Национална банка Пољске повећала своје резерве злата на око 550 тона, вредне више од 63 милијарде евра

Национална банка Пољске повећала је своје резерве златних злата на око 550 тона, вредне више од 63 милијарде евра.

Председник Народне банке Пољске (НБП), Адам Глапиńски, годинама наглашава да злато има посебну улогу у структури резерви. То је имовина без кредитног ризика, независна од одлука монетарне политике других земаља и отпорна на финансијске шокове.

Високе златне резерве такође доприносе стабилности пољске привреде.

Циљ је 700 тона

Амбиције банке су далекосежне: циљ је имати 700 тона злата, а укупна вредност златних резерви треба да износи око 400 милијарди ПЛН (94 милијарде евра).

Још 2024. године, злато је чинило 16,86% девизних резерви Пољске. Процене са краја децембра 2025. показале су скок на 28,22%, што је једна од најбржих промена у структури резерви међу централним банкама широм света. 

Највеће трансакције реализоване су у последњим месецима 2025. године, током периода појачане тржишне нестабилности и геополитичких тензија.

На иницијативу Глапиńског, управни одбор НБП-а одлучио је да додатно стратешки повећа удео злата. 

Глапиńски је раније у јануару најавио да ће затражити од одбора да усвоји резолуцију о повећању резерви на 700 тона злата.

Инвестирање у злато

Према анализама Светског савета за злато, 2025. година донела је наставак глобалног тренда акумулације злата од стране централних банака. Уз неколико изузетака, већина земаља је повећала своје резерве, третирајући злато као стратешку заштиту од валутних и финансијских криза.

У 2025. години, чак 95% анкетираних централних банака очекује да ће глобалне златне резерве расти у наредних дванаест месеци. 

Разлоге због којих централне банке улажу у злато објашњава Марта Бассани-Прусик, директорка инвестиционих производа и девизних вредности у Пољској ковници новца.

"Један од кључних мотива за централне банке је независност цене злата од монетарне политике и кредитног ризика. Подједнако је важна диверзификација имовине и смањење удела долара и других валута у резервама", објашњава она.

Стручњаци истичу да не извештавају све централне банке о пуном обиму својих куповина. Кина или Русија се често наводе у овом контексту. Неки посматрачи тржишта тумаче ове потезе као део припрема за алтернативни модел новца, у којем би злато могло играти много већу улогу него раније.

Информација да Пољска сада има више злата од Европске централне банке (ЕЦБ) није само симболична. ЕЦБ управља монетарном политиком еврозоне, али су њене златне резерве релативно ограничене и терет поседовања злата углавном је на националним банкама земаља чланица. 

Златне резерве ЕЦБ-а износе око 506,5 тона. У том контексту, обим резерви НБП-а – 550 тона – је импресиван и јача позицију Пољске у европској финансијској архитектури. 

 Међутим, критичари опсежне куповине злата од стране НБП-а истичу да су средства намењена за куповину могла бити уложена у обвезнице, које доносе каматни приход. Заиста, злато не доноси текући приход.

Рекордне цене и прогнозе за 2026.

Куповине НБП-а поклопиле су се са историјским рекордима цена злата. Иако би стопа раста цена могла да се успори 2026. године, прогнозе великих финансијских институција остају оптимистичне. ИНГ процењује просечну цену од око 4.150 долара по унци, Бојче Банк наводи 4.450 долара, а Голдман Сакс подиже своју прогнозу на 4.900 долара. У сценарију снажне глобалне тражње, Џеј Пи Морган предвиђа чак 5.300 долара по унци.

"Растућа тражња централних банака је одговор на економске тензије и динамичне геополитичке промене. Иако институционалне куповине не утичу директно на цене, оне индиректно утичу на одлуке појединачних инвеститора", наглашава Бассани-Прусик.

Злато се враћа у милост инвеститора

За НБП, злато је део дугорочне стратегије финансијске сигурности земље.

Како истичу стручњаци Пољске ковнице новца, што је већа неизвесност на тржиштима, то је веће интересовање за имовину која се доживљава као "сигурно уточиште". Такође расте свест међу малим инвеститорима о улози злата у дугорочној заштити капитала. 

Међутим, неки економисти се не слажу са овом тезом и сматрају да висок удео злата можда не задовољава потребе флексибилног управљања резервама у модерној економији и да би средства могла бити боље распоређена у друге, продуктивније инвестиције.

Достизање 550 тона је важна прекретница, али најаве даљих куповина сугеришу да Пољска још није рекла последњу реч. У свету растућих геополитичких тензија и променљивог финансијског поретка, злато поново постаје један од кључних облика имовине, а Пољска жели да буде у самом врху ове игре.

(Јуроњуз)