iskustva u upravljanju maloprodajom, pa su i šanse da kapitalizuje investiciju veće.

Inače, vlasnika Amana bije glas ”kontroverznog” biznismena još od vremena kad su njegovi menadžeri osumnjičeni (leto 2024.) za građenje bez građevinske dozvole objekta od oko 40.000 metara kvadratnih u Surčin, pranje novca, poresku prevaru i izvlačenje novca preko fantomskih firmi koji je dalje plasiran u inostranstvo, nelegalnu gradnju i kupovinu nepokretnosti u nameri da se prikrije nezakonito poreklo imovine. Sudbina tih optužbi ostala je do danas nepoznata.

Državna strategija i arbitraža Deleza

Ove akvizicije sugerišu i nešto više od obične kupoprodaje – da državo rukovodstvo planira da s dva novostvorena domaća maloprodajna lanca (Alta retail-Idea marketi i Aman-DIS) stvori čvrstu branu prema stranim trgovcima (Delez, Lidl), dodatno oslabi te konkurente i širom otvori vrata državnoj kontroli cena i vladinom populističkom upravljanju maržama. Sličnu praksu upražnjavao je godinama Viktor Orban u Mađarskoj.

Problem je, međutim, što zamišljena nacionalna konsolidacija maloprodaje dolazi u nezgodno vreme kad je industrija (retail) u lošem stanju. S jedne strane je spoljni pritisak globalne recesije i kontinuiranog smanjenja potrošnje (Trampova namera da preko smanjenja potrošnje oslabi Kinu), a s druge strane je nasilno mešanje domaće države u određivanje zarade trgovaca.

Kako to izgleda pokazala je septembarska odluka vlade Srbije da na šest meseci ograniči marže za 23 kategorije proizvoda o napravi haos u poslovnim bilansima svih maloprodajnih trgovaca. Pre neki dan Delez, ritejler s najvećim brojem prodavnica, prometom i brojem zaposlenih u Srbiji, objavio je da je državna intervencija imala efekat trenutnog dejstva na gubitke kompanije.

Delez je prošlu godinu završio s neto dobiti od oko devet miliona evra što je za 85 odsto niže u odnosu na 2024.godinu. ”Stopa neto dobiti u 2025. iznosila je 0,6 odsto što je pad u odnosu na godinu pre kada je bila 4,4 procenta. Povrat od 0,6 odsto na približno milijardu evra angažovanog kapitala je značajno manje od uobičajenih ekonomskih parametara za kompanije ovog obima i kapitalne intenzivnosti”, naveo je Delez Srbija.

Da bi ublažila negativne efekte Uredbe o ograničenju marži kompanija je bila prinuđena da u četvrtom kvartalu 2025. godine zatvori 25 prodavnica i preduzme niz drugih mera sa ciljem prilagođavanja novonastalim okolnostima. Čak da se upusti u promenu poslovne strategije.

I uprkos svemu tome, zabeležila je negativan poslovni rezultat kao direktan uticaj državne regulative.

Koristeći međudržavni Sporazum o zaštiti investicija Delez je podneo arbitražnu tužbu protiv Srbije Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova, koji deluje u okviru Svetske banke i traži odštetu za pretrpljene gubitke. Delez je u tužbi naveo da su svi veliki trgovinski lanci bili pogođeni uredbom vlade Srbije u više od tri četvrtine svog asortimana, koji čini više od četiri petine ukupnog prometa.

Trenutno nije poznato kada bi vašingtonska Arbitraža mogla da presudi i u čiju korist, ali Srbija kao da se sprema za to vreme, konsolidujući maloprodaju u skladu s državotvornim modelom ekonomije.

(Nedeljnik-N1)