Небојша Вујовић: Вучић је прешао на страну Запада, покушавајући да прође кроз полуотворена врата НАТО-а. А Косово је Вучићева тужна прича са трагичним крајем. Оно што смо сачували у рату, он је предао у миру за који долар више

"Александар Вулин је отишао у Москву и данас се састао са руским председником Путином. Други, већи Александар, председник Србије му је спаковао акт ташну и информације које треба да пренесе Москви о разговорима и резултатима посета Београду, Директора ЦИА и члана кабинета америчког председника Бајдена, Била Бурнса, немачког канцелара Шолца и француског председника Макрона. Али, није Вулин сам паковао своју акт ташну, паковао је Вучић. Наравно, Вучић није предао све најзначајније информације већ их је Вулину дао на кашичицу", изјавио је некадашњи амбасадор и шеф мисије СРЈ при САД Небојша Вујовић.

„Зашто, па Вучић је бацио коцку, прегазио Рубикон и прешао на страну западне заједнице, покушавајући већ да убаци ципелу, а затим и колено у полуотворена врата НАТО. То је срж и његова доминантна политичка кретња која добија на убрзању. А Вулин, који још од доба ЈУЛ-а и Мире Марковић, служи за сликање, са дужом или краћом косом, свеједно је, има једну за Вучића важну унутрашње политичку улогу. Показивање својој јакој русофилској гласачкој бази, да је није издао, да је његов резим и даље на ‘ти’ са Путином. Зато поштар Вулин звони двапут у Русији у кратко време, данас у Владивостоку, после Путинове посете Монголији“, навео је Вујовић.

Како је истакао, тешко ће „носилац поште заварати Путина, али пошиљалац писма ће сигурно заварати своје подржаваоце код куће, бар онај велики део који нема времена да размишља својом главом“.

„А можда им глава пре свега служи за шишање и хватање мрвица са стола који им СНС каста баца. Опадају подршка и рејтинг Вучића због литијума, Косова, али тај се процес мора спречити, а поготово враћање сентимента заљубљених у браћу Русију и Путина пре свега. Ако постоји Вучићева координација у овим кретањима, постоји са Квинтом, па чак и о Вулиновој посети Путину, а не са Русијом. Хеј, па нисмо сви јуче рођени. Два и два су увек четри, можда грешим, чак и четри минус, али никада пет. Не може свима двојац Александара продати рог за свећу. Нажалост, може многима, а поготово када је сатеран у касарну у Лозници, недалеко од тазбине да се зноји, пренемаже и да покуша да нас још једном преведе жедне преко Дрине. Вучић је у страху само код куће и у свом дворишту, а кад пређе преко границе, што би рекао Бора Чорба, покој му дусе, „земљу не додирује“. А такве анђеле свој дом и када погледају то не додирује. А Косово, то је Вучићева тужна прича са трагичним крајем. Не знам како себе може да погледа у очи, а не нас. И оно што смо нас a few good men сачували у рату, он је предао у миру. Како се то каже у чувеном америчком вестерну „for a few dollars more““, закључује Вујовић.

(Н1)